Подунавка Земун

2

•нцуншса

здравомг: „Добарг данг, тетица, — добарг данг, Сосана!" Тетка климне главомг доброволБно; а Сосана, коа е поредг н-ћ на софи седила и плела беле чарапе, Ј'стане, цуцне поверително едномт. ногоиђ и одговори му Француски: „Уо1ге 8егтап1е (ваша службеница) течо." „Но, Боже мог1, како си се то обукао и -овамо дошао опетг, господнне поиа?" рече госпоа Рузмариновићка. „Како то?" запита господинг попа, кои е по сви џепови тражш мараму, да се одг знод убрише. „Лмачно ти е," рече тетка, „парока у џепу, ерг ето ти мараме по глави." „По глави?" повиче попа, па се маши и нађе е. — „Молимг, тетице, тм можешг ииати право; ерг е данасг страшна жега и врућина ; мозакг ми одг врућине узаврео, сунце пече; изиђемг изг вароши, па онда, да бм разладјо мало главу, скинемг пароку, покрјемг се одозго по глави марамошг и тако легнемг подг едну пшеницу." Па онда почне изнова онетг тражити око себе, а међутимг му Сосана начини место на софи и оде да у.чку донесе воде и сирупа одг малина, да се мало разлади. „Шта тражишг тм, госгшдине попа?" запнта тстица. „Ако се неварамг, н самв донео теби едно писмо изг вароши, али кудг га е врагг однео, то н неанамг. Мислимг да е одг господина управитела вароши. Тражите, па ћете га наћи." „Али, господине попо, прођ'те се свега, па наипре метните пароку на главу, ерг то е са-свимг неуредно. Кадг си ћелавг, целои си обштини на подсмеИ." „Томе се немогу надати. А на тав случаИ ннће се !ошг медведа, кои ће ми покории бмтн, као пророку Елисего, па ће злу децу нроЖдерати, коа и мене као и4га буду заедала. Него, опетг да кажеиг, парока , тетице, куд' сте е сдели?" „П кудг самв е сдела ? Тм ми е ниси ни дао. Да е нпси путемг изгуб10?" ,,Недан боже да то буде, оно ми е бша мол наиновјн парока. — Да, имашг право тм, тетице , шшг е она на миру и чиста на трави заедно сг ) 7 правите.г1;ш1мг писмоиг и то онде, где самв пре четвртг сата лежкарш у ладу подг пшеницомг." Тетица зграби за звоице. Служкина до!)е; господинг двороуправителв буде дознанг и заповеђепо, да пароку и писмо нареди тражити и то брзо, што брже може бмти. Тетица е едва чекала и да главу ћелаву господииа попе што пре покрје, а и пиемо господина управите.вд варршкогг ирочита. Ношто е господинг Мачићг и изгледг пароке и брого и надписг писма себи до наиман-ћ ситнице описати дао, пош.гћ одиа два сеиза, два млатшца а и едногг кравара на све путове и путанћ, кое бм се нашле између Нидерфарена и Ваидлинга. Онг пакг заузме ме•то на ветренодг млину и мотрш е на дурбиаг

кудг иду и шта раде изасланици. За по сата вратише се петг посланика господарскоВ кући, са парокомг, писмомг и господиномг двороуправителЉмг. Писмо е заиста бмло одг господина управитела вароши, па шшг [гћговомг рукомг иаписано. Ништа ман1> ше садржавало, него позивг, да госпоа главна саветниковица, заедно са господиномг братомг, господичномг Сосаномг и господиномг двороуправителђмг Мачићемг, наистарк>и ћерки господииа управителн вароши буду на свадби. Свадба ће после шесгг иеделн бмги а нозивг ће заручници поновити. М а л е с м е т н ћ. Тетица е примила за велико подвлачен-ћ позорноств ту господина варошкогг управителн, сг коимг е она „Помозг Богг," — „Богг ти помого," живила. А и пазенћ на приличећу Фориу некако јои се допало. Но преко свега тога оиетг нису бмле уклон-ћне све тегобе. 0 томе е требало домаћји саветг држати. 1 етки се то естг нје никако то на чисго свидило, да се Сосана ма каквоиг бмло приликомг позна са младомг господомг изг ВаИблингена. брг едно, Сосана е имала преко седамнаеств година, у комг времену девоиче истина ше ни о каквоиг иевалнлству мислило, ал' сг тииг већма се бонло нћна брижлтва тетка. Друго, Сосана е бмла лепа, лепша одг свјго Сосана, кое су досадг на свету бнле, не изузимлгоћи на страну башг ни ону, што е у старомг завету светогг инсиа споминго Треће, она се има иадати замашноме и масномг ииразу, а тетка ше рада бмла свого поћерку првомг приликоиг отиснути само кио лико низг водј '. Четврто, нпкакве лукавштине Со; ана нје знала, као годг овца, ако и есте рада бмла ново и лепо што чути. — Са свимг тимг врло р|иво под'ударали су се млади госиодичићи у Ваиблингену; ерг прво међу нкима е б ло доста лепм, што се сасвимг непод'удара; друго свп су они радо имали театре и романе, ииали су за себе „театерг дилетанта," а у Ваиблингену два кнвиговезца имали су ужив.гћнћ само одг библиотеке за позаимлвнван-ћ и читанћ -— р!јавг знакг за наше време! треће, да се НБПнимг улгодннмг особана и читанк) ромаиа и опрости, али ш е мало, кои ииаго имана, кое бм се са рузмариновићкинимг мерити могло, или кои су оногг станн, кое бм се могло испоредиги са титуломг главногг саветника надг порезоиг. брг и самг управителв вароши Вавблингена благји Боже! како то нешто ниско показуе; а сви други зваиичници, трговчићи, ситничари, саветници, имућше занат.пе, иадгледаћи на царинаиа, секретари, адвокати станли су на нпжемг степену шшг негг што е варошкчи управителг, Тако е премеравала тетица сама у своме уму, иа по томе се после управллла спрамг помодногг светау Ваиблингену. Сосана е онамо редко одлазила, а редко е опетг посета каквогг младића одонудг у НидерФереиг до'одила. После дугогг разлншлана и дбговарана

