Подунавка Земун

ПОДУШПК1.

кроходнлске сузе? Опг те е 'гео само тпмг пзсментп! Мене пакг неможе онг обианути!" иа онда е и она бша у великоИ су»ињи. Ирстенг оде опетт. у ковченићг међу осталнД пакитг. Ређе е у н4га погледала п посгане тишш и замтшгћпш: II о с е та. Као што е казано, баронг е одг Малцема одржао свого речв: треће недел-ћ пакг науми онг да п госпама одржи речв. Отиде са свонмг ловдемг НидерФаренг. Кадг е сг по' пу га угледао цркву села Алтеншганга, у ко;ои се венчао са Сосаномг, почне му срдце некако само одг себе чешће куцати. Кадг е бно предг крчмомг, одаше Ј право зато, да се са крчмаромг узгредг разговори о кош.скомг пекомг пазару; но опетг зато онг некако радо у!)е у собу оне крчме и све е гледао у онаИ буџанг , где е она седила, и тако одг пазара конкскогг небзде нншга. Кадг на&после издалека преко зелени ливада бела господарска зданш одг НидерФарена спрамг сунчани зрака свеглити се угледи, морао е сасвимг иолако К01Ш терати, ерг му е нешто недостонло а :ни самг незна шта, или дшпш. нли одважности, 11111 ТаКО ШТО. Зло е све веће постаало, жиле ударци учестаго , што е ближе месту одг Нидерфнрена цшао. Само е толико 1ошг имао свеети , да се могао самоме себи чудити и полако у себи гунђорпти: „Помпее, но садг башг заиста видимг, да си ти залгобл-ћнг и нзгуб.тћнг тако, да ти нема спасенја." Тако е онг мислш, а тако е и бшо. Господинг двороуправителБ Мачићг дочека га на вратима. Тетица се поздрави сг нтмг сасвимг ладно , но опетг зато са учтивимг погледима и лицемг, у обичноИ соби. „Госпо главна саветниковице," проговори онг, „н употреблгоемг оно мнлостиво донуштен*, да Вама и госпи бароннци мое подворен1> з чинимг, и да могг сина видимг." Тетица се учини као да се нешто промишлд; па онда р<'че: „Еароница е са своимг сиНЈмг у н-ђиимг собама. Молимг да се пот[»удите и онамо одете. Двороуправителћ мои имаће честћ да васг одведе и прјнви." Цуцне коленомг и тимг му покаже, да се она сг ш.имг прашта. Сосана га е видила кадг е дошао и одг бриге и стра' била се готово оиесвестила. Трчала е брзо по соби овамо-онамо и ше знала, шта оће да тражи. У томг га прилви већг собарпца и уђе унутра. „Госпо баронице," проговори онг, а овамо е и бледјо и црвенш, и само му е срдце н^ћгоно говорило: бадава е! она то есте! — „Госпо бироннце. ваше мнлостиво одобрев^ћ дало ми е с.лободу . . ." Па вшне нГе могао говорити, «рг Н16 могао дал1> у свету задржати се. Сооана е нешго промрмлнла у напвећоб знбуни , што ни о:ш сама 1ие разуиела, а онг е ца-бога 1пе чуо, е[>г се савг претворш био саао у оча.

