Подунавка Земун

ЛНГТЈђ 31 34Б1ВУ II Н4УКУ.

273

СтеФана одг храма пречисте Богородице. Листови су ове кнБИжице тако мали, да би Ш изг еднога садашн^га табака средн^ ве.тичине могдо изићи 32, и нема више до 15 врсти на страни, и то малимг словима; у цћлои има 152 листа. На свршетку стои ово: Сб БлигословеиТемћ господннзк Тгоуменл Стефлнл еромондхл троуднмк се со семк а^1. г^н|нн н мми.нГш 1а> нноцехћ еромонлхк Слкл м монлстнрл Деулнн СГе сћкрћшнхомћ кћ лђто. ^|>е. л бј рождћсткл хрнстокл. ЛфУ^. К()0\СГ11 слмм.цоу .кл., л ло^нн ,Н1., ^ллто унсло .к., ннднктГонк .'Г., ■»емелТе .кл., еплхгл .е. Мг.сецл мнл .»н. дмн.. оу КнецТех!.. За чз^до е, како се наше црквене кнвиге, никадг нису штампале у нашоД патрјнршш у Пећп!

Почемг Турци сасвимг обвладаго нашимг землима и народомг, манастпре похараго, многе попале п забране да 111 понавлжо; лгоде знатнје н богаг1е поб1го или растераго, а латини се у приморго осиле, онда престане штампан^ кнвига у нашимг краевима. У томг Р ј т си навале штампати црквене кнвиге, на п р е и н а ч е н о м е славенскомг езику, кое народг нашг, неимагоћи своихг кнвига, стане куиовати и учити се новоме црквеномг езнку, и тако мало, по мало не само заборави свов старип црквени1"Г езикг, него и омрзне на н-ћга према овомг новоме 1Т ). ") Оваи чланакг написао самв, да читател-ћ изближе упознамг са штампанимЂ наистар ^имЂ нашимг кввигама србско-славенскима, са штампарјлма и савреднима и за нашг народт. многозаслуженима штампарима, коима вечита хвала и слава буди одђ цћлога нашега народа! Извори су ми при писаиго овогђ чланка бнли : Д-1;ла Г. II. I. Шафарика; Архивт. за пов-ћстницу ГОгославенску одђ Г. 1. Кукул-ћвића С. кн. I. и Иримјери Српско-Славенскога језика од Г. Вука С. Караџића 1857. год. у Бечу. — ДрЂ М. 1'.

С М Е С И Ц Е. ^

Отчово лукавово. Некјп мађарскш граФг налаз1о се лане преко лета у купалишту Баден-Бадену са кћерго своЈомг бленомг. Што сз т се многи младићи сг нвоме забавлнли Ј"зрокг бинше н1.на младоств, лепота н велико нас.т&дје. Богати и снромаси, племпћи и грађани просише нго. гледагоћи еданг надг другимг предностк добити. Несрећомг изабра се блена измеђг св1го ова наиненреднјегг човека, некогг Гаетана Талјана. Онг е до душе имао лепе плаве очи, црну свилечу косу, знао е у друштву девоике себи приманлкивати, али нису у н1;га била она свовства морална, коа човеку праву цену даго. Онћ е бв10 карташг занатомг и морао е већг Неаполг ради срамотнм д-ћла, у- кон га е картан4 заплела, осгавити. Како стармп графг ово зач> т одлучи ма на кои начинг кћерв сного одг тогг безчестника сачувати. Онг е блену сваконко опоминно, но она остаде као девовка неискусна при својои нам4ри, ерг е држала, да е све, што се о н-ћномг лгобезникомг хрђаво причало, опадан-ћ, тимг већма, што е онг умилнимг речма нго увекг о истинитои лгобави свошп осигуравао. бдногг дана дође случаино граФу руке ппсмо Гаетана, кому блену на б1;гство позива, башг у оно доба, кадг н1>нг отнцг буде са друштвомг свопмг се картао. За знакг н-ћногг приволена искао е, да она ружу на прси заД-ћне. „Задени данасг ружу ову," рече 10Г1 отацг, кадг на шетнго по1)оше. блена послуша отца и пође сг нвимг. У шетнви срете 10 Гаетано, и очи му плануше одг радости кадг смотри ружу. Затимг одведе графг кћерв свого едномг познанику, рекавши шв, да онде на н^ћга чека. Отацг пакг врати се у свое обпталишта. У уреченми сатг дође Гаетано, прескочи зидг одг баште, кадг види, да су врата забравл-ћна, прође крозг прозорг низакг при землви. Затимг оде преко басамака горе управо у бленину соб}', коа му е добро позната бша. Али ту место н4 ст}'пи предг н^ћга отацг, сг два пиштола у РУ К У- ГроФг затвори врата п рече дрктагоћемг Гаетан}': „Н бв1 васг садг убнти могао, и то право имамг, ерг сте ВМ ноћу у мого кућу ушли." „Алг, Господине, а нисамк лоповг." 5 ј А да шта сте! Вм сте хтели мого кћерв и н^ћну сермјго Јкрасти. Ево сведокг тога Ваше писмо. НећЈ- Васг

помиловати алг ћу Вамг ипакг жпвотг опростити. Вм познаете добро вештину мое десне рЈ'ке. ДвобоВ бм ме наскоро Васг опростјо, но то средство ћЈ' онда само употребпти, ако ме не послушате." „А што Вв! тражите одг мене, Господине?" „Вм морате Баден-Баденг оставити, и то одма. Две стотине милн мораго Васг одг мене и кћери мое делити. А као дарг послушности Ваше, даћу Вамг 20.000 Франака као путнни трошакг." Гаетано хтеде говорити. „Ни речи," повнна графг грмећимг гласомг. „Вћ1 ме познаете! Разумете ли? — Вашг е жпвотг у монш руци, и ако навман-ћ затежете, прогори ћЈ' Вамг тане крозг главу." „Е, добро; послушаћу Васг . . тепаше ТалЈанг. „То е ваша срећа! Ваши 20.000 Франака леже тамо у момг асталу; узмите ш. „Допустите ми, да Вашу понуду непримимг." Но заповедагоћЈИ погледг граФОвг учини крав тои лажлбивои учтивости, и Гаетана приволети мораде. „Али асталг е забравл-ћнг," примети онг. „Отворите га Вм." „Алг нема клгоча." „Обите браву." „Шта, ВБ1 оћете да н . . .?" „Обите браву, илг ћу Васг маомг убити," нрп томг подиже оиетг граФг јшштолб, и Гаетано послЈ ша га разбивши бравЈ\ „Добро е, рече граФг, узмите таИ пакетг сг банкама, оне су Ваше. Имате л' листницу при себи ?" „Имамг." „Шга е у нбо Д ?" „Неке артје, и писма на ме ј 'прав,тћна." „Спустите, некг паде листница предг об1ени асталг." „Зашто то?" „3 морамг сведочанства имати одг тога." „Али —" „Ни речи . . . и морамг имати сведочанства об^ана. Морамг лопова казати знати. Лоповг или смртк. Вм морате пред-а-мномг ићи; н Васг пре нећу одпустити, докг небудете одг Баден-Бадена далеко. У прочемг се ништа небрините. Н ћу касно се поврагитп , и мого тј-ж 6 ј - текг прексутра предати. Дотле имате доста времена, да се у бегству спасете. Но ако бб1 мое обране потребовале, то можете се на мене ј 'векг осдонпти. Садг напо.тћ, хаидг!"