Подунавка Земун

ЛНГТћ 31 31Г.1ВУ II И1УКУ.

3

време што е могао, да учини ангтр'ша (вештт. укрштенг скокђ ) — тео е п наившши врт> свое вештине показати. Унакрсганг е скокт. учтио бно; првни е упола, другЈм сасвнмг рђавг бвк). Дуге н!>гове сувоннве ноге, кое другчје нису заслуживале да имт> се подсмева, заплегу се то ест|, една за другу тако необично, да се у продуженомг покреташо трупине, морала бапп. несрећа догодити. Онг падне на наинеучителвскји начинг на патосг, па, као што падагоћа ела шибран+> око себе оборп, тако и онт> одвуче за собомЂ и Сосану, ову непрестано 101111. обгрлавагоћи га СилФиду. Како е господинг попа, кои е башг у онаП ма' тео врата отворити да уђе, чуо где нешто паде, одг чега се, рекао бм, сва кућа затресе изг темелд, утрчи брзо унутра. Ко-; опа брзина, кое свештениковг природно кратакг видг, буду узрокг другбИ несрећи. Онг стане учнгелго игранн на ногу, кого оваи брзо тргне себи а тимг господину попи сво равновес^ одузме, па пре него што е оваи онога могао замолити за опроштен-ћ, обоица су лежали еданг норедг другога. Докг е попина бело-посута парока, збогг н^ћговогг изне адпогг а нкогг потреса главе, чакг подг софу одскочила, ноге су му сасвимг чудновато дошле тако, да су табани издигнути бнли горе небу, као да му се моле за помоћв. Сва ова сцена , бол^ћ рећи , цело ово издате, кратко е бнло. Свештеникг ђипи наипре на ноге, па како е одг Сосанине, као снегг беле и пуне бора капе понислго да е н+>гова парока, зграби е и негледећи у нго, па брзо покрје нвоме свого главу, ерг е главну саветниковицу чуо већг на врати. И Сосаиа е бнла већг на ногама нре нег' шго е тетица ушла. Алг е господинг Мачићг седш 1ошг на патосу снуждено погледагоћи, ерг е нагн-ћчјо бно кукг. „Блапи Боже, шта е то садг!" повиче тетица Рузмариновићка, па склопи руке, гледећи часг у тужне погледе свогг управитела, часг у главу свога брата, на коши е женска капа бнла: „Изигравате ли ту комендјго? Зарг сте заборавили и сваку пристоИноств ? зове л' се то паметовати ? А особито тм, господине попо . . . ." „А зашто а башг особито?" запнта онг сасвимг озбилвно и готово увређенг, ерг се н1>му нису башг допадале оштре проповеди н-ћгове сестре. Садг добне редг Сосана да говори и на ма' све умири, почемг зачуђеноГг тетки каже све по редомг како е бнло, и капу свого узме а пароку да. Оваи самг по себи незнатанг чинећи бе догађаи бно е првни узрокг свимг другимг несрећама, кое су се после догодиле. брг е господинг Мачићг неколико дана рамао и тако нје могао на свадби играти. 0 п о м е н е. Оногг дана кадг кадг ће свадба бнги, Сосана е устала чимг се сунце родило. Одг радости ше могла ни спавати. И тетица е Руз^

