Подунавка Земун

лвагтгтв за :?»г.1пу и идуку.

нка оруж!н, украси државне, и гарда; побеђени нспрјателви лежали су ланцима оковаии подг ногама НБ10В1ша. к Положен'1) е Цариграда таково, да е крозг толика стол-ђпа , покраИ разкошногг спога народа, суровимг варварима пркосјо. Просторг се ове цнревине ширјо одг Адрјатскогг мора до Тигриса, одг ледени полана Скита до жаркш иред-ћла ЕгЈопЈе. 0;;а иаилепша царевина овога сиета беше прибежиште високимђ наукама и лепимг ум-ћтностима, беше изворг обилне раскопшости н великогг богатсва. Жителви, кои езикг II обкчае грчке присвоише, кадг су се у овогЧ краснои землки станили, поносомг народнимг одушеи-гћни, ссбе за иаиизображенји иародг сматрашс. Државна управа бмла е иросто монархичиа. Каква разлика међу тадашнвимг и данашнвимг стаићмг Цариграда; међу славомг и велич1емг први на свегз' христјански влад'ћтела, и међу бледнмг светиломг полумесеца ! — Авренг-Зпбг, велиши могулг, т. е. царг иид1нск|№, рођенг . 1619. год. — био е еданг одг наиславнш владалаца на Истоку. До двадесете године живота свога сматраше га сви за слабогг духа и за младића, само за веру муамеданску заузетогг, кои никакве друге страсте осимг читана корана нема, и онг свого побожну ролу тако е верно играти умео, да наипосле и у редг Факира (индшски дервиша) ступити гпе пропустјо. Али наскоро скинуо е маску побожиостн с' лица; побунивше се противг рођеногг отца, кога савладавши и ископати му давши очи у затворг стави, и преко мртвм телеса свое браће латјо се престола. Ако се и АвренгЗибг на тако крвавг начинг на престолу смеспо, то се онг као владалацг веома мударг и благг ппказао, и 48-годишна влада н!>гова била е за Индјго епоха среће и благостанн, какве та несретна земла ни пре ни после н-ћга више доживила Н16. Онг е умрго године 1707. Одг и-ћга се приповеда да му е, кадг се са братомг своимг био заратјо, требало новаца, да е томг поводомг позиао Факире на частк и да имг тиме као банги лгобавБ п прЈателБство свое укаже. Ту ш премора да свое сгаре алвине скпну и друге нове н пристоГпие навуку. Они дуго нису хтели то учинити, ал' наппосле склоне се и испуне му волга и заповеств. Авренг-Зибг заповеств изда, да се ове старе алвине одма спале, и томг приликомг нађе у нвима толика злата и сребра, даму е доцше то одг велике помоћи бмо. Тако е вешто знао одг нби богатство нбино измамити. — У савезу са царомг немачкимг Максишшаномг I. уђе енглескји кралв Хаинрикг VIII с' вонекомг у Француску и притиене Тероуане варошв. Француска вовска срамно се разбегне нити су е могла вође нћне зауставити. Баврдг, инакг безг страа и мане, бадава се самг противг непрјнтела држао. Шзга и н1;гове лмде, кои су око н-ћга били, надвлада непрјдтелБ, и већг хтедоше н^гови лгоди да положе оруж-ћ. Бапрдг спази мало пода.тћ еднг^гг Енглескоп. официра, доезди до н1 >га, мете му мачг на прса, и викне: „ПредаГг се, ил' ћу те садг пробити!" Екглезг му преда свои мачг, а Банрдг мг ппу-

жи опетг нћгоиг и рекне: „Н самв Баардг, вашг робг, као што сте и вбг мои!" ово досетлвиво и куражно дело докажу цару немачкомг и кралго енглескомг, и ови реше, да за Баарда нетреба одкупа, и да су обадва роба одг свое узаГшице дате речи одрешени. — Народг у Атини скуписе, да истера изг земл1> Аристида. бданг простакг, кои га ше познавао, дође самомг н-ћму и замоли га, да му напише на таблицБг име аристидово; ерг е и онг био за то, да се оваи човекг истера изг Атине. „А какво ти е зло учишо Арисгидг, кадг си и ти за то, да се онг истера изг Атине ?" запига га самг Аристидг. „Нје ми додуше ништа учишо* одговори му простакг, „ал' немогу да трпимг, што га сви лгоди зову праведнимг човекомг." Аристидг ва то оћути и напише на таблици свое име.

