Подунавка Земун

.Шавс/ГЂ ЗА 31Б1»У II НЛ.ТКУ«

249

помоћу Теодора Лгобовпћа и инока Радоб год. 1529. и 1531. еданЂ Псалтирг и еданг Мо литвеник ђ или Требникг Но ва.мда мораде бегати по друпн пј-тђ одђ силе Турске одавде, те 1526. налазимо га опетг у Млетцима, гд-ћ е свого раднго наставјо. Кадг е десетт. велики кнвига, кое су нама познате, изштампао, умре у Млетцима год. 1540 у великои старости (преко 70 година живш е). На смртно!! постелш налож!0 е своме сину Вићентпо, да му мртво н^ћгово т4ло у родно место пренесе и тамо га сарани. Сг великимг трошкомг испуни Вићентје желго свога отца, даде пренети по мору н-ћгово мртво гћло у Горицу, при езеру Скадарскомг, и сарани га ту у цркви. И тако после дугогг и трудногг живота прими у свод наручл Божидара опетт, родна землн, изђ кое га прогони двапугв, сила турска. Божидарг е жпв1о само за своИ народг. Онг е свое велико иман-ћ на користБ свога рода и на издржаван^ћ свое цркве и народа потрошјо. Алн за толике жертве мало е хвале добш досадг одг свогг народа! 0 нЂму се зна онолико, колико стои побил4жено у н-ћговимг или н-ћговогг сина кнвигама. И докг други народи тако заслужнимг мужевима споменике подижу, и нкшве слике у Пантеоне ставлжо, Божидарови су споменици едини заоставши плодови н^говогг неуморногг труда. Па исти ови плодови, тако су се досадг мало ц-ћнили, да се едва по гдћкоимг манастирима наћи може добро сачз'ванив ексемпларг н -ћговБ1 кнкига, коимг понаивише или почетакг, или свршетакг, или обадвое Фали. Досадг познате кнБиге, кое е Божидарг на светг издао сл-ћдумће су: Прво: Литургја, кого е шта».пао Божидарг у Млетцима год. 1519 у 4-тини. На краго стои ово: сего (нлдн н л^к грт.пиГж н 1лмп ,[нн К1. улов -Б1 )е\к К олјндлјж Какокнкк б Ггорнкв, подго[)н?Л!П1нн, оукидекк ико квсл жнтГл сего свгеткнл н крт.мснмгд н п|)1;ходефл, сгмртГм кксл пр-ксиклшмл, кнккшоу мн

тогдл КВ ^лплдкнмхк стрлнлхк нтллћскмнхћ Кћ сллкћНЂМћ грлде КенетГлнн, когомк нлстлккдкшмк н кк:$(>еккноклхк поспшненТемк скетлго доухл, трндод !ОККЈ;ИТ> НОТКЦ1 лх се скстлкнтн форкмн, кк шже КМТН оугоднл ККСЛКОМО^ П(>0УНТЛ10ЦЈ0М8 , н скпнслхк дшиеполк^нТе кннги сТе днтоуркгТе, кк ннхкже кожксткккнл н ке^ккркккнл жрктккл сгк(жшлет се нл п«)Оск1;фенТе кожкстккннмк црккклмк. тт.мкже колђнт. пркклонк модш се н мнлн се дђвд понјцГГнМК НЛН II(>0V11ТЛ101| 1 Тн МК НЛН П|)ЂПНСуК»Ц1НМК ЛЦЈ6 воудетк уто погршнсно, нспрлкклкхнте , н нлск м семк трнднккшнхк се кллгосдокнте, л не кдкнете. ношеже не пнсл доухк скетм нн лггедк нк (>»кл кренкнл, н доухк грЂшнн н оуннлн. ПокелЕнТемк господннл КожТдлрл траднх се № семк л^к (■жллнкнг.ншн н мкпкшн кк нноцехк Теркмонлхк ПлхомТе бј 1|ркнТе го(>н (б Реке, емаже мткукстко грокк, ^емлгл же млтн, дл модвд кн, (откцн н крлтТл, по!оц|е нспрлкклднте, лвце н грнко !естк слоко, нк сллдко №стк, тлкожде н медк лц1е н нл ког.е гестк, нк сдлдккк шстк. по!оц!С же поменунте рлкл КожТдлрл, н^ложнккшлго тнплрн сТе, л пнслккшлго кллгосдокнте, л не клкпете, дл н кн оулнтнте . . . Сгкркшнше се сТе кожкстккнмн: кпнгм л1 'тоуркгТе, кк ннхкже прндожнхммк штпнете же н кк^кгллшенТл кеуеркнгл н оутрнгл , моднткн же лнтнТе н рл^кднунТе нл потр^кн, е»глнгедТл стрлстнл же н ккскркснл, н лпостодм Т еулнгедТл прл^дникомк госнодскшмк н нлроунтТнмк скетммк б) МЂсецл сектемкпТл до МЂсец л лккгнстл, н лпостодн Т е\глнгедТл кеднккие уетн(>ндесетнн|(е. сТе сккршн се кг дктт. ^кн. л & рождксткл хј)ист0кл. лфчн. кркгк слкнк|(». кн. л Д8нн. ^Т, ТикдТктТмнк. ». еплхктл. 8 мт.сецл ТалТл. дкнк оу КнецТехк.

