Подунавка Земун

е гроФЂ Лукнерг испитиванг, и све е у овога гледала. А господична ова, о којоИ се по своИ вароши готово говорило, шта она обтуженогг онако пожалава, и у кога су сви готово гледали у последнБои овои седници, бша е единица кћи познатогг бонапартичногг ђенерала Легранжа , бароница СгеФанЈа, кого е позната нека породица позвала, те е са истоиђ отишла у сз - Д7. чимч, е прва седница бнла, па е одиа у себи осетила жестоку страств за тииг тако страшно окривл1шимг. Одиа после прве седнице писала е она Емиду Лукнеру али тако да се незна ко му пише, и двила му, како е она сасвимт. на-чисто уверена о н^ћговои невиности, и за-цело се нада да ће он б 6 бгги оправдамг. После треће, четврте и пете седнице свакш путг га е о томе уверавала, у чему кадг се преварила, то е за срце уело. Сва уморана одг суза, изиђе изг суд_ нпце, да одма онан часг иде са Емиломг у затворг. ГроФг Лукнерг ше шо никадг видјо. па се зачуди, кадг види, да са онима, кои су му као жалећи га прјнтелш по'итили, такође и неку непознату женску са одличнимг изгледомг и снолпшношћу, коа га замоли, да неколико речи сг нБиме на-само проговори. Кадг се знанци и прјнтелви онога са уверавашћнмг сажален-ћмг разиђу, онда покаже ова женска, да му е она писала она писма безг подппса, уверавагоћи га узг то, да преко свега тога што е судг нашао да е онг кр« вг, она веруе, да е онг правг, па да е готова сг НБиме заедно ићи у Брестг, да му онамо колико може олакшава етра'овиту н4гову срећу и чека онаИ данг, у кои ће се кадг бмло скинути морати сг н$га та теретно набачена кривнца. Можемо и сами мислити, како су ако у срдце дирнуле гроФа Лукиера ове речи и владан^ћ те женске, и како е онг нго одг свегг срдца м0л10, да одустане одг онога што е наумила, п н-ћга остави, да се пати онако, како му е суђено. Како е пакЂ све то за-луду бшо, то е наНбол-ћ осведочило, што су видили, а бароница СтеФашн заедио са прикупл&нимг робовима отиде изг Париза у Брестг. Писма и дописи по новинама изг ове после споменуте вароши наскоро авлали сј г , како се сваки"! данг лепа нека и господски обучена женска у време одмора робшишога виђа, да иде међу нби и онамо се све разговора са еднимг младимг у оковима човекомг, кои е збогг убилства н крађе осуђенг, да докг е живг робуена галш. НаВвећма у срдце дирагоћи описивано е старан-ћ и лгобавБ, кого е она злочинцу чинила, ал' нЈе узг то изостало жален-ћ, што се то тако редко гонаштво ше носветило каквомг достовН1емг предмету. Како су парпске новине, кое су такимг и нБима подобнимг писмама узбуђене, добиле повода, да стварв опишу онако башг као што есте, то е одма дошло, те е савг светг чуо и дозиао како е то 6б 1 ло , и да таи осуђенав

нико дрЈ'п'0 1ие, него негдашнБЈД гроФг Лукнерг, а женска опетг, да е она лепа и умомг богата бароница Лагранжг. Доста нби поета лате се те матер1е, и сппшу изг те новеле и песме. Па п Жоржг Сандг она е навратила , те в о тоИ наилепшш романг написао. Но све то и тшг друго ше могло спречити, да се на то чудно двое наипосле сасвимг незаборави и пажнго свого необрпе другимг причаиа и свагдашнБимг новинама. У години 1827. пмачно 10 е врло мало бБ1ло, кои би се сећао онога, што е оида писано и онога двога, о коима е онда говпрено. Па опетг се зато башг у то време догодило, да они изненада опетг почну излазити свету предг очи. (Свршетакт. слкдуе.)

Им.вевтгиш. Ово сз нце красно кое сш, Ово цвеће шго по нолго клјн, СветлБ1и месецг и саине звездпце И вреиена све ове мћнице, Ти си , Боже, створш уредно ! Да Те хвали природа усрдно. Бупне реке а са бесни вали И плодове дрва, кое с' дали; Стрмне ст1>не, пакг и страшна мора, Чудовишта у н-ћм' разна створа; Грдне горе и кривудне доле Све се 'Геби као Творцу моле! Планине се у висину дижу, Рекао 6 б 1 до облака стижу; Кадг е волп блапИ твоа Боже ! Наоблачи с' што нико неможе; Зора небо на истоку шара А кадг грии, мунл г' посредг пара ! Кадг огренкг данка се подви, Птица крилма по воздуху плави, Славуи, шева песмицу Ти пое, А пчеле се и безг броа рое; Четир' дођу времена годишнп, Све то сила ради твоп вншна! Но наипосле преко тога свега Тб1 менека створи изг ничега, Духомг твоимг Тб1 у иене ду'ну, И животг ми оваВ сада сз''ну. Као мравакг н предг Тобомг падамг, Услишиг' ми молбу л се надамг: Хвала Теби на свемг дару Твоме Ти помози рабу понизноме, И сачуваВ одг свак1е беда Окомг Твоииђ , што далек' догледа, Да ми шште како сђ правогЂ пута Душа млада некуд' незалута! л. Стефановићт.,

