Подунавка Земун

ЗЛ ЗАК.4ВУ ВВ ВВ4УКУ.

тшгб већма, што ћемо овде напоменути, што се сшда, кадт> се прегледано онога тело, показала една околностб, или да бо.тћ кажемо, сгварБ нена, кол е н нЉга и смртв н^гову 101111 чуднје и иеобичнје замршавала. Нађена е то естБ у недрима умрлога на танкомт. златномг ланчићу пола едногг прстена , кои е нмачно нешго значјо ал' се Н16 могло дозиати шта, ерт. отацг нје о томе ништа знао, а гроФЂ Лукнерг сећао се само, да е одг покоиника слј шзо , да е прстенг таи одг н-ћгове матере, да му га е добра женска нека чакг после смрти материне, заедно са некомг цедулБицомг дала, кон ће му по-времеиу важно нешто показаги моћи. Како се пакг нн цедулн ни она знаница материиа нису могли наћи, чо цела та стварБ остане у тами, и на грофу Лукнерз'' и после тога, као што е и пре бмла, остане сумна. И по себи се разуме, да су узг друге сведоке , сведочансгва ради позивани и они, што су на весе.по ономг бмли, сг кога е АлФредг Готђ ишао са гроФомг Лукиеромг и у нуту погинуо. Сви, а особито еданг ТалЈанацг, Кнезг одг Беневента, осведочени су били, да е окривј^нбш невинг, и гледали су, колико су годг могли, да скину сг н ^ћга ту сумнго. 'Валили су иЂгово добро срдце, н-ћговг особитБш карактерг, некористолгоб1е, а особито су напомшшли, да онг негине толико за новцемг. „ПриателБ оваи, гроФг Лукнерг ," нсно е говорјо онаи Талјннацг што е споменутг, кадг су га иа прогоколг узимали, „И1е никако учинјо то иреступле1гћ, кое е на н^ћга набачено. Ако и есте истина да е онг задуженг, па и садг се башг у неповолБнимг околностима на'оди, ал' онг врло добро зна, да смо а и сви н-ћгови знанци готови н^га изг ове, као и изг сваке друге невол^ћ избавити, а да немора онг тражиги, да се помогне тако непоштенимг деломг и тако до новца дође." Но преко свега тог' тако усрдногг правда!ш, морао е дабогие и Кнезг одг Беневента онико исто као и остали они, кои су сг гроФомг Емиломг Лукнеромг на части и веселга бмли, признати, да су мачг онаи, коимг е убилство учин^ћно, онаи данг башг, кадг е злочинство учин^ћно, видили у обтуженога. Наре|)ено е те су се у гроФа Лз кнера обиталиште искупили да иду на весел^ћ, па томг приликомг видили су сви, кои су онде 6бни , да е оруж-ћ оио на свомг обичномг месту, и гроФг Лукнерг такође призна, да е оно видш ; ко га е и како оданде однео, изговарао се онг да незна. ОбтуженБ1и и АлФредг Гот^ћ заедно су и то први одг св1го отишли сг весела, сви пакг остали 6б1ли су онамо до-годг ше свануло. Само е Кнезг одг Беневента, за мало само време, докг су онако заедно бБ1ли, на страну отишао 6 бш, али и то нужде ради, чега ради е морао отићи доле у авлјго, одкудг се, као што и гостилникг и неке нћгове слуге засведочаваго, за мало време врагш и дошао своме друштву, Ту се дакле ше имало за што посумннти. Свн они, кои су заедно били, могли су и мо-

