Подунавка Земун

лнстЋ ;<« 3 4Ж4Е1У ва ЈНУКУ.

одушке и одатле бацак) угл-ћнг и гвожђе са каменћмг, па после изт> ладнога иоздуха паде нове мнсе. На 15 кораклни далеко едва смо им могли издржати ону зажарену атмосФеру, а раденнци већг одг толико година и данго и ноћз" и раднииг днномг и празникомг, носе гвожђе и углФјМТј иа к(>лици до симе одушке! На читавн 5 сагШ далеко види се ватренив сгубг излазећШ и;гг грла. Преко целе године ради Фуруна, да расгопи дрЈТЈЛ метал '1. сб гвожђемт, смешанг. Па да бм се уекор1о таи поеао, воздухг се у страшнои одушки напун^нои усјннимг масама све већма зажаруе иарномг едномг машиномг, коа се па дну пећи за топлен^ метне; иа кадг се метална маса разлучи одг друге смеесе а на дну пећи скупи, онда се точи; ово е дело, кога изванредна особитоств нити се може изказати нит' представити. Црнг кои раденикг тури помоћу гвоздене полуге славину у судг, напун-ђнг течномг масомг гвожђа, и крозг нго наеданпутг полети густг златанг таласг и напуни све канале повучене у чистомг песку. Тако поставше пове гвоздене масе пречишћаваго се после у друго^!

пећи и доб1го изгледг лепшсћ, и пошто се грднимг чекићима истуку на машини и на иарчета разбјго, да имг се видг полуга. Чисго ме мрави нодилазе, кадг се сетимг, како су неки раденици дотле мешали раетонл^но течно гвожђе у пећима за топленћ, догодг се нје згрз т двало и ностало опрумно, а после се помоћу велики маша метне у валнонице и ту се претиснуто згусне и добЈе видг полуга, кое су обично дугачке 12 стопа а дебеле 3 палца. Доиста ђаволски е нзгледало, како су ћутећи тамне гомиле лшдш, обкол-ћне грднимг машинама и растопл-ћнимг тек\'ћимг гвожђемг, радили око свакогг посла, па и ако е бмо и самг живогг з т опасноети, то су они опетг свлаЈјивали гвоздене масе у наивећемг поредку и наивећо№ тишиии. Ии валвци праве и секу и шиле за гвоздене путове, и то тако лако као да е гвожђе артјн. Макако да е руда тврда и чврста, то се она опетг послушно покорава волви лгодскои. Но аВдмо наполћ гди е светлостц воздухг, зеленило! Сви су лгоди овде тако црнм одг дима и чађи као и цела варошћ; све ти е ту некако

опоро, тупо и незграпно, и одма насг опомене на гвожђе, кое се ту ради. Па и саме жене никако намг недаго лепоту женскога пола ; и оне понаивише раде у гвожђарама, и дашо и ноћу возе на колици гвожђе у ненаситиме тошонице; па шта више и деца, — клице будућп раденика — у гвожђарама, 1ошг одг 10 и 12 година раде разне послове око Фуруна. Сви грамзе само за новцемг немислећи колко се у томг ђаволскомг раду изгуби одђ благородне човечности. Али и доодакг одг ти подземнм сокровишга врло е велпкш. 'Гако е само 1854. године отишло Кардифг 10 милшна центги углћна и 3 милшне ценТ10 гвожђа, неузимагоћи у рачунг што е по рекама и каналима отишло изг гожногг Велса у Бристолг. Врло е знаменито скочила и цена землви око Мертир-Тидфила; ерг што се одприлике пре 250 година продавало за 27 фјтггш штер. то садг доноси годишн-ћгг прихода 1000 фун. — Велик1и део величине, богатства и силе Енглезске нма свогг основа у подземнимг сокровиштима. ^СМЕСИЦЕ.^

