Подунавка Земун

ИОДУН1НК1.

Госпон главна саветниковица прим.тћна е сг великииг церемон1*ма, и све што е умг нк> бшо, претоварено е са учтивостима тако, да е она пливала у наввећемг задоволвству, па тако и свошв намери неверна постане, да непрестано узг Сосаиу буде. Господинг попа нађе неколико разговорна другара, а господинг Мачпћг штулецао е овамо-онамо са господомг саветницима. Сосана, испочетка врло плашлвива и стидлћива, постане у друштву младм деводка, кое су е обколиле, навпре слободнја па после и поверителша тако, као да се одг толико година познаш. Кадг е навпосле по срећно свршеномг ручку до игре дошло, па Сосана часг ономг чаег овомг младићу у руке полети, и сг нвимг у таласе гласова крозг снине редове играгоћи заплива, онда 1 и се савг животг раствори у блаженство. Сосана е бнла лепа; задоволвство е начини јошг лепша да е. НиИболкИ играчп купили су се око н4, а та е позорноств нћов бнла ласкавја него све сладости, кое су Јои научена господа обећавала Живила е само да игра н да е у радости; о како е то другчје бшо о ра мену ови младића, него на рукама оцмол^ћногг господина двороуправителн. „То се зове еданпутг игран-ћ !" рекла бБ1 она сама у себи полако, колико би годг пута кадг се умори свомг седалишту поведена бвпа. Тако и ноћв дође. Тетица Розмариновићка тврдо е наумила бмла додуше, да се шшг пре правога мрака врати у Нидерфаренг; али она то заборави поредг онн ласкана и удварана, код су 100 са св1го страна чинћна, кое збогг н-ћ саме и н-ћне важне личности, кое збогг тогг што е Сосана онако лгобави вредна. Са ошнгоћимг ласкан^ћмг, сдружи се шштг и стра' одг рђавогг времена, кое се као пламенг одг запада приближавало. Тетица Рузмириновићка Н1в могла ни кодг куће рђаво време да трпн, и нгоп е лето само збогг грмлдвине и тутна, ниИнеповолипе годишн-ћ време бмло. Заостане дакле и збогг рђавогг времена, и то у некомг немиру, за асталомг на коме се сигра, где су господинг пона, господинг двороуправителБ а и господинг управителк вароши сг нђоме се сиграли. А то ше бнло добро! Прва несрећа. Сосана се рђавомг времену 1ошг одг срца радовала. Желила е да се сва рђава времена по свету иадг Ва&блингеномг склоне, и да целу ЦбћБ грми и тресесе, тимг бн поуздаше она чашу, нбои редко поднешеногг задоволБства оваквогг, башг до каштћ изпразнити могла. Вино, свирка, игран^ћ и радостБ сасвимг су е другчјомг учинили бнли Образи су шв буктили, мутне очи н-ћне зрачно су се светлиле, прси су 1оа ако одскакале. Да 10и се шшг какавг младг господинг изг Ваиблингена заклео ^да е лгоби — едино шшг чега се оно збогг тетичини опомпнана напгоре плашила — она бн му опростила то садг у раго, у комг е садг диса\. На срећу нико ши ни речи нхе споменуо о