ЕЈиђШКскмс к^ети. * Изг печатн^ћ кн. Срб1е изишло е скоро за бугарску младежв : Таблнци чтен1в и писан1а за взаимнБ1 тћ училишта, очинени одг Савва ИЛ1го Доброплоднаго," 100 таб. у 4-гини. * У истои печагнБи сврши се: „Сборникг закона' и уредба и уредбени указа, изданБ! у кнажеству Србш. IX частв (одг почетка до конца 1857. год.) * Тако исто и: „Свлшена Исторја на ветхии и новни зав-ћтг сг прибавлен1в отг црквсиљ-тж Исторј-к, израдилг I. Груевг. У 8-ни. * И на бугарскомг езику изишло е у Београду ови дана поетично едно д^ћлце подг насловомг: „Гуслица или иови и г ћени" нагласни отг I. Г. у 12- ини , 36 стр. * У Кронштату у Ерделго изишла е скоро Шематизамг свјго болви трговаца и занатлјн у Влашкои, МолдавЈи и Бугарскои.

— бданг е шегртг бивао често б1енг зато што е био тупоглавг. У едну неделго ишао е са своимг маисторомг у шуму, да се прођу, и кадг су у шуми били, рекне онг маистору, да е у шуми сасвимг жалостиво и тужно, и кадг га маиеторг запита загито? одговори му: „ерг 3' шумн расту батине." — Госиого некогг померанскогг немеша стану уедаредг грчеви ;ватати Мужг ее нко поплаши и зовне слугу. Ханзг! оседлаЛ брже сиву кобилу, ићићешг у градг, да зовешг додоктора, буди човскг докг и писмо напишемг. Докг е онг писмо писао, жену попусги грчеви и буде сасвимг бол1> и лакше. Ханзг дође по писмо , да иде у варошв. „Господине !" рекне „Кобила е оседлана." — „ПречекаИ мало, имамг само 1ошг неколико реч1и да напишемг," рекне гоеподинг немешг, и у писму кое е доктору оправлао, напнше шшг ове речи: „Моши е жеии сасвимг садг 6 ол 1 ј, и зато нетребате да долалазите!" Онда запечати писмо, да га Ханзу, и оваи (дезди у градг с' нБиме, и преда га доктору. ЛОГОГРИФЋ изг деветЂ писмопа безг брх (т.). 7893 : Да нема сталнога на свету, могу и н потврдити, кол се на.чазимг дадеко одг лмдске сплетке. 56789 : Нити самБ кн1>ига, нити што написано, ипакг уче лкјди мноме наивергпе повћстницу овога света. 78539 : Макарт, да самв садг противоположенг пређашнЈјму, то е онт. кадгодг тако ието 61 ,10 као што самБ н садт,. — 12673 : Мене секу, газе, туку , пале , и само кадт. е наивећш праздникт, уживамт- мало чести. — 169: Мноме су Евреи до велике славе дошли, зато е о мени и у Библш на више места разговорт.. — 234 : Расћен-ћ, на кое злочинци веома мрзе. — 132373953 : Н самБ позната варошБ, у коти велики школа има. Цело е иле некогт. места и у повћстиици народа србскогг спомеаутогт,.

ЕРАКЋ И НКТЛКЂ

Петакг. Камо се, Ераче , ннсмо одавна наше мудре разговоре проводили? Еракг. Био самв ти преко. II е т а к г. А шта си тамо радш ? Еракг. Тражш самв правителствену службу; та и а самв се тамо родјо. Цетакг. Ти! . . . . правителсгвену службу? . . . мени се чини, да си полудш. Еракг. Како то? . . . Нисамв ли доста старг? . . . неумемг ли име подписати? . . . отечествениИ самв синг, . . . . и . . . име ми е — Ера!