Подунавка Земун

Л»СТ'1| ЗА »1Е.АКУ II 1В.4УКУ.

279

с ЗСМЕСИЦЕ.

4 у т о м а т

У оно време , надг е мехаиика свое лрве клице ватати почела , полвише се ауто мати или у човечјемт. и животинБСКонг виду сама одт> себе движући се сираве. Даровити и оштроумни лк)ди оногг времена покушавали су, да такве. справе пронађу, и после дуговременогг неуморногБ труда заиста имг испаде за рукомг. Желн, подражавати Богу у н4говолг стваранго, прлнудила е такве лгоде, да цео СВОИ ЖИВОТЂ ТакВОМЂ ИСПБПИВаНГО И смб11шннк) посвете. Истојнл намЂ приповеда, да су се сђ разрешегћмЂ таквогЂ задатка наиславнји лгоди оногђ времена бавилн, као, РогерЂ раконг. и Албертг великји. 'Гако е н. пр. оваи последшлн (1193—1280 после Христа) имао едну фнгурз 7 , кон.е улазећимЂ лгодма врата отварала, давагоћи притомђ разлцчне лгодске знаке. Други су опетЂ правилн змје, кое су езикомЂ палацале и шикале, пауке, кои су се двизали ит. д. Но наизнаменитш е ВокансономЂ направлћНБ1в свпрачЂ , кои е ј т Флзуту свирао, и една патка. Онаи е дизао прсте ири свпранго као човекЂ, а ова е ела и сваривала. Наиелавши су међу свима овимђ механицнма браћа ДросЂ. Стар'ш, ЖакЂ ДросЂ, употребш е тридесетЂ година на то, да три аутомата сагради , одђ кои ' е еданЂ писао, дру 1!!1 чертао , а трећш у клавирЂ ударао. Ови су аутомати можда нешто иаивише , што е оваквогЂ рода механика могла пронзвести , па збогг тога су ш у оно доба смаграла као дело самогЂ ђавола, те 1и е спанска инквизпшл узаптила. СамЂ сачииителв ови справа спасао се сђ тежкомЂ мукомђ , те га нису жива опгкмг спалили. Ови су се аутомати до нашегЂ времена сачували, и почемЂ Ји е годино 1846. у Амстердаму механикЂ МартинЂ нвно показивао и толковао, то нека намЂ разаеие, колнко е оштроумлн н колико времена изискивала оваква справа. Иишућш аутоматљ представла дете одђ три до четири године. О нђ пише сваку речв, свако предложен-ћ, све, штогодђ се одђ нћга захтева. Но треба знати, да томђ справомг осграгЂ самЂ механикЂ }'правлн, те после сама та справа пише. Међу тимђ кадгодЂ се перо изпразни, умочи га аутоматЂ самг у дивитђ поредЂ н!>га стоећји, сматра га неко време, отреее изђ нћга излишно масгило, и продужи писан-ћ. ОчевидацЂ приповеда, да му е истии аугоматЂ за споменЂ написао : Опомен'те се аутомата Дросовогг. ЧертателБ, кои е п рвомЂ аутом!пу врло подобанЂ, черта врло вешто, чисто и точМо петЂ предмета, мало псето, исподђ коегЂ иапнше: „Моп Тои1оц-', малогЂ Амора, кога, на победоноснпмЂ колма седећегЂ лептирЂ вуче, ликове Георгјн III. и нћгове жене ШарЛоте, наипосле Лудвика, XV. О нђ се брижлвиво труди, да свого механичну прпродз' сакр^е, ер г Б онђ дае п сенЂ своимђ Фигурама, кадикадЂ диже плаивазЂ и укланд га на страну, сматра свое черган4 , чинн се , као да разиишлн, креће главомЂ и очима, па и самии пра' одђ плаиваза оддува сђ арпе. Но оба ова аутомата превазилази оиаи свпрагоћи аутоматЂ. О нђ представла нЉжну девоичицу одг 14 година одг ирилике, коа на клавиру иетв арја свнра. При иочетку свнранн покланн се учтиво, гледа 'смерно у свое ноте, миче главомг и очима, као да заиста ноте чнта , увлачи у еебе рекао бб1 воздз 7 хђ , те шГг се прси и спуштаго, и кланн се прп свршегк}' свнрке слушаоцима сг поклономг главе, садћиствомг очјго и осталогг тела сасвимЂ природномЂ дражеши допадлБивошћу. Ова велика, премда безполезна покушаванн нису пропала. Она су продужена у многимђ другпмЂ видовима, предначила данашнБои усавршенои механикн. Аутомати су легли У гробг и опетЂ су у величественимг машинама ускрсли,

