Подунавка Земун

ПОДУЕВ4ЕВ1М.

Кано мун-ћ изђ мрка облака! Тресну рука мачу по балчаку, Голи мачи до нола излећу, Сама с' р1ечв езику окида : „Недаи, царе, сви нек' изгинемо! Бол^ћ намт. е неносити главе, Него л' жив^ћт' св-ћту на срамоту!" Па се лаки копа доватнго , Одлећаше воисци у Косово." (Свршиће се )

Д©га!!>4аш ј ЈВарввзу. (Истинито.) Ноћу, између седамнаестогЂ и осамнаестогг Септембра 1819. године, чуе се у сокаку .три брата" у Паризу, и то близу гостшнице истогг имена, нол е у томг сокаку, тако страшанг л.укг, да е све живо изђ оближнви кућа пођипало, и онако шта е кое на беби имало, па и изг кревета устало , на пенџерг , а млого и на сокакг потрчало, да види какво е то тако страшно ауканк Кои су у првнВ ма' са ноћномг патроломг онамо на место стигли, \\' а \) Ј човека едногг, свогђ увалнногг у крви , око кога е устаао другш еданг у наивећемг стра'у и забуни. На истраживан-ђ, шлтанћ и сђ коима се на овога са свно страна навалвивало, ше онђ испочетка ништа одговарао, а после е нешто неразборито и врло замршено говорт. ,.На н^ћга и знанца н 1; говогђ Алфреда Гот-ћа, сђ коимђ е ишао сг некогг кесе.тћ одг едне куће," тако е приповсдао онав застаикугоћи и мутагоћи, „напао е некакавг преобученЂ и савЂ умотанЂ човекЂ, онде у помрчини на сокаку, и онаИ е, као што се види, прободенЂ у прси. Шта е онога нападача на то навело, онг то незна," придодао е она№, ,,нит' може докучити, ерг е Алхредг Гот-ћ една добричина човекг, кои никоме на свету ше кадг што назлобк) нн натрунјо. Ту мора бнти каква несрећна превара и да се онаИ, кои е то Ј^чинЈо, н1е добро разумео!" говорт е онг плачући, а овамо е лекара , кои е по'ипо , са склопл-ћнпмг рукама нучући мол1о: ,0 брже 'одити, господине, помозите 10 шђ докг се може!" Пожалавагоћи неколико лгодш, дигли су бнли и узправо држали крвавогг оногг човека, по коиме се видило, да е јошг живг, али ништа о себи ше знао нити е собомг мицати могао, кога кадг е лекарг прегледао и рану му свезао па га метну на една сг наВближе страже донешена носила, онда истнИ лекарг мане замишл^ћно главомг и полако погунђори тужне ове речи: „д оцне е!" Кадг дигну носила, да ран1;ногг носе у шпиталв, а другг н^ћговг пође да иде за нвимг, изиђе предг н^ћга некји одђ већи полицаИни званичника, сђ тимђ умеренимЂ, али озбилБно изговоренимЂ зактеван ^ћмЂ , да онђ за нбимђ иде до наиближе страже, да и дал^ћ покаже и обнсни, како се таи тако заплетенг случаВ догод10. Онаи, коме е то говорено, и кои е више пута, ма да га нико ше ни пнтао, за себе казао да е онггроФБ Лукнерг, с' почетка се за-

безекне, што е онаЛ званичникг то зактео и као да е 'тео почети томе противнти се. Но кадг се мало промис.т, дође му валкда друго што на паметв, ерг сг речма: „Н самБ покоранг кудгодг оћете са-мномг, господиие мои," пође за полицашмг, нои, кадг нареди, да еданг одг н-ћговб1 млађи догодг несване чува оно место, на коме е оио крвно дело учшгћно, оде оданде са своимг апсеникомг. На првои стражи искаже исши све оно што смо већЂ чули, на протоколу, што е, дабогме, слабо осветлило оно ужасно дело, нити е уклонило оно покривало , коимђ е оно покривено и заклон^ћно бнло. КадЂ е запнтанЂ о узаконћнго свое личности, чј^днбги овар! странацг покаже, да то неможе нит' пма чимг доказати. Ше имао ии обавлешн ни билета пребнванн , него е место иби имао врло велику суму новаца у енглескимг банкама и путнБш листг за границу, кои е извађенг на име Миачинекш, и, што е редко бнло видити, прилично се под'ударао сг нкиме личнни описг онога. Кадг е запнтанг нашто су му те ствари и одкудг му оне, одговорт е , да 10 е добно одг Гогћа на причуван-ћ, а у осталомг ништа друго неможе о нБима показати. Колико е тосамо већг бБ1ло у подозренго, толико е већма бно мачг еданг, кои е онаи на месту убилственогг нападана заоставшји стражарг, кадг се разсванј г ло нашао, и предао ономе еудш, кои е стварБ ту испнтпвао. Мачг оваД, кои се сасвимг подударао са раномг ономг, одг кое е Алфредг Гот-ћ умрго јошг оне исте ноћи, кадг е убоденг, не само да е имао на себи гроФовску круну и грбг лукнерове нородице, него е гроФЂ такође признао, да е онђ н-ћговг. Већг и збогг самогг оногг првогг по околностима подозрена, нађено е да е нуждно, да се онг причува, а садг опетг ше остало ни наиман4 сумн-ћ, него да се онг озбилБОмг башг узме подг строгг затворг. Ако и есте онг доста и често доказивао да е правг у томе послу, сва е прилика опетг зато на н^ћга то набацала тако, да ше могао никако башг бБ1ти одпуштенг. Морао се дакле и на то склонити, да се парница сг нБИме поведе. Извеет о нћму набавл-ћна бнла су врло неповолБна. Емилг гроФЂ одђ ЛукнерЂ н!е имао за-собомг башг поштене глаеове. Порекломг одг оногг несрећногг ђенерала, кои е у првои ( реВ0ЛИЦ1И (побуни) францускои на шафоту пог11нуо, младг јошг, пропаетномг болешћу некомг по отцу и матери рано сиротанг оставши, ода се прилично распуштеномг и раскалашномг жпвл^ћнк). Сг доста женскина 6 бш се свезао, млого е пута излазт на двобои и у друге, чести тичуће се послове ј 'плетао се, кое му н1е башг све лепо доликовало; сигре и обкладе више су га пута упропашћавале, у дугове заплетенг и то почесто, милошћу неке свое тетке одг материне стране, избавлннг е одг срамне пропасти, па и садг , као што се доказивало, на'одт се у врло тескобнимг и неповолБнимг околностима. Морамо додуше одобрити, да е онг био

