Подунавка Земун

260

ПОДУН1ВК1

Иима е чудна ова дгобавв по граду одг уста до уста, праћена одт> неки чуђен^ћмЂ, одђ неки пакг поругомг; но то нби ни наиман-ђ непобуни; шта више тимђ точнш и веселш бнлше Радивои у извршиванго дужности свои воинички. Видивши н'ћгову ревноств генерагБ наименова га капетаномг УсдћдЂ тога наименованп паде му у део, бранити еданЂ одђ обкоиа покраи оне црквице. А што за то време чинаше Турци ? Споменули смо горе, да су већЂ близу Карловаца дошли. У Карловци мала посада краИ малогЂ жителства, нје ни помислити, да се онаквои сили одг 200000 Турака опрети могла. Предадоше се дакле Карловчани; посада пакЂ Варадину граду се повукла, да имђ се тимђ бол4 у предварадински обкопи сдружена сђ осталомЂ воискомђ опрети може. Онде дакле, више горе одђ данашн4 Варадинске чесме, тако званомЂ „Пуцкарошу," ова чета мала срчана набрзо се утабори, поакШ себи обкопЂ заградивши. Ово е сазнао генералЂ, пакг имг еданг од^ћлг вор^ске свое у помоћБ посла. Но краВ свег' тог' у великои побуни бБшше, што помоћи Евген1Л шшг не 'ма. Али Богг богуе а човекЂ лудуе. Ббјло е при свршетку КХт месеца, даница шшг непомолила лица, а одђ зоре ни спомена не'ма, кадг Турци малимг од 4 ломђ воиске свое кренувши се одђ Карловаца ударише на оваИ обкопЂ краи Пуцкароша. Мислише охолице турске, да ћа набрзо сђ ономг шакомг лгодШ готови бмти и обкопг освоити; ал'се боре наши као раздражени лавови. У тов тесноћи брзо нашима и помоћБ притеће, — а бмнше то РадивогЈ сг вовницима своима. Борш се ту срчана гоначки све до бела дана, те сђ н^ћгове рз г ке многе осташе пусте чалме турске; но кадг данг белити поче, увидивше Турци, да одг мале силе ваиде нема, пакг онда напустише по двостручивши силу бесне Нничаре подђ воиводствомђ 1 ошђ беснје гуе Мехмед-Аге. Секу бесни Нничари гомолице на бедемЂ скачући, а све преко телеса своихг погинувшихг другова. Трае горпшЂ до некогг времена а наши га храбро одбјаго. Но ко е силу надсилш, ко ли надачао? Видећи очитбш свои поразЂ, крену РадивоИ бранећи се натрагг кг Варадину са свомђ воИскомђ , оставивши празанг обкопг Туркомг. Многа ли ради тога боа заплакала карловачка маика, многа ли закукала лгоба и сека, — али ввћла платише Турци, ерг трупови нбшви испунише аме обкопа овогг. Иа на частв имг слава такова! Радивов са оставшимг воиницима повуко се у своИ нреЈ)ашнБ1Р1 обкоиг кодг црквице. Турци горди ради свое поб^ћде, одлучише дал4 наиредовати, да се ближе прикуче граду. Кадг су нме обкопа добивеногг одг мртваца одчистили, у н-ћму се утвр,1ише , накитивши бедемг сђ главама наши гонака на копла натакнутимг. Другогг Августа башг сунце залазаше за брдине Карловачке, кадг Турци новомг и преакомг силомг пођоше прама другомЂ нашемЂ бедему нри оноИ црквици, сг коимг управлаваше нашг гоначки! РадивоИ. Онг нби дочека гоначки, храбрећи вовнике свое. На гласг првогЂ топа до!)е нашимг помоћк изг града. Одма горишам Нничари , али Ш изг топова као сноп.Л руши гоначкШ Радпвоп, почемг онђ одг топова нбшви сигуранг бБ1,чше; ерг овп неимагоћи по

они брежулвци згодна места пребацивау н4говг бедемг Бише се наши сг Турцима сг маломг свои шгетомг све до мрака, безЂ да су Турци напредовали. У то Турцима помоћБ дође , те новомђ бесносћу уз г громовиту вику „Ала" ударише опетг на бедемг , кадг у ИС1Б1И ма и наши повикаше: „Принцг Евгенје!" пакг се новомг храбросћу бацише на Турке. Турци чувши вику ову, а видивши неузколебиво гонашгво наши помислише, да е дошо имг Принцг Евгенје у помоћБ, пакг одма узмицати почеше. То Радивон нашегг 1ошг већма осмели, те се усуди сђ вовници свои изванЂ бедема у потеру за Турцима изкочитп. Ал' га у томђ зла ко 6 ђ сукобила. ОкрутнкШ Мехмед-Ага, вођа Нничара, видивши то, досадг невиђено узмицан^ћ свои бесни Нничара , врисну као лгота у проц-ћпу гуа, те Ш поче новомг бесносћу као марву натрагг терати, осигуравагоћи да ту не'ма Принца Евгешн. Одђ н^ћга вођени и охрабрени заурлаше Турцд као гладни вуци, пакг наше заокупише. Секу Њшчари бесни, што годб подг сабл-ћ замаше — наста вика и аукг воиника, садг наши дадоше плеча, те узмицати почеше натрагг кудг кои у мраку. Ше хасне 6 бмо тражити обкопа , нит' е 1в више Радивои сакупити и охрабриги могао, кадг се увуче метежг и стра' у воинике. На гласг некои у градг добегавши самг генералг сг новомг помоћго онамо пође , али е све већг касно 6 бно. Турци празанг бедемг заузеше и шшг 6 б 1 6 бшј дал-ћ до града гонили наше, да шмг генералг тамо сг топовима пошавши путг не препречи. ТаКо се сврши таи вечернБо! бон сг великимг губиткомг нацш; ад' наИвећШ губитакг ' бБ1нше — Радивои се у градЂ неповрати; ономђ метежу морао е или пасги или заробл-ћнг б *1ти од^Турака. Метежг и сгра бмаше у то доба наивећШ у граду. Гласг топова утишасе, стра мало мину, кадг се генералг живг и здравг поврати. Т4шш е до душе посаду и народг, ал'та утћха мала бкшше покрарТ; оне мисли, да неброини 'Гурци скоро изподг града стое.

У метежу томг трчала е тамо-амо Варадинка Мара, свакогг питагоћи: „А гди е капетанг Радивов ?" Али на н1>ну велику жалостк нико 10и ништа за милогђ заручника казати незнаде. * „Ои зеленЂ пеленче, мое горко цвеће," закукавши, као мануга оде управу генералу. „Не'ма намЂ Радивон," нагло ступивши у собу сузнимг очима и ломећи рукама, 6 бшпш све, што изговорити могаше Мара. „Не'ма га да, мила Мара! Мгова срчаностк вовнпчка на далеко га занела, пакг тако беданг ил' погину, ил в заробл ^нЂ ; незна се право за н-ћга," рече тужнимг гласомг генералг. „Ахг, што ћ}' сада, господинг генерале! Но мене снова несрећнкце!" зааука Мара. „Бј^ди угћшена, одђ данасг мила кћери моа, а ћу се за тебе бринути," тћшећи го рече генералг. „Алг, худа ми ут^ћха моа безг Радивоа мога," ецаше Мара.