те да као машина за преден-ћ и тканћ новомг стол1јћу служе, Шго намЂ се пређе чинило као чудновато, ако не лудо, то се садЂ у ползу човечества изкренуло.

А и екдо т е. — У великои пивари у Београду свадш се едаредг Г. Б. са Г. К. о некомЂ предмету, кои се нн едногЂ одђ нби тицало ше. Свађа постала *све жешћа тако, да наипосле Г. Б. позове Г. К. на двобои. „Труле рибе, труле рибе; . . . небоимЂ се л васЂ; доста самк а такови као што сте вБ1 на онаГг светЂ оправјо; н самБ готовђ , макарЂ садЂ одма," срчано одговори Г. К. поругателно му иесницу подђ носђ пружећи. То е 6 б 1 ло одвише; лготећи се нскочи Г. Б. на сокакЂ, и ше транло три минута, а већЂ се 6 бш вратјо са два пиштола у руци. Како Г. К. ова смртоносна орудш опази, са†побледи и умолително рече : „Слачаишш Г. Б., та баците те варварске иншгрументе , двобои е гаданЂ остатакЂ мрачногЂ среднћгЂ века , а мб ! смо лгоди изображени; шта бБ1 овдашнБи о нашоп образованостп држали, кадЂ виду, Д'| и мБ1 тако варварски еданг спроћу другогг поступамо?" Г. Б. кои се само ша.по, опростн овомђ славномЂ гонаку подђ тимђ условјнма да мора платити, што су оно вече потрошили. — НаполеонЂ I. наодш се едаредЂ у библштеци сво10п у Фонтенеблоз', и хтео е кнвнгу неку изђ горнБи раФова да извади, но почемЂ е човекЂ малогЂ возраста бБ10, 1не мого допрети до оногђ места, гди е кнвига била. Зато умоли свога секретара, кои е већш одђ нћга 6 бш , да му кнБИгу даде. „Дакле самк н већји одђ ВашегЂ Величества," рекне секретар -б смешећи се. „Ннсте већ1и, већЂ сте дужи одђ мене," примети царЂ.

Матматичнћ1и аадатакЋ. На питанћ колико 6 бт иунБ! месеца требало, да бн земла нБима осветлћна бнла као са сунцемг, некп е овако одговорјо: У 40 тогђ брон помножена нбговомђ 1 / 50п да е 45000 више него што е четворогубЈп таи брои. Колико 6 б 1 дакле требало месеца?

Л (>г(|г()ифђ. (Изг осамг писмена.) 4765: Макарг да самв невидима очима, то ћеш!> ме опетг у сваке жикотијЈ-ћ наћи; но наиспажшл еамв у неорганичнои природи. — 87467 : Сх нами е ПровиЈјенћ зато човека обдарш, да можс до ц-ћли оне достићи, за кого га е 'ГворацЂ определјо. —• 7434: Наиввше поиатје, пуно лгобави и благослова; нћиме намт. е могућности бнло, да се можемо одтрести гелесногг терета и подићи се тамо, гди вечита радост б влада. — 46585 : Обиталиште привремено самв банатскоче благу. но и по другимг пределима безброино ее наодимт. V прсиосномђ смислу самБ еданг одђ главнн узрока, што млбги кнкижевни производи тако слабо пролазе. — 5 635: Име неке реке, гди е скоро окрша.ч бнло. — 6785 : ВарошБ самк и то далеко лежећа; у комшилуку момђ живе дивлаци великогЂ возраста. — 458376: Свсто писио вели, да самв име некогЂ славиогЂ судје бно. Цело е: Старо неко место, кое и у наивећемт, цветашо своче ме!)у прЕН места числити се н1е могло, но опетЂ такову славу придобмло, као нн ед и0 друго на свету.