Подунавка Земун

ЛНСТ1. 34 31Б1ВУ II Н1УКУ.

5

да живе, и сватВ е казввао шта е наибол-ћ видш н лрепатш онде. „0 чудндченго," запитамЂ а на то, „нема зарг ништа у Африки?" „Има те како," одговори еданг Официрг. „Што се мене тиче, н самв овде навопасн1и данг мога жнвота прекуж1о." „Е, то намг морате приповедити, Мердену," проговори дрзтји," то е особита лепа прича." „Па добро, дела!" новиче нби десетг-дпанаестг. „Слабо » умемг приповедати." „Ништа то. Сг тимг рад1в слушаћемо мм вашу причу." •> „Е, па добро," одпочне на то подпоручикг Мерденг. „Има башг три године одг то доба. Бшо е право време каФерско, то еств непрестано е магла бша тако, да се иишта ше могло видити, а то е проклетимг Црнцима на руку ишло, да могу свои наИмилж занатг радити, стоку красти, Онда су башг марву покрали одг некогг насел-ћника на граници и н^га ранили, па зато изашлћ се воинство да поврати марву. Тимг поводомг доспемг а на води Реи-Копсг да стоимг, и нареде ме да идемг у проматран15. Самномг е ишао еданг воГжикг Хотентотг, некји онизакг, подиукао упрсузг, кои е на читавг сатг ода далћ могао што угледати, него а. „Ено три КаФра, господине, сг пз^шкама," повиче <жг. „Н немого видити на КаФре ни нвини пушака, ал' нађо да онг има право, ерг кадг самв управо онамо одн'ао, зацело нађемг КаФре, а и по нкннимг мрдагоћимг погледима, познавао самк, да су пушке посакривали, но н нисамв имао кадг тражити ји. „Прво иза тога што е Пиетг прнметјо, било е шшг чудноватје. „МоВ е конк оромјо, господине," рече онг. „НЈе него Јошг нешто !" повичемг н, ,,аПд' да.тћ." Алг ту нје бвмо јошг штогодг, ерг е конв све већма рамао, па наИпосле неможе се маћи дал^ћ. Морао самв казати му да однше, ко1Ш пошл-ћмг кући, и а самг дал-ћ пођемг. „Наскоро затимг чуемг н еданг пуцанв, алг нисамв за то башг толико ни марш, ерг самк мисл10 да е какавг насел^ћникг у ловг изишао. „То е морало и бмти, ерг ни триеств кораклнШ нисамв вапредг бно измакао, а уеданпутг видимг предг собомг великогг, прекрасногг тигра, то естБ ону животинго, кого тако зову у гожноВ Африки. То е бно велишв леопардг, кои онуда живи, и навлепши какавг се видити може. „Подуго самБ гледао само у н^ћга, ерг знао самБ, да та животшш, колико е дивлн, редко ће напаста на човека, алг Н1е дуго транло а мени пођу мрави низг леђа, ерг видимг где башг управо кг мену упутјо се, као да ће данападне на мене. Зграбимг дакле мого двоцевку, алг нћна една цевБ само са танетомг напун^ћна е бнла, као што самБ се одма сетш. Нанишанимг

колико самБ у брзомг трку животин^ћ могао, и ударимг га у слабину, но то е нћму за мало удило, и онг се шшг већма налети на мене са изкеженимг зубма и стра'овито издраченимг очима. Зграбимг пушку и ма'ао самв нкоме око мое главе, да бм налетан^ћ нћгово пресрео, ако бн тео напасти на мене. К онб мои међутимг е окренуо бно другч1е него н, онг се да у бежан4, да утече одг непрјатели. „Бежанћ то транло е пакг само за неколико тренутака, а н по стенннго конБскомг познамг да се догодило оно што самк тшг напредг знао да ће се догодити. Тигарг е на насг скочјо, левомг шапомг заквачш се бно конго за слабину, а десну е гледао да заквачи за мого слабину. „К онб е садг све узпропинвце скакао и овамо-онамо вртлло се, да бн непрјателн са себе збацш, а кадг то ше помогло, онг га е онда ударао стражнБИмг ногама , но ни сг тимг нје могао ништа учинити. Тигарг се све бол4 заквачавао. „То е само за неколико тренутака транло, а то е мени доста 6 б 1 ло, да ме мало попрође онаи првБ1Е1 стра' што ме е спопао бно. Видимг да е тигарг на мого срећу рђавг скокг учишо. Н1е добро горе узскочш бно, па е мучно држао се ерг стражн^ћ н,оге висиле су му, а ударанЉ конбски' копита' здраво му е сметало. „А кудг су, пмтаћете ме, дотле лепо лгобећи зуби дивл^ћ те животин^ћ? И н самв самг себе тако пнтао, ерв прво чему самк се н надао бмло е то, да ће леђа моа прогризти потрудити се. Чудновато пакг шмркан^ћ, кркан-ћ и режан1> иза мене увериме, да се онг око нечегг другогг у послу нашао. „Имао сзмб обичаи, као и сви конбици, повелику кутјго одг нкогг плеха (тенећета) за леђи носити, у коИ самв носпо барутг, олово и друге ситнарје. У ову е тигарг зубе свое заглабао бно, а што е у нбои нашао, то естБ барутг, н^ћговимг устима ше башг прјдо, зато е гледао да га се курталише кашл^мг, а овамо кут на зубе натакла му се. „То га за неши часг забавило, но докле ће то транти? Морао самк чекати па докле бкио. „Узг то помамнни мои конб чини ми се да е добш бно волго да легне, па тако да се куртрлише и тигра и мене, ако узможе. Тигарг за некШ гренутакг измакне свое челгости натрагг, али зато да доб1е ма' мене зграбити и себи бол^ћ привући, бли то показивало, да е онг напредовао? „У такомг случаго вреднш е човеку еданг ока тренутакг него цео четвртБ сата, а мука и стра кои осећако, ужасна е. Но хвала Богу, што таке прилике нетраго дуго. „Промислимг се дакле, шта да чинимг. Да самБ се осврнуо и одг и^ћга бранш, ту бн ми краВ живота бно; скочити нисамв могао, ерг ме в животшш дсбро држала, едну само помоћв јошг имао самв: не далеко одг мене бнла е мрка вода Реи-копсг, и та мисао планне у мени, да она може мене спасти. Н бо П дакле управнмг

