Подунавка Земун

Ш19

Цодунпвка излази сване Суботе у вече, и коштн за целу годиву 5 *р. ср. за полу 2 ф . 30 ир., иа три исссца 1 ф .15 кр. безт. поштарине св поштарииоич. 1 ф . више.

1>В». I.

Предброити се ;; иожс кодг сваке ц. к. поште. Изг !. внутрености Србие нека изволе у плаће: иимг писмама сг иовцима на кнБижару Госп. В. Валожића обратити се.

Н.вдч. ? Сид|>!

Ахг, всруВ Богу, Живиги немогу Безг тебе, .шбезна, Нек' евакји зна! Нек' нрко сунце с'н, Немаримг зато н: Дражи е погледг твоИ, Анђеле мои! Мирисно цвеће Пчелица облеће, И П1е медну слаотћ Премилу частв: Твое су устне раи, 0, драга душо, знав, Слађи е шЛовв цветг Нег' цео светг! Повасданг тужанг, Уздишемг ко сужанг За тобомг, лгобезна, Нек' свакји зна ! НенитаИ, Мила, кадг? Дођи ми, дођи садг, Иолкзбацг дан ми твоп Анђеле мои!

Тетица РЈЗпадшнопнћка (Одг Чоке-а.) Т е т и ц а. Добро по сата одг варошице Ваиблингена (Женжка) купила е удова госпон главна саветниковнца надг порезомг Рузмарииовићка добро НидерФаренг за себе, по свои прилици по волви свога брата, кои е у еелу Оберфарену живш као свештеникг. За господина е попу то поволвно испало, ерг онг, по похвалноке обнчаго хрнстиннски -дуовни пастпра, шв бчо здраво башг Олагословенг са осветскимг добрима: сестра н^гова напротинг сг пунимг е правомг држана за навбогатјго господарку добара на десетг

У Земуну 4. Инуара.

сатјв св}'дг з'наоколо ; покоиннЛ мужг н-ћнг лепо е иман-ћ изсаветовао и изпорезао, па иза себе оставјо. Господинг попа е дакле, као што е и нраво, готово свакјв данг бно у ку1т и за асталомг свое тетице Рузмариновићке, као што е сестру свого звао. Звао е пакг нго тако изг милогг обичан, ерг се нко бно одао на воспиташе едне мале сестричине, код е бнла кодг госпое главне саветниковице, звала се Сосана и наречена, да по времену насл^ди сва Рузмариновићкина добра. Како Сосана свого тетку (материну сестру) н!е дрзтчје звала него тетицомг, то и господинг попа усвои име то и неприметно. А почемг е то попа чинш, ослободи ее такође и г >сподинг управителв на добрима, Мачићг, али опетг не предг госпотмг саветниковицомг, но само кадг о нкои што говори. Изг истогг узрока и слуге и служкин-ћ онде у ИидерФарену, па наипосле и сви селнци по ОберФарену, уобичае то име тако , да госпон главна саветниковица наИпосле целомг свету постане тетица. Она е име то обистомг заслуживала, ерг е бнла матерннска прјнте.шша, утешител.ка и помоћв свима оннма, кои су у домашаП н4нг допирали ; бнла е наИболн, наИмилоетивјд гоепон; смотрена е бнла кодг свачји слабостјП, ако се и слабости само почитуго. Тако е она радо крозг прсте прогледала неке особености свога дуовногг брата, кое бм починш кадг се нешто занесе; ше тела ништа говорпти о томе', што е господинг 3'правителк Мачићг свого мз г дроств сз - више трошш и, ако е наиманвш шлгонакг какавг сг пута уклонити 'тео, на ма' е справу (машину') дизанн и превртанн употреблнвао; а ше 100 ни то противно бнло, што е Сосана безазлено проста бвиа, но само бн, кадг напвећн! нередг нађе, рекла : „кадг бн се само евуда по свимг частима пазило на држнвннЛ, домоводннИ, етана и кућнни поредакг." брг 3'редностБ е тетица особито имала у волби . Свачемг се знало време и меето, све е имало своН распоредг и н^му приличеће име. Но собама, по дрвекарш, ше се смело ту .едне г прашлБике видити; у куини е морало бнти св§, чистои у ређево ^ао у ка(јвои собици зв гизда#

121.»15.

Муве собне морале сз* до последнћ еве бнти потучене и истеране доиаћомг полицјомг, кодг кое никаква молба непомаже; блатно и мочарно време животг е тетици вадило; како ће се изготра, како на подне а како з'вече поздрави чинити, све е то и за свако стан4 пропиеано бнло, исто како ће се главомг климнути и коленомг цецнути, што е чин^ћно кадг како прилика донесе. Тетица е и кућу и полкска добра, све собомг з'реј)ивала. Она е бнла кралБИца одг НидерФарени. Свакога е мисли саслушала, но свакЈД е после са поштованимг покораванјшг чин10 онако, како е она нашла да е добро да остане. Знаногг лгобимца каквогг ше имала окромг Сосаие. Но Сосана е бнла лгобимацг целогг и Обер- и Нидерфарена, а и целогг би света бнла, само кадг бн се савг светг могао искупити п живити у Обер- и НидерФаренз'. брг е Сосана бнла едно умилно дете, и то дете одг еедамнаестг до осамнаеетг година , лепа створа, косе црне, очјго илава — 3' кратко рећи, ва што васдапг отегнз г то описиван - ћ? — одприлике е тако лепа бша, какве су обнчно лепе девоИке з' седамнаестои години. Тетица бм на свакз' руку имала право слутити, да се сг такимг дететомг у кући, ма како строгг редг домаћш, та пре та носле мора пореметити; да у кући неможемо опасшега госта имати, нег' што е девоика, кон са беззлобнимг очима своима свакога рекао бн пнта, да л' осимг овн свакидашиБи по кући послова,

нема гдегодг и друго што за радг ј

Али

тетица заслеплћна поуздан1>мг у сјого мудростБ, Н1е на то мислила и пре бн веровала да ће се цео овав светг преврнути, нвго да ће ее н-ћнг живота и обнчан редг побркати и узнемирити. Па опетг е наипосле морала о томе миелити и веровати, као што показз'е то ев' ово причапћ наичудноватји догађаева , кои су се икадг догодити могли, и кое е дакле вредно сачувати за садацнши и 3'дућ1Д светг.

П и с м о.

•1)|јло е подне и нка жега, кадг господинг иопа у!;е у собу са своимг уобичаенимг по