Подунавка Земун

ИОДУ18.&ВША«

то бвтло, да такопи предузетци не само у прпмирга ни су остали, већг да су 10шг натрашке пошли, II да су после двадесетг година и сама освоена Србски окружЈн опетг устушгћна бнти морала; свакг зна да сето догодило више збогг замршан европевске политике, него збогг Турскогђ осиленн, али ћемо приметити, да е та нова катастроФа стан^ћ тамошнви хрнспански народа у млого више погоршала. Не само да су се надг поданицмма, кои избеглн нису, збогг свое пропасти, освећивали, већт. су и велике пределе у туђе руке дали: наивећи и наибедн1н уштрбг показао се у свештеничкоВ свези. Доовда се подг Турцмма Србско патрјнршество са Србскимг епископима шшг одржало. 1ошг е имао народг барг што се тиче цркве у нвноИ управи известно участје свое, и нмала е раа нзсирамг сулгапа свое представнпштво, кое шшг нје посве презрено бшо. По себи и за себе био е врло з т десанг планг цара Леополда I., да важно ово црковно достоннство задобје и у свое царско покровителсгво узме га. Цео илирическји народг пређе тимг цару у неку врсту заштите. Башг збогг тога, што е патршрхг Арсен1е Чарноевићг народ.у предходјо нримћромг своимг, овав се доброволвно год. 1689. у ползу цара подигао. Патрјнрхг се сг неколико хилчда своји единовераца, кои су сви крстомг означени бБ1ли, царскомг табору приклгочи. Само 6 б 1 требало, да су се садг ти планови у целомг нБЈовомг простору морали такође испунити. Али већг Арсе|це Чарноевићг нађе се принуђенг збогг течаа ствари, стару архјепнскопску столицу оставити и преселити се у Аустрно. Онг е то учинш као великјИ народа поглаварг. Тридесетг и седамг илнда Фамплш прешло е сг НБИме и населе се у пределе Мађарске, гди имг е царг црковну нмову независимостБ важнБ1мг привилегјама обезбћдш. Нетреба се чудити, што 'Гурцм дћпствован4 тако авногг имг непрЈателБскогг поглавице црковногг у своши области трпити ни су хтели. Старали су се, да сваку свезу сг нБимг немогућномг учине, и сами су собомг поставили иатрјарха Србскогг у Ипеку. До каковм се унутрашнБИ немира узг то дошло, види се изг догађан, кои е за Црну Гору решителанг бно. Данјплг, одг ФамилЈе Петровића пзг племена Н^гушг, когг е нзселћнБп! патрјархг за митрополита црногорскогг гшсветш, 6 бш е заробл-ћиг одг Турака, текг шго се одг свогг предела отисну, н текг по великомг одкупу пуштенг. Исламг по желки правителства продре већг и у Црну Гору. Даншло да бн барг на дому своме обезбеђенг 6 б!о , наговорн христјанске Црногорце, да се одг му'амеданске браће свое силомг ослободе. Свн, кои нису у христјанство прешли, или се ни су бегствомг спасли, 6 б 1 ли су у еданг данг нападнути и потучени. Некг се нико невара: 1пе се друпие тамо грчко-хрнстјднска вера недотакнута одр-

жала. Одг тога е времена поглаварг свога народа Владика, кои е упражннвао то право да себп шшг за живота свога насл1>дника наименЈе, као што е тамо и достоинство свештеника и протопопа наслћдно. Народно е свештенство бмло не незнатно средспт противу борства. 1ошг еданпутг у новомг напредованго Аустрјанаца, год. 1737., подигну се Албанези и Срби у великомг брого, рачуне ш на '20,000; али буду одг Османа на Колубари пристигнути и сви до еднога посечени. За кратко време иоказало се, да овако великп покрети, као што су бмли ови ратови, носве нису ни нуждни 6 б 1 ли , да се овде црковно падан-ћ произведе. бдномг е лажи, кои се за Петра III. издао, испало за рукомг, те е у Црнон Гори поверен'ћ и уважен-ћ задобјо, кое се далеко по турсков државн распрострло. Владике су га прнпознале, оногг времена патрјархг србске цркве у Ипеку послао му е на дарг скупоценогг конн. На то се везирц босански и румелшски противу нћга дигну, и по краилБОв мери уваженћ н1>гово ограниче на саму Црну Гору: патрјнрхг самг мбрао е избећи отуда у Црнз' Гору. Порта е заклгочпла, да одг то доба Србима патрјатха више бирати недопусти: достоинство овога ирисаединпла е патршршеству цариградскомг, надг коимг е недвоумну моћБ упражнавала; а ово е после слало грчке владике, да са србскомг црквомг управлнго. Ово е накг за народг бно великШ гз'бнтакг. Сг црковномг самосталности надокнађавао е онг шшг ноеледн^ћ участје у нвномг живот}', кое е заклгочавало у себи побуђен!! већои просвети. Садг е пакг подпао Царнграду, кои е сасвимг турскјн бмо.

