Подунавка Земун

70

кошб горе речБ, нћговогт. сина, и онђ еданг валБда на целомг снету бно, кои е држао да самв л убилацг, на-срећу мого умро е одг капл-ћ (удара). 11о нћговои смрти насл^ћдимЂ н сам в сво н-ћгопо иманћ а нико ни речце противне ирослов10 н1е; али ме то на-жалоств, нје могло никадг и никако усрећити. „Окалана савеств мои Н1е ми дала иирна станка, па никадг посве радостна ни мирна часа нисамк имао. Одг кална гонћнг, а одг гриже савести мученг, предаемг се ево садг после неколико у ненађеномг задоволвству проведенн годпна, па и то што самг тако за-право налазимг, у руке правосудп!, коме се радо и одг мучеће ме желћ тако го)гћнг подлажемг, да самв пресуду судопа претичући, пишто.тћ напушо и спредпо, кои ће ме , кадг будемг готовг са овимг нисменимг признан&мг, на онаи светг послати. „Ако, Високопочитаемии Господине, после прочитанл он 1.1 мош речји, у кућу мош доћи изволите, наћи ћете само у своши крви пливашћу лешину едногг несрећногг кривца, кои по изгубл-ћномг спасенго свое душе, а да е исповестк ова н-ћгова истимита , заклишоћи се, душу свом пре,.ае казни свемогућегг Бога. У Иаризу 10. Октобра 1827. А л ф о н з о Кнезг одг Беневента." Кадг е председникг то писмо прочитао, па онда што е брже могао поитш гостшници у нискомг сокаку, на|)е онамо и слуге и полицаину стражу у великомг жубору. Чугоћи пуцанв у соби кнежевоИ, кон е изнутра заклгочана била, обпли су врата и текЂ ушли унЈ *тра, а на то дођу судци са јошг некима, и оногг одг окалнне еаиести у одчаанћ доведеногг злочинца, нађу мртва на патОсу, са распрсиутомг главомг. На иеколико сатш само после тога , отиде телеграФомг наредба одг Фрашускога правителБства у Брестг, да се гроФг Емилг Лукнерг одма ослободи и пусти, ерг е сасвимг осведочено, да е онг невинг, и кралБ е у намери, да му честБ н'ћгову предг целнмг светомг оправда и опере. Кадг е као сг векомг славомг у Паризг приспео, и онг и она гоначна женскшш , коа му е тужно и теретно стан-ћ н-ћгово, колико е годг само могла, оланшавала, одг владатела су у двору пр!шл'ћпи и сг таквомг, каква се само помислити може, милостк одликовани. Шта ћемо више, кадг е еднимг одг наивећи дворски званјн понуђепг. ГроФг Лукнерг пакг, кои е тешка искз'шен1а претрпјо, и онимг што е препатш озбилннг и на светг оваи мрзећг постао, отресе се свјго одличја и милоспи, венча се сасвимг у тишини са Бароницомг одг Лагранжг и одсели се у Шваицерску, где е, ни онг коме ни ко н4му недоса1 )_угоћи, доста гЈДина задоволкно и у миру проЖИВ10. А Б В. —

ГраЗра за €в»|беку тоивЉаггаоиЕцу. Родолгобпшли господинг Александерг Ииколићг, парохг, послао намг е за пов'ћстницу Србску ведеважнБШ еданг доиисђ , кога не-

пропуштамо читагоћемЂ свету нашемЂ саобштити. Оваи ће доиисђ одг толико веће важности бити за наше исторјописце, што намг свсглостб баца на оно тамно доба србске пов ^сгнице нре времена Пасмаиџина, „кои поставши царскЈи противникг, Н1е марјо за краинске правице и бе [»ате, него у Неготнну начини малми глндићг и у н-ћмЈ г намћстн Турне. кои су по Краини владали као и ио осталоме н-ћговомг подручк)." За ово време бмо е башкнезг краинскЈИ, Перча Станковићг Карапанџа, кои е на свое нме као насл'ћдствеш,1и кнезг одг колена К а р а п а и џ ић а добш бератг Сулгановг. Онг е седјо у Н еготину. И како опг, тако и друпи башкнезг Клгочкиј имали су таке Фермане одг цара, „да несме Турчинг сг подкованимг конћмг наступити на ту землго.*)" Ови су башкнезови купили порезе и остале данке, па су новце давали бегу, кои е изг Цариграда долазш, и сћдш у Кладовј ' , а бегг е дал'ћ у Цариградг слао. Кадг Срби на даие устану 1804. године оваи последНБ10 башкнезг краннскш П е т а рг Ст а н к о в и ћ г Карапанџићг, са своимг братомг М1 н и ломг пребегне 1807. год. у Поречг , тако се сврше краинске правице. Ми горехвалћномг нашемг дописнику имамо захвалити , што намг нвла у свомг донису, да е онг бератг дарованми башкнезу И л \ и Карапанџи у оригниалу рукама имао, едномг одг Перчетовш предака; будући е дуго у овоВ породпци насл-ћдствено ово досгоанство било, одг нрилике одг год. 1736. до 1804.; да е целу архиву овогг знаменитогг обркнеза акта и коресионденше, тапЈе и тескере вндш, и што више нћго†властитомЂ рукомг написаиБ1и т естаментг *■*). Споменутни дописг овако гласи: Читагоћи у 6. числу „Подунавке" о оеманскимг устроен'шма у СрбЈи, преводг изг Г. Ранке-а, гди се између осталогг наводи о староД и сниноп иородици србскои В Ка р а п а н џ п ћ а" кон е насл-ћдетвено у Краини оберкнезовала, давагоћи блистателнои Порги Отоманекои известниД намен'ћнии арачг. Да бм се оеветлила Ј1ов'ћстница Србска нашимг исторјописцима о славнои тои и за исторјго Србства многоважнои породици, ево доставлнмг што самв нзг извора саме суште истине поцрпјо, и радосгно читагоћемг Србству саобштавамг. Долуписании е прилнку имао при едно отличнои особи видити величествении сј *лтанск1и Бератг и Ферманг у оригнналу, сг коима се снинои породици Карапанџића наслћдно оберкнежство дарива надг цћломг К р а и н о м г. Истни е бератг на Арапско'Гурскомг езику писанг , по турскомг обичаго златомг и разнобоиннмг цвећемг изкићенг и изданг е одг прилике у време царованл Махмуда I. после Пожаревачкогг мира 1718. г. 18. 10л:н, при коемг е нека частв Србхе окромг Краине *) Биди Српски Рјсчпик Г. Вука Караџића, 1851. *'-) Умодивамо нашегт, ревностногг Г. Дописника, да нам'5 што пре к-ћрпе преписе нзђ ове за повћстиицу важие архиве, а особито мреписг тестамснта ношлћ.

