Подунавка Земун

264

ПОДУНШК1.

нБЈове педале у почивагоћу землго. Вечноств е врло близу бша, кого су само густи облацн одђ насв одванли. 1оштг се е непрестано дете, непознато са долћиномг, машало на звезде, као негда човечество у колевци бмвше, и по соби доилЉ ориле су се непрестано сказске о анђедима. Тада су шштг сматрали видимо небо као завесу, изђ етирски кончића саставл ^ну и на краго хоризонта спуштену кого лаке стопе геша и добри духова додируго ; ту тштђ цвета у дражестнимЂ пренашанго земски образа благопр1Нтнив санЂ о баштама вечности и о нбшвимђ таине пунимЂ палатама и дверима ; до кои кадЂ одђ пута уморна, сирота душа доспе, златна се крила овб 1 двери сама отворе. Како се тада одђ страве и блеска ова по бодлБикавимЂ путаннма ту доспевша душица човечјн ужасне и едва се усуди у онав просторЂ ступити, у коие само сниностб , светлостБ и прозрачностБ трепти ! НеброинБги скупЂ крилате деце безЂ т%ла, но ипакЂ на себи некш чуднБ1и, умилнтмИ обликЂ т4ла имагоћи, ликуго и изилазећи 10и на сусретЂ, поздравлнго е. И како небесне двери за неко време отворене стое, то се на мрачнои землБИ }'каже, као да е на нго звезда пала. Но то е само мимолетећш далекш одблексЂ оне неописане красоте, крилна се врата наеданпутЂ затворе и звезде нестане. Тако е човечество младе народе свое текг мало помало по континенту разграннвагоћи, в^чностб у гћлеснБШ обликЂ облачило. И у томе су сказке св1го народа сагласне, што оне надчувствено, о коме говоре, увекЂ чувственнмЂ образмма оживотвораваго. Али е у свима временима видимо небо часЂ силу уображенн часЂ пакЂ умсгвугоћји духЂ човечт впше-ман^ћ занимало. Прометеи кр1гоћи у шуплБои цеви сунчане зраке бацао е сђ неба ватру; ФеетонЂ пустошећји ватромЂ, стреми се противу земл-ћ на поплашеннмг сЈ т нчанммЂ конБма; ИкгрЂ мери сђ воштанимЂ крилма несретио летанћ; Иксјонђ се са иебеснима весели и облакг место богинћ грлећи, ра!)а наказнни родг Центаура. Одг олимп!вскогг брега уздижу се богови горе навише до крашгћ сФере небесногЂ свода, а кумова слама то пмђ е путанн, по ко1ои се они вр'овномг господару своме приближуго. Старп нису никаквБ! поннт1н о вселенноЛ имали. „Непокретне звезде, вели Александерг Хумболтг, држао е Емпедоклесг, за тврду массу, коа се образовала етеромг, ватромЂ стврднутомЂ. Доцте, и то текЂ у хриспанско време, разчлашо е Птоломев, велигав астрономЂ изђ Александр1е, нсше поннт1н о вселеннои. Н4му е землн све и сва бнла. Она е по н -ћговоИ науки непокретно средоточ ^ћ, око коегЂ се небесна гћла у округу движу. Тскђ после тринаестогЂ столећа роди се у Торну на Вистли Никола КоперникЂ, основателБ системе, одг кога е она и иие свое добила, отацг астроном1е новјегг времена. Садг е поннпе о вселеншш у безконачностБ отишло, и земла 1Пе више, к'о што поета вели, капла у каблз г , него врло незнатна точкица у безграничномЂ простору са безграничнимБ световима. Нзброено и напоследку човеч1емг оку недостнжно, трепте небесна тјзла; бледп маглени промени претвараго се

предг телескопомЂ у безброЈ1ну множииу звезда, гди само мисао у неизмериму далкину продире, и гди напосл -ћдку н духЂ човечш непонатномЂ безконачношћу онесвешћеиг, стане. Ово намЂ у исто време свака ноћк ублештећимЂ писменима на црномЂ своду представлн, свак1и данЂ умотава плаветникасга атмосФера вечну ову кнбигу изнова. Преко данг нка сунчана светлости засеннва намг очн, и тако остане изворе светлости звезданогг неба невидимо. У дубокимЂ бунарима, гди нема великогЂ прист}'па свеглости сунчане, показуе намЂ се небеснБн! сводг и данго таманЂ и звездама посутЂ. Кадг неби око наше земл-ћ воздуха 6б1ло , то би намг се небо и данго тамно указивало, изђ кога би сунце као кака†округЂ излазило. Сунчану светлоств, кон на землго досете, вселенна одб1н и она на томђ повратку наилази на одпорЂ у воздухо-окружда. Овде се садЂ една частк зракова опетЂ по другми путЂ поврати. Ово су они зраци , кои кђ землБИ брзо летећи , небо плаветнимЂ чине. АтмосФеричнБ1И сир -ћчг воздухг има то своиство , да преимућствено плаве зраке сунчане светлости одбЈн, а двуге пропушта. ПлавБ1 (Ј сводђ, кои мн надЂ нама видимо, само е дакле незна т на частв вселенне: ОФарбано воздучно покривало земл-ћ. На внсокимђ бреговима, гди ређ1и воздухЂ ман^ћ светлости одбјн, показуе намЂ се небо збогЂ тога тамше. Будући одђ земл-ћ наше у вселенну враћагоћи се сунчани зраци надЂ ономђ плаветнои противномЂ т. е. поморанџиномг Фарбомг превалу имаго, то бБ1 намг се кругла наше землЉ са месеца гледана у црвено-жутои светлости понвити морала. На овнмђ ФизикалннмЂ истинама осннва се и онан прекраснни естественни полвђ вечерн^ћгЂ руменила. На западу преимућствено пропушта атмосФеричннИ воздухЂ црвено-жуте зраке силазећегЂ сунца, докђ напротивђ плаветне одбЈн, одкудЂ пропзлази она црвена светлостБ на западнои страни. О тј'дђ видимо на плаветникастоиЂ стаклу наше лампе пламенЂ црвено -жутЂ ..... КадЂ пакЂ сунце сг хоризонта исчезне, и светлостБ полукруга наше земл^ћ ослаби , поаве се ипакг звезде на плавомг неб}', и погледг нашг опетг у непрегледнии: просторг дубл4 продре. У размишлнвагоћемг удивленго лети мисао подђ гомилама светова горе-доле, између кои наша сунчана система са свима свонмђ планетама, месецима и кометама ништа друго нЈе, но само едно мало оделен^ћ. Мн тада само духомЂ видимо, како се месеци око нбшви планета окрећу, како се планете по непроменлБнвимг путаннма око квквогђ сунца валнго, како опетЂ едно средоточно сунце друга илндама сунца управлн, и како се напослћдку ннкадЂ неизброиме сунчане системе законпма другогђ вишегг средоточа повинуго Гди е овде поче■гакг, гди ли пакЂ свршегакЂ?! Ко е у станго ону множнну небеснн гћлеса, кол су рукомг Вечнога по свомг простору разбацена, у броевима сватити? Жанг Хершелг, првни, коп е у светлостп кумовске сламе звезде пронашао , видш е 22. Августа 1792. за 41 минутЂ 258.000 звезда, кое су преко н Љ говогђ телескопа прешле. ХумболтЂ е пакЂ као среднћ число пронашао