Подунавка Земун

ЛНСТЂ 34 31БШ II ИДУКУ

261

„Не очааваИ, мила кћери, уздаК се у Бога", мож' бнти, 10ШЂ Н16 сасвимЂ изгубл4нг." „Ахђ , црна ми надежда, познамЂ н крволоке Турке; но свакомЂ, ко нвима у руке упаде; тежко Радивого , па башЂ да е живђ , горко ли ће га мучити Турци, бол^ћ бм му бнло, да е шначки погинуо," рече Мара плачући. „Неоплакз '8 3'напредЂ заручника свогг, та и мени е исто тако мш као теби; шшђ нисмо изв4штени, што се сђ нбимђ збнло. Старје е готро одђ вечери; надамЂ се, да ће сутрашнв1в данЂ све истинито одкрити. Иди кући смирена, а еутра све ћешЂ изв&стно чути," гладећи 10и уплакано лице одпусти го генералЂ. Да 100 е ноћк безЂ санка бнло то се по себи разумева. Нћно жаромЂ лгобеће срдце топило се у суза а венуло одђ уздисан. Проматрала е несретну судбину свого, кон го одђ дана рођеногЂ увекг прати. Чезнећи за своимђ заручникомЂ мислнше: што ако е живг, каквимг бн га начиномђ ослободити могла ? — Ако ли е пакг погинуо, коимг бм начиномг Турцима се како му драго осветила, па макарг и сама погинз^ла ?ј У таквимг мислима и неотице падоше 1о& оне речи свое облгоблене песме на умг: „00 зеленг пеленче, мое горко цвеће! „Сг тобомг ће се мои сватови китити, „Тн ћешг мене младу до гроба пратити!" У овимђ речма као црнз г будућностБ свого предвидећи, сз г знимђ очима нби све еднако повторавагоћи, тако ши ноћца прође а зорица дође. V. Данакг свану а сунце ограну, па чудна ли ти позоришта оку понз т |ава изподг Варадина града. Турад^н силна долине и брежулвке све одг Карловаца до оне црквице претиснула и поплавила. Све се црвени и зелени тамоамо врвећи , слично дивл-ђмг руино цветномг макз г — турчинку — међ' зеленимг класћмг, сђ коимг ветарг тамоамо вее. Конб до конн, гонакЂ до гонака, разделени на велике алае, оружани сг убоити копалки, и са бриткимг саблниа демешкинам', узг кз г буре и у 7 зг дуге шарке. Међ' нкима се свудг ала0-барнци разне бое по зраку в1оре као облаци ветромг терани. На све стране копаго се бедеми на вратЂ на носђ , пакг се на нби свуда вуку они огромни топови турски. Ту весела Турадја ради као помамна, тамо опетг узг свирале, зиле и таламбасе играго , онде се опегг конаници џилитаго. Но јошг лепше ти бннше погледати оне неброИне разнобо0не шаторе свуда разапете, као ндра неброЛни галјн на син4иу морз 7 ; миелишг, да се небо свали на себи бм га уздржали. Ласно е ти ту позиати шаторе паша и ага нничарски и спашлана, ербо су ови лепши одг други све одг свиле и кадиФе пона>1ештани на згодни брежз 'ЛБци. Ме1/ свима пакг наилепши у готреномг сз'нцу С1Н0 се шаторг везира Али - Камурџића, на ономг умилвно-узвишенонг брежулћку недалеко одђ црквице; одг зелене свиле, сг керлетнимг оширокимг рубомг, богато уткант, златомг и сребромг, сг великимг златнимг роитама, а на вргу н1ш>вомг великји здатанг полумесецг, што се блиста у готреномг сз г нцу, да у н1;га окомг гледати неможешг. Све што славолгобна гордостк, и чувственостБ турска смислити и за-

желити може, све што чувства прекомерна раздражава, ту е бшо у наивишемг смислу. Не далеко одг овогг шатора стаао е шаторг бесне гуе во5)е аничарскогг, званогг Мехмед-Кара-Аге.*) На свиленомг дивану у свомг шатору седш е везирг Али-КамурџићЂ, човекЂ средн^гг доба; чела висока и широка, око когг се узг финнИ фесђ велика одг кашмирскогг скупоценогЂ шала чалма вила; очјго велики црни, упали, но оштро севагоћи; носа соколова; повећи мрки бркова, исподђ кои едва се уста чврсто стиснута видила; лица пуна безг икакви особити черта; држанн поносита Турчину и тако великомг господину сходна. Пушећи непомично у чибукг упртимг очима чиннше се замишл^ћнг. Недалеко одг нћга седили су четири паше; ближе кг н^ћму сг десна паша београдскш, сг лева пакг вођа нничара, Мехмед-Кара-Ага, гледагоћи непомично у свога везира и чекагоћн, да речв поведе. „Предг првимг моимг пашама захвалгоемг ти на гочерашн^ћмг гонаштву твомђ , по коимг Џаууе побисмо, те нкшвг бедемг добивши ближе се Варадину прикучисмо," поче везирг разговорг тако хвалећи Мехмед-Агу. „Неизказана ти захвалностк, честитни великш везире, на томг признанго, уздамг се у помоћв Бога и н%говогђ Пророка Мухамеда, да ћу се 10шг бол^ показаги," одговори поносно Мехмед-Ага, пакг одма затимг настави: „А што ћешЂ радити, честитнВ везире, сг онимђ 5аур омг ) кога зароби жива и кога теби покланнмЂ." „Видићемо;" замало опетЂ дода везирг: „некг се предг мене доведе." За неколико тренутака дође нашг РадивоИ окованг предг везира. ГОначки ступагоћи и оштро мотрећи везира чекао е да онђ речБ поведе. ВезирЂ такођерг мерјо е одђ главе до пете Радивон, при чему зачуђен^; да нерекнемг допадан^ћ, свое сакрити нје могао надг овимг младимг робомг; али везирг свладавши себе поносито Радивого проговори: „^ауре! видишг ли у чш са рукз' и знашг ли што ти чека, али Пророкг нашг заповеда, да валл и сг псима благо иоступати, зато ћу те поштедити, ако искренг будешг. Кажидерг ми, колико брои посада у граду, колико топова има, и како дуго раномг и џебаномг уздурати може ? Немисли да се ђаура боимг, што то питамг; глеђ'мого неброину во0ску, Варадинг пасти мора кадг му тадг му у мое руке; но оћз г опетг то да знамг. Реци дакле, ако ти е животг мш." Одважно одговори Радивои: „Н добро знамЂ, да ме смртв кодђ тебе чека, но немисли да се н^ћ бопмг, ерг иначе з т твое рз'ке ни пао небн! Зато и нећешг ништа чути одг мене. ВерностБ мон тврђа е одг камена, зато издаго залудг одг мене тражишг. То е све што ти реко, више чути нећешг илг ти вола ме секо или пеко. Зачуђенг збогг такве смелости гледао га везирг и паше, а Мехиед-Ага већг се у бесноћи лаћао анџара. На што грмећи рече везирг: „Но, тб 1 1)аурче, псето голобрадо, кадг истину казатг нећешг, знаи да има у мене средства, кон ће те омекшати, пакЂ ће те и неотице истина на уста излетити." "") Одђ н-ћга се и данасг оно брдо зове „КарагачЂ" а друго опетх одђ Али-Бега „ЛлибеговацЂ."