одређено буде навпосле у домаћемг савету, у кои е и двороуправителБ позватг, да се управите.гћвои ћерки иде на свадбу, али да се добро очи отворе. Пре свега е гетки оставл-ћно бмло, да Сосану учиии позорну на опасности срдца, и покаже 10и стене, о кое се безазленостк обично лако спотакне. брг дотле су у саветованго дошли: Сосана е у онимг годинама, у коима е сакрушен^ћ брода могућно; и у такимг годинама у коима се нема во.гћ ог мачкама и луткаиа сиграти. Кукавно девоиче морало е дакле и о таквимг стварима науку слушати. о коима одпре нн у сну снило ше. Нреко свега тога морало се свегу показати, да буде виђено, ако нје наумно бнло бнти калуђерица. То е знала тетица тано исто добро као и свака мати, кон одраотлу ћерку има на удаго, и наппосле желити мора да е уда. Сг друге стране опетг ни господинг попа 1не изостао са ду'овнимг опомеиама, Господинг двороуправителБ, кои е, вели, у младимг своимг годинама добарг играчг бмо, а садг на жалоств петдесег-шесто-годишнћ момче постао, обрече се да Сосаиу иоу ш у игранго. На свадби кадг буду, обреку се едно другоиг, да ђе сви трое изг петнм жила упети се, да девоиче иа очима имаго и чуваго. Поучаванћ з а с в а д б у. И само се по себи разуме, да су се крончи, чизмари, машамодкинћ и т. д. у посао задали бмли и тако што пре« ужин.тћнћ заслуживали. Тетица е рада бмла предг Вавблингерцима показати се онако , као што н'ћномг станго приличи, а и паи ши се малми поносг могао опросгити, што оће са Сосаноиг лепотомг да се продичи. Сосана се здраво радовала спреманп на свадбу, — ерг и непамти готово кадт, е била у каквомг веселн). Добро се дочепавала оиа свога учигелн играчн и желила е само, ипо п'ћгове петдесет-шесго-годишн-ћ ноге нису оиако лаке, као што су н-ћне одг седамнаестг година. Радоетћ и наравБ учили е играти; господинг е Мачићг пакг све то узимао у свои рачунг. И н-ћму самомг врло се допадало, што се у племенитои, у пола заборавл^нои вештини спетг поучава, почемг по одредби домаћегг савета, на свадби саио онг, па нико другш вшпе са Сосаномг ће морати играти. На несрећу одг овогг последићгг неможе бмти ништа и то изг ев' овогг узрока. На данг пре веселп одређено буде да се све игре у еданг путг повторе. Па како су господинг иопа и тетка сами своииг очима ради бмли осведочити се о Сосаниномг напредку у играшо, упнесе господинг Мачићг и колико ше могао, пре него што су гледаоци дошли, да барг рђав1е неигра одг свое окретн!е ученице. Она е летила вссело оваио-онамо као лептирг, и у : онои радости правила е по-декои скокг, кои нје бмо рђавг, ако и !Пе башг по правилама учинћнг. Господинђ Мачићг све весе.пи постагоћу, ше се тео вшие промишлати, него — мислећи као у нско