Бои измо1>' двл кпта. Близу морске варошице Нипстерг у Н1котскон, две илнде корачан одг обале, побише се два кита, коегг боа млоги рибари и други лгоди сведоцн беше. Оба кита ударише наивећомг^брзиномг више путји еданг на дрјтогг, а еданг одг нвнхг до двадесетг стопа у висг пручи се пакг се баци сатирагоћомг бесноћу на свогг непргателн. Затимг се удараше сг репови да е све одецало, а око НБихг замало бела пена одг таласа зацрвенила се. Боп таи трано е три пуна сата, докг еданг одг нвихг недвпжимг неоста, а друггИ лагано одплови. УбЈеногг кита извукоше на суво. Онг е био 60 стопа дугачакг, савг изуб1анг и горна вилица бннше му сломлћна. као воиилцгг. Очевидацг приповеда у некнмг Французскимг новинама следеће о чудноватов вовсци СЈакскогг кралн, кон се за бнвшШ инд^ископерсптскЈИ ратг на ноге днгла; а то е еданг баталшнг женскинн, кои гћлохрану гарду истогг крала сачиннва. Нмаде ји четири стотине женскинн, наивећолг пазлвивосћу изг наилеиши и наиздравји девонка избрани. У тринаистои години ступаго ти женски гардисти у ту чету, а сгигавши двадесетпету сачииаваго резерву. После бмваго одпуштене изг особне службе крадћве, те се до смрти као чуварице кралћвски дворова унотреблнваго. При ступлћну у воиску полажу заклетву , кого порЈшнтп само

онда смеду, ако кого годг кралв за свого жену изабере, што кад-кадг и бмва. У таковомг случаго негледа кралк увекг на лепоту, него шта внше на вештину у оружга. Од-ћла тти женски воиника нко е скупоцено; парадна алвина есте одг беле Фине вуне, богато златомг уткана и до колена допирућа; преко те носе лакШ, гипк1и н позлаћенг панцирг; на глави ноее врло лепг позлаћенг клобукг. ОружЈе имг е обично коштћ и 113 'шка, кое вешто употреблнвати знаду. Баталшнг таИ састои се изг четпрн кумпаше, свака по сто женскихг, сг ко1омг свакомг една капетаница зшравла. Кадг капетаница умре, скупи се кумпан1н нћна и вежба се у оружпо предг крал1змг, кои томг прнликомг наивештчго за капетаницу изабере. Већг одг петг година постои таи: баталшнг подг з т правлнн'ћмг едне госпое, коа е 1851. год. при лову тигра кралго животг спасла, и зато е ако почитована и одг крала и одг свои подчиггћни. Оне кралн и 3 7 бого и у лову , прате, ерг су му нко миле. А свака одг нБихг има петг робкинн за свого послзту.

..4 н екдотс. — Прошавше године еданг е трговацг свого трговину тако вод10, да е з',едаредг банкротирао. Кадг е сутра данг по сокаку ишао, сусретне га еданг прјнтелв, кои му е нешто новаца на саму поштенуречв позашио бмо. „Кадг ћешг ми мое новце вратити?" запита га пр1нтелБ. „Какве новце?" „Те врагг те однео! оне

новце, кое самБ ти узаИмт." „О томг немоВ ни мислити" настави онаВ трговацг смешећи се, „а ти нисамБ ништа дужанг." — . „Шта ни си ништа дужанг?" „Зарг шшг ништа незнашг?" рокне му трговацг. „Шта то?" „Та а самБ гоче банкрогирао." „Та немои се шалити?" „Тако ми мое чести, цела е истина," рекне трговацг, „д самБ гоче банкротирао." — У Банату оцепи се ноћу сг неколико момака еданг ОФицирг србскШ и пође да патролира по околини, да нема гди близу Мађарске воИске. У мраку набаса заиста на Мађаре, кои нападну иа нћга и онда е морао или погинути, или се предати. Али се онг у тои големои неВ01БИ на1 )е , и громовито повиче: „бданг батаЛ1онг граничара и две кумпаше Срб1ннца напредг! ватру изг плотз'на!" Мађари поплаше се одг толике силе и повз 7 ку се натрагг , а таи официрг са граничарима и Србјннцмма здраво и вееело до ]је у србскШ логорг — Пре неколико година запали се една велика палата у Дрезди. Бмла е нка зима, пода 3' бунарима смрзнула, ше бмло помоћи. Бмло е доста света кои су само гледали. Међу лгодма стано е и еданБ дебео човекг кои е у ватру само гледао као у каквз т игрз'. „ЕГг господине, повиче еданг човекг кои е воду носш, помозите ми ову водз г носитн." — „П самг советннкг Н**, одговорн му дебелко." — „А н самБ опетг Ерцогг КурландскШ," одговори му водоноша, и изрући сву воду на главу советникову.