с » С М Е С И Ц Е.

Две вороиспоподие секте. Како по своИ Турскои тако и Молдавш и Влашков'[налазе се различне секте. Између оста.ш у овимг землнма налазећи се секта есу безсумн-ћ паметно-достоине, тако названи: Старов^ћрцн и Шкопцм. СтароверцБ1 или РазколницБ!, воде порекло изг Руие. Они сј г се у другоЛ половини 17. стол^ћт оделили, одг православно-восточне, грчке цркве, ерг се сг предз г зетимг прегледан^ћмг старн црковнБ1 кнБига, кое е МосковскЈВ патрјархг Никонб почео 6 бјо , нису сагласили; и тако ново-поправл^ћнни преводг библје одбаце, и сама писашп старм патрјарха садрже. Они се поделе на две секте: Филипонце и Липованце. Први не признаго никаквогг црковногг старешину, и немаго уредне свештенике. Отацг самг кршћава свого децу. Бракг се свршава, кадг сведоцм свое изнснен-ћ даду. Остала Богослужеша извршуе тако названии Старикг, кои е као немИ презвитерг. Филипонцб 1 воде свое име одг некогг нбшвогб старешине, Филипа ПустосвЈета, подг копмг су се изселили, кадг су ш Руси протерали. ЛипованцБ!, кои се у осталомг у нБновимг начелима вере саглашаваго, имаго свое собствене Свештенике, па зато се и у Русш трпе Посганакг нкиова имена Н1е познатг. У Ибраилу седећи Староверцм, сви су Липо-

ванцБ1. Они имаго едну цркву, неколико свештеннка, и слабо се што одг православно-восточне-грчке цркве разликуго. Они се сг овомг црквомг саглашаваго и што се тпче празника и постова. Кодг нби су необичне ове особености: забрана о разводу брака, и употреблаванго лекара. Односно на ову последнго забрану, одговорш е еданг учителв, кадг су га упитали: „Богг га дао, Богг га е и узео. Одг Филипонаца и Липованаца различни су Шкопцн. Они се сасвимг одг Иноверника одликуго. Нри овон секти, коа се само изг Мзшшараца састои, влада чудно Јшотреблен -ћ, шкоштћн-ћ. Они пзбегаваго женска дружства, и увекг по 4 до 6 живе у едноО кући. ОбитателБи едне куће зову се браћа, и живе као у заедшш. Кадт. ко одг нби умре, -то иман-ћ истогг остае осталимг обитателБима куће, кои н-ћгово место другимг попуне. Обећанлма па башг и силомг траже друге т. е. новаМб да у нкиову веру ступе. Потоме е дакле неосновано оно много чувено мн^ћше, да они неко време у браку живе и текг после некогг опред-ћлеиогг времена, почемг двое деце изроде се ушкопе. Колико се могло дознати, чимг ко пређе у ову секту одма га ушкопе, и потоме онп незнаго за бракг. 0 нБиовимг богослужешама чуе се, да се прп састанцнма у дугачке беле кошу.тћ об-