кона, кои кадг се истов упутш, чинило се да ме е разумео, ерг е као слепг трчао онамо. ДивлнчкЈВ ловацг неможе брже а'ати. „Све е станло за брзиномг конл. Да е могао до воде доспети, пре него што е дивлб Ш онаИ зверг зубе свое ослободт одг плекана кутје, могао бн се зарг и надати да ћу се избавити, ако небн обоица вратг сломили; на то самБ слабо и помишлно. Само о томе мислт самв, дал' ће се тигарг моћи тшг више успети, и дал' ће се моћи онг дуго промучити са куттмг натакнутомг на зубе. К онб се вешто владао; онг е покадкадг стражнкимг ногама тукао, и тако тигру сметао да се неможе на више успети. Кадг бБ1 главу свого урлагоћи тео да уздигне, тако бн ме гурнуо, да самБ мислт да ћу на вратг пасти, алг ме е чврсто држ ала н^ћгова шапа, кого е заквачт бно за мого слабину. НаДпосле доспемо до воде, само тшг до гридесетг кораклаш, па самв у нбо И . Знао самв да е врло дубока и брза — а то е тшг бол-ћ бшо за мене, ерг тако ме го могла избавити одг претеће смрти непрјнтела иза мене. Време е већг бБ1ло онда или никадг, ерг самв познао да е тигарг зубе свое курталисао и ужасне челгости разглавт већг. „К онб моб нт ми дао да о томе размишлнмг, него еднимг скокомг скочи у воду. За тилнИ часг бнсмо подг водомг, где задржимо се еданг тренутакг, па онда насг вода избаци, н онда брже болћ латимг се да опробакт. срећу и извршимг оно што самк бно смислт. П јг С тегнемг што самБ бол4 могао конго главу горе, па тако да а сасвимг у воду могу отићи. Вода насг е сг нкомг брзиномг носила на ниже, и одма чу' а где мов за леђи н'ачг кашлЂ, шмрче и задавлгое се, као да му е вода врло неповолБна. Погледимг натрагг преко рамена,"и видимг где се тежко сг водомг мучи и кишу горе уздиже. „Но зверг онав држао се Јошг тврдо, и гледао е да се на више узпуже. На то тргнемг н тшг бол^ћ конн за узду, кои се пропне тако да е готово узправо стано, али и н такавг ударацг доб1емг по глави, да самк у пола онесвеснуо. То положен^ћ пакг учини те тигарг сасвимг оде подг воду, и а чуемг га лче него одпре кашлати и шмркати. Морао е садг старати се о своме жпвоту, сг тога пусти шапу. Каква радостб за мене кадг самв то осетт и видт га затимг одма где проплива поредг мене. „Чинило се да е врло несрећанг у елементу наметнутомг му и у великов врло запари нашао се, кадг га вода као мунн брзо однесе. „И моИ конб оставт се бно већг пливаШ1 и пустт се те га вода носи; а то, ако бн се онг уморјо или на какву стену ударт, какви е у води наодило се, могло га е упропастити, сг тога промислимг се н како бн се могао спасти пливагоћи, ерг самв пливачг добарг и могао самБ се поуздати да ћу испливати на брегг. Кадг сзмб пакг сг кона скочјо и окушао да пливамг, нађемг да ми кутјл млого смета, сг К010мг нисамБ бно радг растати се, ерг