Подунавка Земун

ЛII31 зиаку II И«КУ.

да л' да иде ј г нутра, ил' да прође и оде? Но, пре нег' п1то е самоме себи одговорјо , већт> е 6 б1о на свомеконго и отиде оданде све у касг. Друга парница. Договорг преко п и с а м а. Са црвенимг и уплаканимг очима отиде Сосани тегици Рузмариновићки. Млада е бароница морала садг све поредомг показати. Малмн Помпеп устане радостно са златнимг сатомг свога бабе. 'Гетица е иа све само ма'ала главомг. ж Да е и-ћгапроговори она, „у срдце дирнуло кадг е видЈо дете , то могу веровати, добра мон Сосано. Морао би, дабогме, одг стене 0!Јп!, кадг бн анђела тога видјо , а небн га на прси сво10 прегрл10 као митари у еванђелјго и рекао: Боже, буди милостивг мени грешноме. Шго е онг детету златанг сатг дао — е, и то е бмло по нарави. А што е онг предг тобомг на колена пао, то шшг несведочава, да се за своИ безобразлукг одг срдца кае. брг, сладка иол Сосана, онакпмг лшдма врло е лако на колсна пасти, каогодг женама заплакати се. У осталомг мени бвг милје бнло, да си ти н^ћга са већимг себеуважен^мг предсрела. Н1е онг заслужјо, да те види, да плачешг. Требало би да си виглову озбплкну судеиску величину и сгрогостк показала. Озбилкноств твон , н^га би норазила. Да самв а само на твомг месту бк!ла, 11а да ме видишг само! У осталомг онг остае. што е бв!0, и као и н^говг покоГшиИ отацг: грдннн безобразникг, безг начина живота. Учтивостб е зактевала, да онг пре нег' што изг оне куће оде, за господарпцу одг исте запита, и сг нвоме се опрости, па и допуштенЂ изиште. Н тражимг само наблгодаван^ћ сваке и наимагЉ учтпвости. А то момг господинз' барону нје ни на умг пало. ћерко, д самБ седила, и башг се сасвимг била спремила, како да га примнмг и одпустимг. Па одг тога не би нншта. Видимг п добро на што то иде. Онг е видш да си тн врло добра и блага. Па бн се могла обкладити, да се онг у то узда , па да носле може свету казати: вндите ли, ии лгоди, да самБ н имао право. Она е бнла, кои ме е некадг на рђаво дело навратила; па и садг е Јошг то рада. 0, Соеано, непознаешг ти 10П1г злобу лгадску! на то е потребно нћму допуштен-ћ, да ти поћишће долази. Но зашто онг недође и пзиска допушгенћ одг мене? Н самк овде седила и чекала га. Знамг л већг шга онг оће. Зла савсстб н1ћгова запалила се. Онг се побоно мога оштрогг погледа , кои е провидш нћгове гдекое унпшлав. Одг допуштенд, господине бароне, неће &|Јтн ништа, садг па ни до-века. " Сосана е 'тела додуше гдекое приметбе тетичине ублажити, и чинила се, да ше нинаиман-ћ ненаклон-ћна, милосрђе за право утакмнце дати; али е то бнло залуду. Тетица Рузмарпновићка, другчје наПбола женска на свегу, права блага душа, бБ1ла е прогивг барона непомирл.нна, сумннгаћа, лгобави лишена и нову увреду* и'№ иогла забораиитн, што е она на софи и ру-