лгобави; али ни еданг ше играо сг нБОме, а да 1оЛ верно неизави, да е она анђео, богина, што она, да богме, нје тела веровати, алн опетг зато ше рђаво примала. Између енглески и Француски игр1и, бнло е уздисанн и руку стискиванн; а у игранго опетг Ј'здисанл и доста казугоћи застанути погледа, кои су се лепоти нћнии удварали, а у валцерима притиснула е гдекон рука снажнје узг здраво одскакагоће прси, него што е то другчЈе могла чинити рука нбиногб двороуправителн. Несрећнимг случаемг како е она ожеднила, даду ши пунча. Напје га се и почне опетг дал^ћ играти. Али уеданпутг почне се око н-ћ сва соба окретати. Мислила е, да јои се онако у глави узвртило, па се томе смеала. Али наскоро 109 у нагломг покретанго небуде добро. Потужи се свомг играчу, некомг младомг човеку, кои е са наИвећомг учтивости изведе изг сале исподг руке, како бм ма.то данути могла. Боећи се да се небБ1 разладила, ерг е врло угреана бнла , одведе е у прву празну собу. у кошВ е една заборавлћна свећа већг догоревала. Сосина ( е уморна и упола у несвести прући по старомг некомг кревету, и едва е ди'ала. Пратшцг н-ћнг, кои се у великомг чуду и запари нашао бно, замоли е да се раскопча сва, докг онг отрчи по едну чашу ладне воде. У муки пакг заборави онг на воду и ше могао оставити свого заморену играчицу, коа се онако уморна мб могла сама одкопчати. На полго е грмило; а изг сале е међутимг бруала свирка. Сосана и н-ћнг лекарг ништа одг тога чули ниеу, ни земну ни небесну свирку. Нико же ни спазјо, да нби двога нема, ерг е свако то бмло опоено одг радости. Текг после читавогг сата нађу они да е добро, да иду опетг у игранБку. Соеана ше више бвма нелагодна; помеша се опетг међу весело друштво. Сва се бнла узпламтила и преобразила. Ишла е сг руке на руку. Лекарг се н-ћнг изпби у мложини други; нје му могла ни благодарити на труду, кога е имао. НаВпосле сети се већг, да и тетицу Рузмариновићку потражи. Ослабл^ћна оде изг сале у кошИ се игра, у собу где се сигра, и башб онда тамо приспе, кадг се око тетичиногг астала подигла нека сасвимг необична вика. Друга несрећа. Тетица Рузмариновићка е све дотле врло срећна бнла у игри, напротивг господинг упра_ вителБ варошт! све е губш. Али имг се срећа у еданпутг измене. Сг тога е Сосана заборавл4на бнла. Првенми дечко у картама наДвећу е несрећу чинш; да е Сосана сву драгу ноћБ преиграла са Ваиблингенцима, тетици то небн ни на умг пало. А то е бнло зло! Што е навгоре, у томг тренутку догоди се. Тетица е мислила да има црвеногЂ дечка и да га изиграва; господинг попа е пакг доказивао, да е онг већг прошао крозг н-ћгове руке. У жестокомг ономг разговору онако краткови-

дн& попа нјв ни примет10, да се са внсоко зачешлнномг парокомг наипре свећи, па после са запал^ћномг парокомг, прекрасноВ, новов, помоднов капи госпое главне саветниковице врло •близу прикучш. — У единпутг е буктила на обоме НБинимг главама. У првнв ма сви су се укочили бнли одг стра', па пуете некг испламти оно, што оће да букти. Затимг пакг зграби тетица Рузмариновићка онако у неволБИ нашавша се, свого капу, счупа е сг главе и баци е одг себе и негледећи куда. Прегорела свеза една падне на разпавунану пароку господина варошкогг управителл, и за тилнИ часакг распростре пожарг шшб дал&. Кадг господинг Мачићг, као четврто лице за асталомг, види где три главе гору, за добро нађе да устане и покрје дланови свого главу, да бн е одг таке несреће сачувао па уклони се брзо оданде. Господинг попа ше пре спа31 1 ни осетш свого несрећу, докг огорело прамен^ћ непоче му падати на карте. Гледао е у н^ћга сасвимг зачуђено као у неко нечувеио понвлен^ћ природе, па погледи у собннв таванг, да види одкудг та ватрена киша. Међутимг су одг св1го други астала поскакали бнли са стра'омг, и потрчали кое да помажу гасити, а кое и да гледе запа.гћне. Нико ше могао одгоненути ту загонетку, како су се могле три главе у едномг ока тренутку тако одма запалити. У ту вику дође и Сосана. Нађе огорела парчадг само одг едне врло помодне капе и две некадг бнвше пароке. Свашв е свого штету жалш; Сосана ше имала ништа жалити, а она е наИвећу штету претрпила. (ПјЈЛдуииГће се.)

Воиннчко обнлазеп!: на кошо, (По приповедани едногг официра.) Прекрасно летн-ћ вече бнло е и месецг в осветлнваД пределг са тако господственимг нацртаима, какви се само у гожнов Африки могу видити, где е бреговита земла обрасла са овде онде раздел^ћнимг умилно цветагоћимг и миришлнвимг шипрагомг и дрвима, тако да човекг мисли да е усредг какве навлепше градине (баште). Но месецг е и на другчје предмете сјао, кои су се слабо под'ударали са онимг лепимг зеленимг листницима и миришлнвимг цвећемг, на пирамиде одг пушака и друге воене потребе, што е све на крваве послове показивало. Поредг тога смуцала е црвена униФорма крозг шумаракг, а овде онде лежали су воиници око ватре наложене на стражи, кое црвеиг пламенг чудновато е изгледао спрамг светлости одг месеца. То е бнло слободно подг оруж^ћмг станиште едногг одделена енглезке воиске, коа е лежала на граници. Мн смо се покадкадг само сг нБима умешали, и нисмо ни познавали шшг живл-ћн^ћ по стаништама (логорима), као ни понаввише наши' другара, ОФИцира. Разговорг се дакле обично врзо око земл^ и онн кои ону-