Подунавка Земун

248

ПОДУНШК1.

нбизи е поговора 68 врсти. На свршетку ове кнвиге стои наштампано ово: Вндевк л^к вћ Хрнстл еогј кдлгокернн н когомв ,\}>д!1г1мн воекодл ^етн господннк Гго^гк ЈЈрноевнк1> оумллгснТе скетн\к кннгк рдсхнфемГеук н рсцдрашемк аглренскинхк Уедк, кк^рекноклхк поспешенГемк скетлго дн\љ , н скстакнхк формн нл ннхже кк еднно лћто мсмнмк уловђкомк сккркшнтн (охтонхк б д.го глљсл, кк сллвословТе коговн нлск оук(>епл1.1Н10мо1|\ троуднхк же се 0) семк нроукодеднслхк сТе смерени свефепннкк мпнхк М лклрТе ш Уркнкие го(>н покеленТемк господннл мн Гтргл Цркпоевики, прн вксесоскефенномк г\р\Тепнскоупе ^еткскомк мнтрополнте К1'(>к Вакуле. тимже стлрцемк гако откцемк, сккк^лстнТнмк ш:о крлтТлмк, шнмтлмк глко уедомк , уктоуцмшк нлн појоцшмк нлн п (1т .ннсоукн|1нмк молн) се лц1е не (уоукош нк е^мкомк лшкве (клдн \(>нстоке нсполвлктн, н нлск оуС|*>дпо т|>оудн!'.шнх се оо семк кллгословл1лтн, дл н кн оулоуунте 0)п01€ влллмоко еже кк нт^лнлш: кллгослокефен те кллгослокенп н клкноуфен те гфоклегн, н: п(>ндете кллгослокенн №тк((Л моего, млследоунте оуготовлпош клмк цлрсткше, вк ншмже дл жнтедсткоугсмк гокон сллкец!е (откцл н скшл !1 скетлго дахл. сккрминше се сТе нннгн сб кнтТл кк лито. ^ в. л 6) рождкствл \(>нСТОВЛ ТНСОУЦ1Л вуд, 15()5јгк СДКШ .ц8 .к. Л ЛОуНН Т. пндТктТмнк. лТ. <>емедТ(1)!!1.. вТ. епл\тн л.-вкне, ^длто унсло. вТ. мЂсецл пенклрл. д. дкпк. Прва е врста црвена, па после све една црна, а една црвена до кран. У србскнмг краевима пунихг седамдесетг година прие су се кнвиге штампати почеле, него уРус1и! Прва е кнвига у Руспи наштампана (Апосголт. у Москви) године 1564, у Ф0Л10. Штампари су били 1ованг ФедоровЂ, и ПетарЂ Тимотее†МетиславцевЂ, а у насг Октоихђ ђурђа Нрноевића одђ МакарЈе калуђера год. 1493. и 1494. — Г. П. ШаФарикђ наводи у своши повћстницн слав. езлка и лигер. јошђ едну старш Кирилску штампарјго у Краковн Швдполда Феола год. 1490.; ербо год. 1491. издало се овдћ еданг ПсадтирЂ, еданЂ Окгоихг, и еданЂ Часословг. ПАХ0М16 ЦРНОГОРАЦЂ, Год. 1519. Текг што екалуђерг Макарје преетао кнкиге на светЂ издавати, а оно му видимо нас.гћдника у калуђеру ПахоМ1го, кои се такође роди на Црнои Гори, у мћсту названомг Р&ка. Незна се, еда ли е онг што у својои отачбини штампао, гд^ћ е по сво8 при.шци одг Макарје научјо кнвиге штампати; но око године 1518. до 1519. 6 бјо е одг неумрлогг Божидара Вз г ковића, овогг славногг Србина, о комђ ћемо мало сниже говорити, у Мдетке позванЂ, гд-ћ о н 4 говомђ трошку поче штампати кнБиге црквене, кое су у наше време врло редке. — Пахо.ше 6 бш е првБ1П у крз*гу она родол !обивБ1 мужева, коихђ поиоћу едино могао е БожидарЂ онолико на корисгБ свога народа и цркве раднти, ко-