Аустр1и припала. Кои одг наши наученика савршено Арапско-Турскш езикг разуме, дознао би како садржав, тако и годину и важностБ н'ћгову, кое бм за пов 1; стницј ' нашу одг велике користи 6б1ло. Друго видш снмб и цћ .13' архивз т зиаменитога насл-ћдственога Господара и Обркиеза Илје Карапанџе, одг кое еу акта и кореспонденцје, као и различите тапЈе, тескере и проча, све на турскомг езикз' писане, само е озгорг на свакомг актз' чисто и красно Србски собственоручно реченБ1и Господарг унутрашнБЈв садржан означјо. Треће. Имаб самБ прилику виДити и реченога обркнеза србскогг едну, разнобоинпмг драгоц1знимг камен^ћмг обасутз' б у р м у т н ц у, на коши сг друге стране надписг гравиранг овако гласи кирилскимг словима: „ГосподДјЈЋ НдГд Ог.решг Кне:$Ћ." Ову ће бурмутицу родолгобивни притнжателБ Кнажеско-Србскомг МузеумЗ' Београдскомг као редку старпну за усиоменз г подарити. Речена обркнежевина простирала се по просторз' своме одг прилике 150 квадратни мнлн и садржавала е у себи ова знаменита места: Неготииг као столица обркнежева, Тнмокг (варошица) у комг е у оно време резидирао Владика, доцше е у Заечарг, а сада у Неготинг преселћна еиископш; Заечарг, Кладово, Гургусовацг, Радуевацг, Алексинацг, садашнБЈи Сврлбнчиш , Поречко-РЈечкЈи, РажанБСК1и и БанвскШ срезг т. е. одг Пореча (Миланоица) до рћке Тимока десно Брда кг малои Морави, АлексннЦЗ' и Нишу. Шначкогг овогг поглавара, у колико су Србп као отца и вигеза ночитовали и лгобили, у толико су га се Турци, но казиванго лично нознавимћи га пре мпого година живећи стараца, лгото бонлн. А да бн ово печатомг светле нстине потврдш, ево нека ова черта живота нћговогг сведочи: бдномг пенжоћи се Господарг на чардакг, гдћ се савћговаше, пеколико Турака ту на близу бавећи се, учинили 03' се шнни; еданг изме1)у нби опали банги неотице на Господара пиштолб , но срећомЂ србскомг и Божчимг мановен^ћмг, погоди кз'ршз'мг управо з г срмомг обасз 7 те пиштол^ћ и дивитг за поасомг обркнезовимг налазећи се. На то се Срби сви листомг дигну, зактевагоћи одг Турака кривца, кои е у ономг тренз'тку утекао у к^-лу, коа се и садг у Неготинз 1 наоди. Т3 рци да неби га живогг дали, и да неби гн^ћвг Србалн и Господара искусили, реченогг Турчина кривца у кули удаве и напол-ћ баце, показавши сг тимг да е 'Гуре за дрзновен-ћ свое главомг платило. — Оберкнезг е подг собомг имао по два воиводе, ј г вилаету сј г мз' већи и манБИ кметови били; како воиводе тако и кметове нлаћао е вилаетг (народг); а Господарг е одг свои собствени велики добара живш. Гледагоћи сг усхићен1;мг и умнлносћу у пуиомг редЈ' налазећу се архиву и акта, а такођерг и знаменитогг овогђ Србина на актама означении садржаи, но понаивише ме е тронуо