врло умилатг, одрешитг, и срдце човеч1е на свого страну привлачећг. Онда у оно време 6 бмо му е башг пуне двадесетг и четири године, а ј г тнмг е годинама изгледао внсокг, витакг, на-» лицканг и право изгледагоћШ помодарг, коме сј г кочен'1) и ариетократичннв изгледг врло са стране бБ1ли. Руке и ноге особито е имао лепе и мале: лице н-ћгово, ако е и бнло нешто мало бледо и сбабано, опетг е зато изгледало привлачеће и обчиннвагоће сво1омг н-ћжпошћу одг бистрогг ј - ма, кога вБ1сокотежећш дј хђ и слободна волн, и самимг онимђ нацртаима упечатити обпчаи имао, кои дрЈ'гч1е раскалашнимЂ проЈ''лн'ћмг младости, н1јжн 1 го лепоту и блажш ј миштостб истн сбришу. Кадг у бледо-плаве, велике, из'окола понешто ^грвене, обично уморне и ноћу несклапагоће се, но опетг зато чнсте, отворене и пј - не незлобЈи изгледагоће очи гроФа Лукнера иогледимо, кадг н^говг немаранг и нешто мало загушЛБИвг , али опетг зато ј г милдто и топло звечећи гласг чј 'емо, н-ћга нешго ватрено, али свагда отворено смешити се видимо, н^ћгово слободно, велико смеђомг косомг попало чело, Ј 7 н^ћгова прелепа, ђаволасто прорезана уста са развлачен-ћмг, кое е и безбрижно и презируће, понаивише пакг доброволБно изгледало, погледимо: оида и ако намг се неће ал' некако дође намг ова8 изговорЂ: оваи човекг неможо бнти тако подлиИ лоповг и убилацг, као што се потврђуе ту кодг суда. Кадг пакг разлагана и посл-ћдице тога истогг сј *да чуемо, онда иамг се кривица гроФа Лукнера тако доказуе, тако всна види, да неможемо тамо-овамо, него башг да морамо држати , да е онг извршт оно стра'овито дело. АлФредг Гогћ, кои е на чј г днј т руку тако погинј'о , као што су доказивала сва сведочанства и набавл^ћна истраживанн, био е са сваке стране честитг, улгоданг и поштенг човекг, кои е, ако ћемо то тако да узмемо, само ту едну слабостБ имао, што е гроФа Емила одг Лукнерг сасвимг слено лгобт. Онг се сг НБИме познао пре неколико година у Ници и одг то доба свј-дз и у свако време владао се сг нкиме као са своимг рођенимг братомг, новаца му доста пј 'та позаимлБивао и дрЈте таке услуге чинјо , и то су све ствари, кое е обтуженнИ одг речи до реча признао и за нби е наиискренно благодарностБ у срдцЈ' своме непрестано тшг осећао. Онг е бно синг некогг одг манви рукоделаца, кога е оваб родт сг некомг пралБомг, коа е наскоро по порођаго умрла. Отацг, кои испочетка ше признавао, да е дете то н-ћгово, после смрти материне прими се опетг зато н1>га, сг мукомг га одрани и да га на трговину, у кошв се младнв таИ човекг касн^е тако вртанг и срећно употреблБивг покаже, да е после десетг година постао ортакомг ј ' трговини и тако се помогао и обогатш, да е могао лепо Јчкивл ^ћн-ћ давати своме отцу и јцелои породици, кого е оваИ имао, кадЂ се оженш по друпв путг. Да е такогг човекај, кадг га е нагла и испотае смртк нашла, двапутг и трипутг већма светина жалила, и само се по себи разуме, па