лико е рад !0. До сада су познате само две кнвиге, кое су у Млетци год. 1519. н-ћговимЂ трудомЂ штампане и то „ЛитурпонЂ" или Службеникг сг ЕвангелЈачн и „Псадтирг." 0 кнБигама овима говориће се обширме у живогу БожидаровомЂ. БОЖИДАРЂ ВУКОВИћЂ. Одђ год. 1519. до 1540. Породица Вуковићева владаше негда млогимђ землнма, и градовима у Херцеговини, Босни и Маћедоши, и била е у сродству са истимђ царевима византШскимЂ и трапезунскимг изђ племена Ангела' и Комнена'. Године 1438. дође ђур а ђ г ВуковићЂ, отацЂ БожидаровЂ, у Млетке као посланикЂ 1вана цара одђ Трапез} т нта, когђ сестра Ана ђурђева жена бкшше. Млетчани томг приликомЂ поделе ђурђу и н-ћговимЂ насл4дницима за знакЂ поштованн благородство Млетачко. Ово е главнии узрокЂ, што се Вј т ковићи после паденја Цариграда, и после разорешн свои' покраина' и добара' преселили изђ старе сиое домовине у Млетке, и ту се сасвимЂ станили. КадЂ су се после сродили са породицомЂ Лазарјн, почеше се звати Вуковићи-Лазари, кое пос.тћдн^ћ име остало имђ е до данЂ данашнБЈи. Изђ нБ10вога колена произлазише не само славне вовводе него и гласовити списателви, ум^тници и сваке врсте велики мужеви. Оии су вукли лозу одђ деспота СрбскогЂ, као што то самЂ синђ Божидаро†Вићент1е у едномЂ одђ н-ћга изданомЂ Псалтиру потврђуе. Божидарг ВуковићЂ синг 5УРђ ев т> род >о се око год. 1460. до 1470. Подгорици. Кадг су Турци МаћедоН110, а са градомЂ СкадромЂ и већји део АлбанЈе и Херцеговине освоили, и БожидарЂ е морао оставити своа богата добра и пресе.ио се у Млетке. Овде 6и могао био, као рођении воивода велике чести и достоннства обнашати, да се ше одрекао сваке суете и светске славе, и посветш савг своВ животг своме народу! Како е дошао у Млетке, одма е ту подигао великимг трошкомг прву сталну славеносрбску кнБнгопечатнк) или штампар1го. Онг е овомђ кнБигопечатнБОмг више учинјо за своИ народЂ и за обште изображен-ћ, него да е десетЂ покраина мачемЂ подлож10 млетачкои влади. Кнвиге, кое су изђ ове штампарје > зишле, чрезг више стол^ћпн бшху едино духовно благо нашегЂ народа. Па и садЂ се у нашимг црквама као нек а светпнн сахраннваго Божидареве кнвиге. Н1;му пма нашг народЂ захвалити, што се у нашои цркви славенск18 езикЂ, а сђ нБпме и хриспннскш законЂ у Турсков уздржати могао. 6рт> да нису свештеници има.та оно мало Божидарови кнБига, Богђ зна неби ли грчкји езикЂ у цркви нашов махг преузео и гимг се за христјниску в-ћру већа немарностБ у иароду нашемг разширила. Зато е право казао мудриЛ нашг Доситеи: БожидарЂ кр4пкимг своимђ и благод^ћтел^ нбјмђ раменомЂ подупре и сачува одђ падешн како благочеспе, тако и име рода свога. Десетг е година Божидарт> радјо у Млетцима у своти шгампарји одђ 1519. до 1529. кадЂ га ове године већЂ подђ н г ћгову старостБ надвлада лгобавБ кђ домовини за којомг е у сваков своЈо® кнбизи тужао, те оде у милу свого Херцеговину у градг ГораждЈе на Дрпип. Овамо понесе са собомг и штампарЈн), те издаде на светг