рали узети бнти као пр1нтелБИ оногг убјенога. Никога онг ше увредјо, нити оштет10, никоме одг целогг оногг друштва смртБ н^ћгова нје могла помоћБ какву донети. Само онаи кога е мачг био, кои е самг са Гогћомг кући ишао, дуговао е убЈеноме у новцу и повелику суму одг тога имао е уз-а-се, па е могао интересг какавг имати нагломг смртћу свога пр1птелл. Судјн у тужби то е особито напоменуо, да е то необично, како ни еданг одг остали прјнтелн Готћови ш'е знао за оне новце , кое е онг грофу Лукнеру дао на причуван^ћ, велн, а и путнБпт лисгг онаД пао е врло у очи, кои е окривлћнии имао кодг себе и поради кога се, преко свега нвно чинћноп, позива, нико приавш Н1е, него се 10шг по н'ћму познавало да е лажлвивг и обманлБИвг, ерг подписи званични и виза посланика' нису били прнви, но лажни. ГроФг Лукнерг н1е на то ништа одговорјо, него само да онг ништа више неможе казаги о тимг стварма. „Готћ му е," потпрђивао е онг, „путниВ листг и банкноте дао сг томг приметбомг, да ће му дошпе казати, шта ће сг тимг стварма да чини. Чнни ми се," рече онг томг приликомг, „као да е Гогћ споменуо нешто име Кнеза одг Беневента, али то незнамг башг зацело. Био самБ уморанг и ломанг одг веселн, и ше ми глава башг чиста бша, тако ше иикакво чуда дакле, ако будемг то само пречуо." „ТаД е случаи, жали боже, могао и бнти," одговорјо е кнезг одг Беневента, кадг е познатг да одговори на оно, потврђугоћи међугимг: „да онг ни о новцима ни о пасошу што зна." Одг свега друштви гроФа Лукнера, оваП се талЈннскШ Кнезг нанвећма био упео, да би како-годг кривл^ћнога курталисао. Где годг е дошао, онога е 'палш и одг свег' срдца башг устао е око онога, што бБ1 набачену кривицу на кого било руку ослабити могло. Онг е у прилики тои казао: „да неби грофг Лукнерг тако лако остао и задржао се кодг Гот-ћа, да га е онг убјо. Па и то се некако чудно види, што е мачг н-ћговг, ако е онг заисто оно дело учишо, на читавг пушкометг одг н^ћга далеко нађенг." „Све то," одговори судјн, „ни наПман^ћ необара кривицу. ГроФг е по свои прилици наипре почео бегати, па се зато само вратш убјеноме, шго е мачг свои изгуб1о, кои е 'тео тражити, но у томг се светг искупјо а онг онда шб имао куда. 'Греба узети на умг оно , кано се гроФг Лукнерг нашао у запари и како е оклевао , кадг су га 'тели затворпги, као што е то полицаинш! званичникг по дужности свошЛ овамо нв10. Кадг 6 б 1 у окривлћногг чиста савестБ била, што бм се онг плашш и боно затвора ?" „Доста има коешта, што противу мене сведочи," одговорш е гроФг Лукнерг на протоколу, „и по свези свпо околностја, као што се овде предг очи ставлаго, н сасвимг на-чисто видимг, да ми валн признати , да самБ кривг. Често мп се чини да е тако све погођено и уде-

шено, да дођемг у искушен4 и целои противу мене изнвлнгоћои се кривици за-право дамг. Господинг судја рече, да самв п у првии ма' ночео бегати, па у томг бежанго да самв мачг пзгуб10. Наводг та0, као што морамг признати, прилично се подудара. брг кадг самБ видјо, да е прЈнтелБ мои изненада нападнутг нисамв могао мислити , да ће онг счргну рану добБ1ти. Прво е било што ми е пало на умг, да злочинца, кои е одма побегао уватимг, и задржииг, како бБ1 га суду и казни предао. Сг томг намеромг потрчао самБ за онимг нитковомг, и то што е чудно, одприлике башг донде, где веле, да е мачг нађенг. Да н немамг обичаЛ н&га носпги уз-асе само кадг куда путуемг, и да се нје крввпо н^ћму познавала , а бБ1 готово онда признао, да самБ га изгу 610 онда кадг саив у еданг ма' застао у трчанго. Видећи да за-луду трчимг а овамо тужно нуканћ прјнтела мога чугоћи, вратпмг се натрагг. Кадг самБ дошао н-ћму, нађемг га где е савг крвавг пао и ништа о себи незна , мало затимг стрчи се и искупи око насг радозналБ1и светг. Да самБ се забезекнуо и препао, кадг е полицаинии званичникг дошао , да ми неда ићи за моимг несрећнимг пр1нтел'ћмг, то нит' могу нит' оћу порицати. Забринуо самк < е, да се неће наћи ко ће око н^ћга свесрдо устанти, и чини ми се да самв о томе до прве страже и говорш нешго оиоме што ме е пратш, ад' опетг немогу утврдо казати , ерг морамг признати, да ме е догађаИ онаИ, после онако»у весслго проведеногг веч«'ра, сасвимг би збупјо." ПолицаВнии: онаи званичникг кадг е позватг, да то посведочи, изговарао се, да се неможе сетитп, да му е гроФг о томе исго говорш, но само е сведчш: да се гроФБ онда бно уплашш и снуждјо. Оваи и остали такви мећуслучаеви, стварБ ову нису могли дакле изменити, и пошто е парница скоро петнаестг дана транла, пресуда е изречена, да е затворенмИ кривг, и тако е осу}јенг на вечито заточенје на галјама. Кадг е пресуда овапрочитана грофу Лукнеру , тога е нко у срце дирнуло. Бледг и лјгоћи сузе, дигао е руку горе и клео се говорећи: „Н нисамв кривг, наввишемг судји небескомг то е познато. Што се тиче пакг мош суД1н, и се на нби нелготимг. Они су по дужности и по савести чинили. Богг нека пмг опрости. Онг ме е ошинуо свошмг камџшмг. Онг ме зато садг казни, шго самк младостБ свого провео у нераднБИ и раскалашности. Да снмб се и спрамг гласа и уваженн мога имена, за чистоћу владапн бол - ћ освртао, онда би се ман-ћ данасг склоности показало, да се на меие тако опака сумнн небаци. Мои одпређашнБ1и животг устао е прогиву мене. Морамг се склонити и трпити." [Ц.пиЈа лепота, племенито држан-ћ и живг, нсанг гласг, коимг е онг ово кагоће се иризнан-ћ у суду изговорш, све е готово, кои су онде бши, на н г ћгову страно привукло, И кои су наитврђегг срца били, жалили су га; женске су крозг плачг ецале, а између нби особито една, кол е свакји путг у суду бша, кадг годг