Морао се епустнти на едну сто.шцу. Садг се текг почне иравдати, што за толико дана и неделн нје дошао. Немо клнман-ћ главомг. био е савг н+.нг одговорг. „Не," проговори нешто слободнје, „немопте судити о мени по томе како се и владамг. Владан^ћ мое н1е било равнодушно, оно самв л провео у борби са смрћу! Савг стрепимг, што васг опетг видимг. Уздамг се, да ћу моћи самогг себе савладати. Али — а самв већг еданпутг несрећанг." „Кадг вндите ваше дете, разгалиће вамг се." „Ахг, премила , мени се разгалити! мени ! кадг впдимг дете, кое ме на милшне пребацивана з' мени узбуђуе, — дете, кое место да насг састави, оно насг раздван! Помислите у себи, ако само можете, стан1ј едногг злочннца, кои 6|Ј животг свои за то само дао, да бм оправданг предг вама могао стаати." „Стишаиге се. Вонмг се да у тои ватри можеге јзаплашити и одг васг одбити оногг малогг анђела." Баронг е дуго ћз г тао; но очјго нје сметао одг оми.гћногг предмета, У томг собарка донесе малога Помнеа, кои разширенимг рукама полетн сво1ои манки. Бароиг као мртавг пребледи, кадг здраво, лепо дете види; па немг и з'коченг као кипг одг камена остане и немичући се на столици. Бароннца са стра'омг смотри како е онг пребледш. Дрктагоћи запмта, да му ше што зло? Онг мане ист главомг и да знакг рукомг, да ништа незактева. бдва еданпутг устане, да се детету прикучи. Млада маГн;а прегнесе доле своме лгобпмчету и проговори му: „Чомпее, подаи ручицу овоме господину , онг ти е отацг." Но ове последп-ћ речи могла е она изговорити готово да се немогу разумети, ерг е у гласг плакала. Баронг клекне поредг детета , полгоби му наИпре ручицу, кого му е оно бшо пружило, па онда одгрли сладко оно детенце у свон наручл. Баронг се у лицу додуше ше измешо, али су му се сузе валале низг образе. „Тм, ти?" питао е зачуђено смешећи се малиВ, па се преватп сиграгоћи за бароновг слвшјн ланацг одг сата. ОваИ извади изг чпага скуиоцешЈи сатг свов, да га дегету и рекне: „Ево, то е твое!" полгоби шшг еданпутг дете, па устане говорећи: „Ето ту видимг мои изгублћнш! раи." Огиде на пенџерг игледао е горе у небо. МалиВ ПомпеИ оде својои матери, покаже 108 златанг сатг и проговори: „Мати!" — Но Сосана му се ше одозвала, него е све већма плакала. Баронг е дуго ћутао, дирнутг у срдце снагомг едно другомг противни осећана. Навпосле отиде полако до баронице , стане предг нго , као да е имао неку страшну таину да исповеди; очи су му бше укочене и пуне суза ; 3'стне су дрктале, као да ји е 'тео отворити да говори, али 1и е туга затварала; преи су му се акнмг ди'ан1Јаг разлетале. — Сосана 6 окре-

нула била одг н-ћга лице и марамомг зактонила, а левомг е рз'комг пиполвила по злаћанои кошци свога сина. „Немоите ви плакати , госпо баронице!" проговори наипосле господарг одг Малцена: „8 треба само да плачемг. Н самв човекг; н и незнамг за сузе одкако ме е детинвство прошло; али даиасг овде предг вама, н ш се нестидпмг. Преклин^ћмг васг, мила мон, немоите плакати. Свака е та сз т за нова кривица мол; свако ецан^ћ срдце мое раздире. Немоите ми несрећу мого претерећавати. Н саив злочинацг. Нечогу се пи поумати , да ме ви почитз ете , ерг и п самг себо презиремг. Н се, шта више, неусуђуемг, више молити, да ми опростите; ерг кадг би и могли ви анђео бити: зарг бм н самг себп могао опростити ? Зарг бм могао ону учпц-ћнз' т^ту учинити да нје учин^на, кого самБ н вашов младости нанео ? Зарг бн могао учинити , да нису текле оне сз - зе, кое сге збогг мене пролили; Само едно — само едно немоите ми одрећи , о заклшгћмг васг вашомг небескомг доброгомг, кого ни просакз 7 на пз'ту нисте одказали, — до113'стпте ми, да се могз' надати, да т^ту вашу сг вама делимг. Богг се смилуе на кагоћегг се грешника." Она е ћз тала. бдва е и чула, шта онг говори. На то падне онг предг нБОме на колена н проговори: „Обожаема женска! — ахг п несмемг казати: мо,; жено! Немогз', нит' оћ^- » то кадгодг казати. Но немоиге ми саснимг одбјаги. Допз-стите ми, да се покадкадг овои околппи овомг месту невиности и лгобавн ириближити да п несрећимВ отацг кад'икадг мога Помпел, мога сина — — о Боже! Али —" Гласг мз т застане. Последн-ћ речи говорећи, загрли дете у свол наручп и нигде места н«в остало, где га нје полгобш. „Господине бароне," одговори Сосана тш в д вамг допз'штенЉ то небм одказала, да детету овоме долазнте, ако вамг е оно тако мило, као што велите. Али то стои до мое тетке, господарице одг ове кз'ће и овм добара , кого п као свого другз' маику почитуемг. Извол'те се дакле норади тога нбои авити. Н несмемг ништа допуштати." „А ако ваша друга мати одобри ту мок> молбу — — вм ћете онда валћда допуштенм томе ваше придодаги?" „Н сам!. з'чила само мошв матери покоравати се? - ' Баронг зграби н-ћнз' рз'ку, лгобш е са занешеномг ватромг — зашмБ свога сива, з г сгане узме свов шеширг и оде, иочемт. е благодар^о на допз'штенго за онаи ма'. Онг е на то ишао, да одма изг оим сгоп» изкука желвно оно допуштен^ћ. Али кадг е ишао доле низг басамаке, изиђе му предг очи она озбилкно лице тетичино, па се побои да га неодб'1е. „Болћ е писмено него усгмено ," помнсли у себи; ерг е осетш, да бн 3- садашн^м^ станго свомг слаборечивг бно. Тако е дошао до тегпчинн врата — опетг почне премишллти,