мариновићка такође са сунцемг заедно устала; одг бриге ше могла спавати. Кадг се већг неможе већг на путг стати, да Сосана неигра са драгимг господичићима изг Ваиблингена. наумила е да девоОчегово несачувано срдцеукрепи барг новимг опоменама противу свт искушена л10бави, или, као што е покадкадг у христиннсков ревности звала, сатане. „Садг ти е седамнаестБ година, драга Сосано!" рече она. — Молимг за опроштен^ћ, тетице, седамнаеств година и седамг месец1и. „Тимг горе." — Како та? „Гле садг, што си у годинама, кадг се већг можешг удати." — Ахг , па то небн бнло никакво велико зло. Вм сте ми казивали, да сте и вм некадг бнли удати ; па и мон е покоина мати бмла удата. А зарг вн незнате, у Ваиблингу и ОберФарену ни едпа н.еделн непрође безг сватова'. „То е све добро." — Па еств, тетице, есте, сг тимг е нешто сасвимг наше. Сећате ли се тшг, како се наша Лизета томе радовала. Како се н-ћнг садашнБш човекг, онаи младни шумарг у ШтаинФелду, за нвомг све прекрадо? Како су се то двое волели, како су они . . . „Сосано, тм си свееднако дете. Слушаи ме. Тм сн млада, доста си и на гласу, изг доброгг дома, отацг ти е бн судеискји саветникг, имашг иманн, и свога а може бкгги 10шг и на кое се изгледа и исчекуе. У облеталама нећешг бнти оскудна. Улагивана ћешг и преко-више наслушмти се. Гледаће само, да ти се подг кожу подвуку, па како си тм непромотрени и невешта, може тб1 се, може обгги , и наирђавја, наиспромашши кукавица наибол-ћ допасти. Управо данасг у сватови у Ваиблингену, метаће се, може бмти, замке твоме срдцу. Кажемг ти дакле и опомин&мг те, буди промотрена. НеверуИ ни едноме одг младе господе, па ма ти се онг како лепо шжазивао." — А зашто да неверуемг ? „Шго суулагивачи, лаже еданг као другјв, кои на то иду, да безазленомг девоичету мозакг преокрену." — - А како они могу то учинити? Мени неможе ни еданг мозакг преокренути, кадг а немамг вол^ћ, да га преокренути допустимг. „Боимг се ти имашг врло велику волго!" — А да незнамг. „Кадг ти се десетг пута у едномг тренутку каже : тн заслужуешг да будешг лгоблћна, обчаравагоћа си , и као што су данашнБИ помодни разговори обични." — Разговори ио моди обично су учтиви. Зарг ВБ1 неналазите да е тако, тетице ? „Калг ти се куне, да те лгоби, — да неможе безг тебе живити." — Ахг, то неће ни едномг пасти на умг. „А ако бБ1 коме пало, 6 б 1 ли тбг то онда веровала?" — Кадг бБ1 то заклетвомг тврдјо, тетице ?

Али, ћерко, нема ту истине у томе. Млади лгоди на свашто ће ти се заклети, па ти се после смего, што си толико проста бнла и веровала имг. Ово га се само држи, ко ти се удвара, намеранг е да те доведе дотле, да ти се светг после смее." — Шта бм добнли будале одтуда, кадг бн тако чинили? „Свого шалу, ништа друго до свого шалу. Такви су они." -- Сви ? „Колико е нби девоВка себе несрећило тимг, што су се поцустиле и поверовале! Колико е нби изгубпло свои мирг, свого честв и тишнну — често пакг и нсвиностб збогг тога, што су свое удвараче усрдно волеле." — Па иневиностБ? Како е то са невиности, тетице ? „Са невиности ?" — Да! „Тн неразумешг шшг шта е то, а тако што неда се тако одма протолковати." — Разумемг добро, та стварв мора бнти тежка, ерг ни уа попа ше знао одпре казати, шта е то невивоств, кадг ми е 'тео истолковати. Нетреба да разбшмо главу о томе. „Нре свега на свету, Сосано, угледаВ се на мене са покорности. Чуваи се одг лгодскога подвлаченл и удварана —- чуваи се , да едногг не држишг да е 6 олбШ одг други; сви некг су г дал^ћ одг тебе у стра'опочитанго; а слободи л' се кои одг нби , па ти и најшшшо речв изусти <■ обожавашо, лгобави и таковимг мазалицама, одма изг онб 1 стопа окреии му сг презиран-ћмг леђа. Врло си добра тн за каквогг Ваиблингена." — Али, тетице, ако оно небуде башг ВаИблингерг. „Кадг буде време већг, н ћу ти дати човека. Тако ћу га изабрати , да ћешг ме и у гробу момг благосилнти. На то се ослони. Обећавашг ли се тн меии напрогивг покориа бмти ?" — Ахг, тетице, та вб 1 знате, н самв то увекг и безг обрицанн. „Добро дакле, — мотрићу н врло добро, како ћешг се ти владати у сватови," С в а д б а. Тетица е Рузмариновићка мислила, да е иаредила све као што треба, па се смири. Како се лгоди ипакг радо вараго! Тетица е врло ,добро знала сама по себи и по младимг своимг годинама, да наравБ и лгобавв свое право траже, и пркосг свимг опоминдннма и иаукама, па е опетг држала, да ће са Сосаномг морати другЧ1е ићи , него сђ другимг девоИкама; не што е Сосана одг другогг блата слепл^на, него шт« е одг тетице Рузмариновићке воспитана и образована. Поседаго дакле у кола и одоше, светчано обучени и окићени у свагове ловацг и баштованг у новимг ливраиа бнли су острагу.