Црква свв. СоФТв ј Царигр>1ду. Ако е истина што Гете вели, да изђ развалина стари Грка и Римлнна нбјовђ духг говори, у колико морамо то жив-гћ'осећати, кадг величествена д1јла ови славш народа непорушена — у целости, гледамо. Два су здаша изђ стари времена сачуваиа; оба су бБ1ла сведоци како наивеће сниности. тако и пропасти рпмскога царства; оба неслуже данасг више првоме опред^ћленго нБШвомг : едно — Пантеонг у Риму постао е одг дома идолопоклонства христнска црква , друго — Аа Соф1н — морадоше крстг

Спасител^ћвг са полЈ 'месецомг променути. 0 овоН последнБоВ пробеседићемо кого речБ. Саборна црква, кого е основателв И а Р ИГ Р а Д а Константинг великјв, св. Соф 1И или вечитои мудрости посвепо , двапутг е ватромг порушена ; после пзгнанп 1оана Златоуста и за време буне циркуснм партаа подг владомг ГОстшпана I. Одма после уталожене побуне ове сожал-ћвало е хрпстјинско жителство нбпм ' учинћно безчестно д1јло, но оно би се радовало овои несрећи, да е саиностб новогг зданјн, кое ће четрдесетг дана доцше смирении царг ГОстишннђ започети да зида, предвидити могло. Развалине старогЂ зданја буду уклон1>пе, и одма зидан"ћ новогђ по величественомђ плану и подђ управомг двоице одг иаВискј ' сн1и ненмара АнтемЈа траланина и Исидора Милетскогг са десетг хилнда раденика предузето, к има су наднице свакји данг сребромг исплаћиване. Огрнутг туникомг одг платна надгледао е самг царг свашВ даиг живо напредован-ћ овогг зданјн и ободравао е хитреноств раденика са својомг благошћу и даровима, а у шестнапстоВ години доврппо е започето ово величествено д-ћло. Изг СВ1К) краева римскогг царства доносиванг е за зидан-ћ ове цркве иавскупоцеши марморг и гранитг, а на острову Родосу правл^ћне су одг креде особене врло лаке цигл-ћ за сводове наивеличествеши кубета на свету са слћдугоћимг угнутимг надписомг: „Богг го е основао, неће се потрести; Богг ће шВ бмти свагда у помоћи." Приповеда се да е ан1)ео цару у сну планг за зидаа^ показао, п кадг су раденпци одпочивали, храмг чувао, и да е истиИ анђео кадг е за иозлату кубетскн сводова злата нестало, 80 центш злата донео; н на последку, кадг се између цара и неимара неспоразумлен-ћ з 6 огђ тога породпло, оће лн у кубе крозЂ еданг или два прозрака светлостг долазити, опетЂ се указао и р-ћшш, да се у славу Свете 'Гроице три прозрака начинити имаго. Ири зиданго кубета полагане су између свакШ дванаистЂ цигалн свете Мошти, а свештеннци поали су тропаре за дуговечностЂ овогђ зданјн. ("вета трапеза бмла е саливена одг злата, сребра, бисера и драгогг камена, више н-ћ узвБнпавао се као торонг са златнимг осамнапстг ценгш тешкнмг кубетомг, опасанг златнимг криномг између коегг е златшВ 75 Фунт. тежакг крстг обасутг драгимг камен-ћмг особито блистао. Певнице и патрЈаршескШ престолг бмли су одг позлаћеногг сребра, а иконостасг, кои е изг различнии навскупоценш дрвлн изрезанг био, украшавале су особито красне пконе. Предна частв цркве бша е узвишена, а на подноЖ1го исте стоала е предикаонпца покривена златнимг небомг, надг коимг е великјД , сто Фунтји тешкЈИ, са драгимг камен^ћиг обасутг крстг вис10. Друпп еданг чудотворанг, сребрнг и позлаћенг крсгг, раванг ономе у брусалииу, поставл^ћнг е био у олгару заедно са мложиномђ златни, сребрни и иначе скупоцени посуђа, 42000 скупоценм убруса, 24 по 2 центе тешки Евангел1а и 6000 као гроздг начин-ћни кандила. Мале двери бмле су одг кедровогг дрвета уметуте сло-