комг и ноголг п лпцемг преправна еедила да прими епоменутогг ветропира, па е опетг морала усгати, а внсочесгво свое ше показала. Сутра-данг дође изг Малцеиа посланикг еданг на конго , са писмомг бароновимг на госпого главну саветниковицу Рузмариновићку. Онг е овимг речла одпочео : „Да ме нису гоче наИсилшп осећанп спопала била, н би Васг, почитана вредна госпо, устмено замолјо, што ми е садг само писмено допуштено чинити, а то е да доброту имате допустити , да а покадкадг мога сладкогг еина у Нидерфарену видити и отчпномг срдцу пригрлити смемг, што е едва вредно овога блаженства. — Шта - - помислила е тетнча: а што е неотесанг 6 бш да се правда, што ми се на полазку ни нвјо ше — тога се господпнг ни наИманћ несећа ? —Ј Тимг е све прекпнуто бнло. „ВисокородниД госпбдине бароне," стапло е у пиеменомг одговору , кон е у Рузмариновићкиномг државномг савету сутра-данг заклгоченг био: „по ономе , шго се нзмеђу насг догодило , и после безчестја пунн година , кое сте вн нашои кући дали, ваше ће внеокородјв само премерити важимсгБ, да бн то одг насг нрло неупутно било , да безг наимучителнш осећанн, у кругу нашемг гледпмо проузрокователа толике несреће. У осталомг будите осведочени, да ће дете, кое сге вн, неуштрблгоћи богагсгво ваши ггћжни отчннски осећанл, у пислама своимг изг ТалЈннске често копилетомг називали, и у несрећннмг парничннмг актама назинатп давали, воспитагЉ добити, кое ће вредпо бити н^ћговога станп." Одговорг отиде. Сосана бн на-само понешто поправитн желнла саставг тога — али е тетицу врло волела н почитоиала, па речце противне нје 'тела изустити. И она е то већг увечбала била, да се тетпца, коп е иначе попушгала и чонеколгобнва била у свачемг , ако нш се и наИблажЈе рекне каква противна речк, коп е са стране баронове, само већма огорчи и озловеди на нћга. ћутати е дакле наИпамепие било. Међутнмг е парница о развенчаванга започета бнла. Сг тимг е ишло кодг суда обнчно величанственимг разтезаггћмг. 'Гетица се надала, да ће стварБ за четири недел^ћ видити свршену; место тога пакг дело то повуче се и чегири године. брг сасвимг изненадно дође одг господина адвоката Кратконогића ев' оваи огласг: „Наши противници почели су одскора на сваку руку да изврћу прана, кико 6 б1 насг ако не победпли, а оно намг победу отештали. Имамг чсстб , Вама , благородна госпо главна саветникопнце , пвити , да правобранителк барона одг Малценг у име свога клиента околншећп протестира протнву развенчаванп, ако се и чини , да ис'1о познатимг путемг у пресЈ ди последнћ париице, нге башг сасвимг непсно изречено. Али ће те нове 'итрине реченоме гоеподнну барону мало помоћи, и а молимг Ваше благородје, да се

сг тога нелгатите, башг зато, што л у горепапоменутоВ протестац1и ништа др.уго невидимг, него на брзу руку 3'чин-ћно покушенћ, да Ваше благородје наново еди." Кадг е ово писмо у државномг савету прочитано, тетица ее здраво наканки-; господинг Мачићг шмркне еданпукг бурмута, да пробуди умну снагу; господинг попа вртјо е главомг н убје едну мушицу; Сосана сва црвени као паприка и окрене се', те погледи у сатг, да видн кое е већг доба? „Пркосг иза пркоса!" повиче тетка, па баци писмо; „Нове злоће! али сегосподинг баронг вара у себи. Прва му е парница испразнила сандукг сг новци; ова ће му кућу коцемг затворити." А в е т и н н. Никоме се догиђаи тш нису чудповатгн чинили, него младоп бароннцн. Она отиде у свога собу. па кадг е прошло поредг велпкогг огледала — другчје е радо она са стране у нћга погледала у пролазку — оборп очи доле, да св немора у н-ћму огтедати. Отвори пенџерг, да новогг воздуха ужива , или да се диви лепоги околине спрамг осиавана сунчаногг, кое е већг скоро на за'оду бнло. Али е набболн околина бнла она стрнна, на кошб 6 Малценг; и нје могла у ону страну погледати где е Малценг, 1 да не помнсли на господара одг Малцена, о коме е и окромг тога премлого миш.тћно. „Неће дакле да се са лиолг раставла!" мислила е она , па се наслопи на неаџерг, прекрасну природу и слободанг воздухг ни на умг неузнмагаћп: „онг држи да е башг обистамг мои пранни мужг." ЦрвенБ већма обаспе н-ћне ружичне образе Ј - зг речи „моП правиЛ мужг." Тако што башг да каже, јошг ЈоГг н 1 е на умг падало, ерг она себе никако нЈв држала, да в супруга баронова. У тоде е за шо толико чудногг поверована бнло, да сг речма „моД мужг" ше могла бнти готова , и на тетичинг гнћвг и Кратконогнћеву парннцу, спрамг тога е заборавила била. „Н нФ.му, дабогме, нит' смемг нит' могу управо опростити, ако е и могуће, да се онг мене одрекао пре него што ме е познао !" мислнла е Сосана да.тћ: „но и то е опетг истина, што е бнло бнло е и опетг поправлћно , и ако противу нћгоне во.тћ; по опетг е противу 1гћгове во.тћ б! ло само дотле, докле ме ше познавао. Садг онг недопушта, да се са-мноиг растави — блапп Боже, шта ће то онда бнти, ако се онг одапре, па остане на томе ? Опетг зато ни на кога руку немогу а бмти н^ћгова жена, ако му и есамк жена. Стнарк е некако чудновата, 11» ако онг дебне парницу противу тетице Рузмариновпћке: п бн рада само знати, шта 6 б| изг тога после бБио? Кукавнив Малценг, одг свегг срдца ми га е жао. Онг за-цело иемисли р^пво. Но л му пемогу помоћн. Ме^у тнмг га морамг држати, да ми е мужг догодг трае пар-. ница." з