Подунавка Земун

ЛПСТ1> »А 31Г.1ВУ II III? КУ.

265

5000—5800 звезда, ное се и голимг окомт. на целомт. небу видити могу. Звезде кое ми видимо, есу само — као што намг ЛитровЂ оштроумно представлл , — прве лампе, кое текг прве степене з г лаза у безкраинии храмг природе осветлгого,

и нб 1 ово число, ма како велико чинило намг се, изчезава спрамт. они, кое велику внутреноств овогг храма осветлгога, и кое намт. се изг дублкине ове светлости не више као звезде, но збогг нв101!0гг великогг удаленн само као врло слабо светлен-ћ нвлаго.

О а 11 II II К '!>.

Кадг е КонФуцШ, Хинезшв законодавацг, СВ010Л превећг задоволвнои младости, сг великомг пратнвомг свои ученика на границе царства Т е и приспео, кудг су га сг великомг почестћу позвнли били, чуе гласг очаннип некогг кои подг гранатимг дрветомг седаше и спремаше се кг самоубпЧству. Видећи то Конфуцш сиђе брзо сг кола и лгобкога запита. „Сине несрећо! кажи ми што те мучи, можда ћу ти моћи помоћи. Безг сумн^ си велику скорбг поднео ?" — „Занста велику, одговори му очанникг, и испрва га сг некимг удивлешемг погледи, иа затимг опетг проговори: Твомг ћу милосердјго ту скорбг приповедити, па затимг — умрети." „1оштг одг мое младости учио самв се; а затимг намеримг путовати. Отиснувши се одг очиногг дома, луто самБ се крозг све кра.тћвине, измеђг чегири мора; а после се вратимг натрагг; но садг ми умре отацг, пакг и мати, за кое шштг ништа учинш нисамв. Путугоћн трудио самБ се, мудростБ постићи, и лгоде познати, зато самв садг мислт да самБ кадарг себе и друге рз'ководити. Кадг е време жалости прошло, упутимг се у царство Теи, и ту кралго поднесемг мого служб}', но онг вде тико презре, да ме нје хтео ни слушати. Ово е друга скорбг. Имао самБ прјнтелћ у отсчеству и на страни, на кое самБ се поз ^здао. Зато презренг одг кралн, нвима се ј г наручја бацимг, но у место милосрдногг пр1нтелства нађемг кодг нби немарностБ и презреше. То е трећа скорбг. Но наисвир-кшн била е ова: Н имадо едногг СБ1на, кои е првии плодг могг младогг брака био; алг онг, у место да испунава дужности спрама мене, тамо-амо у свету тумара, и свз'дг говори да нитг отца нитг матере нема. Све се то прошле ноћи у црномг виду предг мого д }*шу ставило. „Шта? рекнемг самг себи, ти си радг мударг

бити, и друге кг мудрости руководити; тц си мислш да превазилазишг дужности просткг лгодШ а овамо нитг си добарг синг, нитг добарг подаиникг 6 бш; ерг тб1 нитг си штогодг за твое родител-ћ, ннтг за твога кназа, нитг за отечество, нитг за друштво, у коме живишг, учин10. И шта внше ни добарг отлцг био, ерг си воспитанхе твогг сша пренебрего, и невалннимг га човекомг учин1о." — То самБ све самг себи изговорш , омрзимг на животг, и дођемг у ово усамл-ћно место." „Пр1нтелго! рекне му КонФуцји, немоИ то чинити. НаВвеће зло живота есте, у животу очанвати; та се штета никадг неда надокнадити. Чимг си првив путг у животг корачш, већг си се био заблуд1о. Ти си пређе хтео мудрацомг постати. него што си 6 бш човекг. Валнло 6 бг да си наипре наиближе дј т жности око тебе налазеће се испунш, па онда текг да си и у падан^ћ пустш се; и одтудг и твон несрећа постала. Но опетг немоИ, пр1нтелго, све за изгубл^ћно држати, Свето изреченје удубл^ћио у срца свјго лгодјв, коегг се истина крозг сва сто.тћтјн засведочила, ова е: „Докле живимо, о ничему нетреба намг очанвати. Зато и тб1 томе веруи. Ободри се, прјате.ио! и жалоств претвори у радостБ; поврати се у животг, и одсадг нознаи ценити га. Свак»1 тренутакг мудро употреби, и заиста ћешг собственимг погрешкама наученг, мударг и срећанг постати." Тронутг окрене се КонФушВ на свое ученике, кои су сви мудраци хтели бити, и рекне имг: „Учитесе на туђоИ несрећи." Затимг попне се у свон кола, и мало касте число н-ћгови ученика у тринаестг умали се. Ови се мирно удале и оду у светг да пре лгодШ постану, накг онда мудрацБ! и учени. Очашшкг ободри се, и као ново рођенг продужи и да.гћ жпвити.

С М Е С И Ц Е.

С.шка у л !|)твачкпмЂ окт. Чудно е,1.НО изобретен^е испало е некомг американскомг лекару за рукомг, кое насг грозомг и чуђен-ћмг напунава. Представимо себи: У очнма едногг мртваца и то у зеници налази се упечатл-ћн^ћ оногг предмета, кои е при самрти напоследку виђенг, вгћрно и то ФотограФско представл^ћно. Ако е дакле мртвацг у животу свомг на последку свогг собственогг убицу видш, то ће 6 бпи у очима несретне жертве слика овогг н^ћговогг 3'бице в^ћрио у дагеротШпу представл^на. Ова е слика наив&рниз, ал' и страшнни сведокг противг свакокг убпце. Докторг Полокг, врстниИ американскШ лекарг обелодан1о е у нвнпмг американскимг листовима свое испитиванн преко овогг сасвимг

новогг досадг нечувеногг предмета. Онг е пронашао, да су ове „слике у зеници мргваца" врло н-ћжно, али асно и точно представл^ћне и лепо се на микроскопг видити могу. Тако е скоро испитиван^ћ у оку едногг Ј'б1еногг по имену Беортелеа у Назфнз' предз - зето, кое е Докторг СандФордг руководш. Извћст1н, кон е онг суду послао о овомг предмету овако гласи: Наипрво смо око извадили и метнули га у еднз' точностб, у коши е мало атропине (тако се зове ессенцја траве одг бунике) бкмо разтоштћно, кон као што е лћкарима познато, има то своиство, да зеницу ока разшири. Затимг смо краи одг живца очногг са есенцшмг одг траве бунике додирнули, на кое се зеница одма напредг повз'кла, за тимг смо употребили оштро увеличавагоће