Подунавка Земун

г

К»|1, у Земуну 25. Лнуара. 138515.

Иодуиовка излази сваке Суботе у вече, и кошта за целу годину 5 Фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., на три лесоца I ф . 15 кр. безт. поштарине ођ поштарином1 1 ф . више.

Предброитн ее може кодг еваке ц. к. поште. Нз* Епутрености Србие нека изволе у плаћенпмђ писмама сђ новцима на кнБижару Госп. \. Б а л о ж и ћ а обратити ее.

Тстпвр РузлартзокнЕ^ка (Продужен^.) Промишлана одг друге руке. Каронг одг Мнлцепа провсо е онаН данг папротивг у жалостн. Одшии натрагЂ у Малцендорфт. са невесело обореномт. главомг. Све му е прсдг очп мзлазила Сосана непрестано е повторавао себи, и то кадкадг башг гласно: „Небссно створенћ: никадт. са онакомт. женскомг као што е она, нећу стати предг олтарг!" Све иу се чипило да чуе н%нг онаН умилатмн гласг да говори; да гледи нћнг пунг говора пунг суза погледг, н4но преображен-ћ са румениломг. г Боже моГ», п ова в све1а женска мон жена , а н е несмемг мо10мг зватп!" говорјо бм онг опетг. Врло се радовао томе, што се надао, да ће е сметп опетг видити. НЈе се ни уздао већг, да ће она битн н&гопа, алн се н!в могао опростити са срећомг, да ће е смети обожавати. Да ће га она лгобити, томе се ше могао ни надати, 110 само да ће га трпити свога сина радн. Заблудн у мислима , па онда тргне се опетг изг сладкогг тугована , кадг се сети парнице и повода нбоизи , и сво |Г ј упорни и опадагоћи писаиа. КукавннИ конв н-Јговг морао е осетити и плаћатн сва осећанп, кол су нападала нћговогг господара. Кадг дође у очал1не, терао е кона тако, да е оваи'тео вратг сломити; кадг се сећао прслепе свое супруге, онда е ниио полако; оштрнмг одомг терао га е, кадг се боло и иадао. Тако до!)е своме дедовскокг двору, а н'ш ви знао како е дошао. Тамо му е бшо све пусто п празно. 'Тео е читати, рачунатп, чертатп, вћч да се про'ода, ићи да по'одн свештеника, и.!н да коме одг околнн I лемића изненада оде ништа му се шв да.то, све иу се чпнило иишта. Срдце га е нЉгово вукло лепопки онои, кон му се указала била; радг би био да може НидерФаренг издалека видити. Лудован^ то, као и свако лудован^ћ , Јошг већиа га нападне, кадг се супце синри. Ни-

кога н!е себи пуштао, смишлно се коешта, пра810 стихове и пнсао нисма својоп лгобезнои, коа су после онетг морала бнти спалвивана. 'Греба стварћ какву престашп и, ако ћемо башг зрело о нвоИ да се промислимо. Добрмн Номпев нађе сутра кадг се пспавао и одг бунцан« отезнјо све сасвимг другчје; савг светг, кои се прошлогг дана изг чинјл своШ рекао бв1 померјо био, стало е садг тврдо на своме путу. Заиста се чудјо своме гочерашм^ћмг беиђелуку, н самг се себе стидјо. „Шта ти то радишг?" мпсл!о е онг, и срдпто поцепа све стихове, кои су шшг на асталу били, „еси лн ти сншао био сг памети? Та да, твол тако названа супруга учтива е 1 , алп каква е то лудоств да се збогг тога толико кидамг? Какавг е то Л}'дг романг бмо? Девопну нанпре себи бацити сг врата парницомг, свету на подсиеи постатн, церемонјомг некомг сђ нкоие се свезати дати, да тако назваиу чееп. повратимг, па онда се опетЂ у шо залгобити. Но 'вала Богу, Помпее , што сн тм опетЂ свов очн добмо. Сваки"! човекЂ може понекадЂ у своме животу сврнути сђ пута у сграну, и тм сп то гоче учшпо, и владао си се онде у крчми као какво мало дете." Оде на своД полбсш И посао, радш е п уста .танЂ бмо пзђ дана у данг као и пре што е; а да би се башг собомг осведочш, да му е памегћ дошла на свого меру, науми да за петнаестг дана неиде у Нидерфаренг, да свога сина види. И одржао е речв, а ше га великога труда стало. » Б а р о н п ц а. У НндерФарену се оиегг понешто измеиило у обичнонЂ домаћемЂ рсду. Тако е 'тела тетица. Све е морало бмти по надлежећоЛ прнстопности, Младои госпои баропицп распремлћна бз т де особнта една страна господарекога двора; она добме слободно разполаганћ са до'оцима опе стране иманл; добме неколико слушкшш за послужпванћ; насловг бароница нје смео изоставлћнг бмти: саио тетица 1ошг н ункг иогли су е

10пп> поверптелинмг старпмг именомг Сосана звати. После опм прпм наредбШ, кое. е Срсана држала да сј г сасвпмг пзлиише, тетица ппкт,, да оне нису могле никако изостати, господинг адвокатг Кратконогићг снаб.гћвенг буде са свачнмг што е нуждно, да сс тужба иреда порадн развенчаванл. Носле осамг дана донесе адвокатг тужбу збогг развенчанл на-писмеио — тстка поумеће шшг неке свое опоре приметбе протпву господпиа барона, кое е она звала евпмг о''ичнпмг гопоромг „биберомг и зачпномг;" Сосана то подпише. Међутнмг са Сосаномг е пекако чудновато ишло. Она ше могла ипкадг у младогг Помпел пог.тедатн, а да се несетп великогЂ Помпел. И кадгодЂ е мати дете свое полгобпла, свагда е помислп.та, да е она жена безЂ мужа. — НаВгора пакг одг свпо бмла е та околностб , да опа колпко е труда себп дава.та , да тетицн по волби чини и па барона мрзп, опетг зато шв могла на тогг човео гадитп се, коп е на дете нћно еасвпмг паличјо. — Па кадг се зрело размислн о ономе, што е баронг 3 7 малои опоИ крчми гопорјо, п о начпну, како со онг в.тадао, и о нстинн, сг ко омг е онг плачући предг нбомс клечао, неможе се онда опг ни издалека назватп, да е заслужш, да га презпра н да се на нћга гадн. Оиа се шта више у некотико радовала, што ће опг доћи и нћногг снна видптп. НаваЛБпванћ оно , сг копмг е онг за допуштен-ћ т то молш, дапало е мислити, да ће онг одма доћи. — Оиа е разгледа.та покадкадг онаЛ прстенг одг брилшнта , кога 10И е онг дао. Сутрадаиг е отишла, а трећШ данг Јошг и чешће ишла е ковчснићу, где стое накптн, у коме е опг бмо; четвртми га е данг натакла п на прстг, и носила га 3- свошЛ соби — ерг бм наопако прош .та, да га тетица смотри на н^ноД руци. Кадг пакг осамг, па и петнаестг дана прође, а барона ни ту чз г ти ни впднтп, тетпца панг п вече и готро повторавала бн: „Впдишг ли садг шта значе оне н&гове сладке отчинско-