ГпОИ«1)е 1В Ј- Е'.ГгЈИ Г 1». Нједна руда на снету те тако полезна и неналазн се у толнкои множини, као гвожђе. Сви народи, чимг су у образованости до вншегг степена дошлн, радили су на нронзвођенго и обрај)нва>но гвожђа. Као што данасг ако употреблгое, тако се н особито и изванредно производи. До 100 и 120 милшна центчИ потребно е нЉга данасг на годину, па одг те грдне множине долази половппа само на Енглезку. — Мм смо об 1 ли у Мертир-ТидФилу у гожномг Велсу, главнон вароши за гвожЈјарску радипостБ. Путугоћи крозг прштне и дивно обделане пределе у Енглезкои, дошли смо до едне долнне, гди насг е сиопао ужасг и нека еза. Неизказана смеза дима.и пенела са огорцима бмла е нредг нама, као да е какавг вулканг сво прјнтно зеленило затрго и за собомг оставш самг огоракг и чађБ. То е бмла долина 'Г офђ , нзг кое се густми днмг ви»; у нбои е лежао М е ртир-ТндФилг у својон вечно димећоИ се н горећон, скоро у пословпцу прешавшон узвншеностн. 1ошг е бно данг, но све као да намг е што шапутало, да чекамо на ноћБ, па онда са вн-

сине да гледамо гвожђаре и Фуруне у нбјово И пустоП и страшнон изваиредности. СветлостБ се дана угасила у хаосу црногг, густогг дима и ватренн стубова, и што смо се већма прнближавали овон великоО вароши, то су све страшше бнле планине одг огорака, и све су се бол-ћ оиажале Фуруне, изг кон као изг вулкаиа пламенг н силпа ватра кулн. Мертир-ТидФилг Јошг године 183'.имао е 22 илнде обп галелл, а сада раде 54000 раденика, (исклгоћугоћи старце и децу) у великимг топјоницима гвожђа, кое с}' имаовнна петг друштва. бдино друшгво ДовлаД до 12000 раденика има, рачунагоћи и жене и децу, и 19 свои велики пећи, изг кои изиђе на годину по 90.000 тона (1,080,000 центш) гнолфа. То е друштво навбогатје, но и остала друштва такчфе су з атна, н само на брзоп црнои реки у ТоФу, поредг кое се варопљ пружа, нзб^цуго 12 пећи непрестано, и дашо н ноћу, и с' почеткомг н свршеткомг годипе данго димг, а ноћу ватрене стубове, коисе } т здижу к' сакрнвеномг небу. Осимг тога цео е пределг пунг тошоница, а долина, брежулнкг, све е испресецано рекдма, кое валнго свое црне, чађаве таласе у море. И ако варошБ изгледа гако сграшно, то опетг авдио у нутра. Дужг реке пружаго се пусти, чађавн редови кућа; по манБимг сокацима стое читаве гомиле 1)убрета, на коима се нрллва деиа играга. Све штогидг човекг погледи, додирне, па и само дисан-ћ, пуно е чађи. Подобно каквон течпости тече река Товг крозг варошк, и на своме ушћу у море бондпше таласе иетогг. Ма кудг да се човекг окрене, неможе ништа друго видити, него саме одг угарака гомиле црне, пусте и жалосне, кое тамане сно зеленило билн, и текг после векова, кадг 6 бт вешгина плодномг землкоп покрила ову пустару одг чађавогг ђубрета могло 61 бил-ћ ирорастити. Ио гди бм се напш толика землн кадг е свудг подг пашпмг ногам гвожђе и угл'ћнг, гарг и ђубре! Само се у пећпма друштва Довлаи потроши свакш данг 1700 до 1800 тона уг.тћна, дакле на годин}- 560.000 тона 3'гл-ћна и 900 000 тона гвожђа, одг чега изиђу после читаве планине. Ватрена една кола носе безг пресганка гвож1)е и з г.тћнг на море, одакле се после богатсво Велса разноси на еве стране. бданг епглезскШ надзпрателБ, коп насг е свуда спронодш, па н самг знагоћи много о топленго и тамошн-ћмг раду, приповед10 намг е, како се одг Понтииола исгочно одг МертирТидФила до Сванзее налазе слоеви гвожђа и углћпа з'змешани, па то трае чнт;вм 10 мнла, Кадг е видјо како га мн радо слушамо, одведе насг до едне пећи за топлен-ћ. Свака пећк исгопи на данг едно на друго 1000 центш суровогг гвожђа изг смешаиогг гвожђа с' каменћмг, и пунн се часг слоевима одг уг.гћна, часг креча и гвожђа иомешаногг с' камен^ћмг. Пламенг внсоко лиже излазећи нзг пећн, кон нма у внсину 40 до 50 стопа, а у пречннку 11 стопа. Она има видг четвороуголне пирамиде и сазидана е одг камена и иловаче. Пећг се нуни одозго, па е чудно видити, како раденицп долазе до саме