Подунавка Земун

У Земуну 23. Фебруара. ^2-

Предбронти <-е може кодг сваке ц. к. поште. Изг внутрености Србие нека изволе у плаћенимт> пиемама сг новцима на кншжиру Госп. В. Валожића обратити се.

! I 1115».

Цодунавка изЈази сваке Субпте у вече, н кошта За целу годину 5 фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., на три месеца 1 ф . 15 кр. безг поштарине сђ поштариномђ 1 ф . више.

II '1> С ВВ II К 1»*

У горици витн еда, Краи лађане водс врсла, 11ре освитка зоре руина, Средг пролетна чара буина, А узг п^вку милу итица Да одече сва горица, Нородила Чедо Вила. Чедо — редко — бкло свнакг, Иђнг првенацг и единакг, С' тога Вила у милина Тоне мила гледећ' сина. У вилинско свое врело Окупа му нЂжно т-ћло, Рони н^ћга до три пута Панг у бела брише скута, Умива му лице росомг, А утире дугомг косомг, Иа вилинско бпл^ћ берЈ, У крјоце подг н-ћг' стере, Те вилинскимг тад' га дои Млекомг снежна грз^ди своШ. Часг га 13ила мило гледн, Часг му свил'ну косу реди , Садг му глади чело глатко, Садг му лице лгоби слатко, Часг га грли, часг га ша, Часг га срди^' свомг привјн, Рсч'к): Вила у милина Тоии мила гледећ' сина. Место песме успаваике, ГИјна п^ћсму праве маике, У н!.ов пође тако синка Благосиват свогг единка: „Здравг ми био „Сине м!о! „Био права „Маике слава! „Мудрошћу се оснлјо ! Ж С' учености надкрилш. „Све синове света тога, ж Духомг ума вилинскога! „Речв свимг твои некг угађа, „И одт> меда буде слађи, „А говорг ти увекг теко „Слађанг као мое млеко! „Кг томг да п^ћвашг, милиВ сине, „Да свакг гине „Одг милине! „Каменг мртвив некг оживи, „Некг те слуша, некг се диви !

„Горица ти омилила , „Ои! горица станакг впла! „Сг нвомг потоци што жуборе „Гдено с' Вила п^ћсме оре ; „И извори гд^ћ с' находе „Гдено Виле коло воде; „И славулки где у хвого „Милз г свок) „П^сму пок); „Мени маици и нкимг слично „1ВваВ, сине, п4сме дично. „Лгобавв некг ти срдце кити, „И жарг н1>зинг огн4витшИ ; „Нрам' свем' што е истинито, „Добро, лепо, племенито! „С' лгобави те, сине, роди, „Лгабавћ некг те руководи ! „Кадг ти срдце слатко миломг „Прама драгои плане силомг, „Некг тад' твое слатко пЉн-ћ „Срдца тврдогг тврђе стћне ж Гане тво1о0 драгои Вили, „Да ти мора да се смили! „А свакг кои те н^ћсме чита, „Некг се сластћу раискомг пита!" „А кадг ц-ћнисшг и-ћсме свому „Миломг роду, драгомг дому, „Ил' на славз', ил' за срећу, „Ил' побуду иа јошг већу, „Да се поспанг оДг сна прене, „Слепомг сг очГ спадну мрене, „Или млакг да огн^мг плане, „Ленв иа посао да устане, „Реч'к>: сви кои то чату, „Некг ти мисао твого снату, „Кг томг некг п-ћсанг твош одг жара, „Срдце имг игра у ц-ћдара, „НЈаптућ' в-ћкомг: Сретна л' била „Мартка, што га породила!" „А кадг дз^шманг прати силомг „Са поразомг дому миломг, „Илг правице илг слободу „Кани опетг миломг роду, „Оида Даворг п-ћсме твое „Нека духомг све опое „{Оначкјемг, Крал-ћнића „И Милоша Обилића! „Тако, сине, то ти дае „МаВка докг ти животг трае, „Кг томг заштиту и обрану, „У свачему поуздану! „Иакг садг хаиде чедо, мило, „Ти у туђе мапке крило!"

То изрекав' по.шбила У чеоце синка Вила, Па сг нвимг прну као стрела До ирвога ближн^гг села, Те родилви у кревету За сна синка свогг подмету. Као окетћ пшца прну, У гору се свого врну. — — *') ■» «• * Сви дарова пзмеђ' божЈИ, Сг кммг да[)нва Вћчнии лгоде Полегг в1>чне свое одсуде За да Му се слава множи, бсте само дарг п^ћсника, И рекао би говорника; Ићсвикг самг већг у замету бстг то, што ће бит' у свегу. У п^ћснику духг одс%«а БожЈ#, када ггћсни !ГБ п4ва. Више духг негг створг тћлесниП, Када свое склада п^ћсни; €' м<зчта крили повр' св^ћта По нростори зрачш лета; Тамо гд4 су зв-ћзде слиие Читагоћи бож'е тавне; Гледагоћ' крозг ту иопрену, Сг комг будућноств Богг од1.ну; Као нам-ћстникг Бога прави, Дз т хг п-ћсника свз^дг борави; Ц-ћсниковг е оваи ц+.лиИ ВасколикЈв свјетг бћл^И; Кога носи праву слику Силномг моћу на езику; Кадг онг п4ва, погоћ' сбори, Као Богг лгодма да гоиори, Реч'го едномг као Богг сгвара, Илг сне руши и обара; бдномг реч'го све очара, Оваи св-ћтг у рагЧ претвара; Кадг догрди свЉтг му овми, Св-ћтг у себи створи новив. С' чувста и мечта духг му плодалг, Иезависно еств слободапг, Нитко снвимг негосподари, За онадаче онг немари, Па ма божакг био одметанг, С' п^ћсничтва е богатг, ср-ћтанг, Счимг му срдце ћутг напуни, Оно п-ћсмомг онг окрз'ни; Вио Богг то. илг природа, Или лугг, ил' изворг вода, Биле птице, или цв-ћће, Ил' ичелице, ил' пролеће,