Подунавка Земун

1 >д». 9 8. — У Земуну 15. Марта. ^Р5~ 155585.

Цодупанка нзЛазн сиаие Суботе у вече, к коштп за целу годину 5 фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., иа трн мессца 1 ф .15 кр. 6езт.ппштарт1е сг поштариномт, 1 ф . вншс.

Предброити ее може кодг еваке ц. к. поште. Из» внутрености Србие нека изволе у плаћенимт, пиемама сг повцима на кпвижару Гпсп. В. Валожића обратити се.

Дрппбаша. Приповестк одђ М. Стоановића. I. К о с и т б а. У потоку Босни спличала вода и избистрила се, те шуми и жубори преко врлетп и шлћ1онка постагоћи све тишјомг и тинпомг, како се спз - шта са брегова у посавскЈ' равницу. Обале иотока украшаваго шарене ливаде, пуно буине за косу дорастле траве, и нвиве засенне кук} т рузомг, одг нога е свако стабло седамг стопа високо са свошмг китннстомг пернницомг, и на свакомг су по 2—3 класа одг величине ма.ш Пушака, што е живг и нсанг доказг, како е плодна ова землн. Ресе и ките жале потока и шуме растове, букове, брестове и агн^дове са гаенима и шпкар-ћмг врбовпмг и ракитовимг. Орао сурјп клокоће нндг шумомг пловећп исподг облака; соко сивнВ седи на нрху раста, цвокоће грбавимг клгономг и стрела оштрпмг окомг по густомг шикарго, гд-ћ се гнкизде голубови; вивакг лети више потока вребагоћи рнбе, кое се кадкадг плгоскагоћи понвлгого на површини бистре воде; поветарце тихо и благо нише травомг ливпдскомг, по коима птичице цврлгогаго и бубице цмрчу, зуе и цврчу, а величанствено сунце упира снажне свое зраке у теме налазећи се у полго раденика, ербо е управо подне. У сенки подг гранатомг лппомг у забитнон полннк }'зг потокг Босну седе два човека, а узг нви бритке косе, по челу се познае, да су косачи. бданг е одг ш>и младг чонекг око двадесетг и петг година. узрастанг п крупанг, и мрка лица; власи су му вране као пер-ћ гавраноно, пуст10 ји е низг рамена ; око црно и ватрено креси се као лсеновг живг угл+,нг, лице спал^но сунчанимг жаромг, пакг тамно и озбилвно; руке замашне и пуне жу.гћва, као шГо су у раденика. Одевенг е просто: у кошз г лго и гаће платнене, опасанг црвенпмг вуненпмг понсомг, вратг и грЈ'ди голе и спа.тћне, као лице и наустнице обрастле црчима малнма ; на плећима му камизолг изношенг п одг модра сукна; иа ногама дебеле шарене чарапеи опанци, а узг

н-ћга црвена капа, кого е одг запарне врућине скннуо. Другш е постарг човекг, малко нижи, сува, спрлћна лица, костчастг, ри!)н власи, црвеии бркова, а одевенг као п нриип, само му е све старје и лиипв, и понсг око паса модре взп|е, путранци опанци на ногама, а никаква камизола на плећима. Седе н почиваго одг посла разговагоћи се. „Стриче Доминко!" рече млађи старјкмз', в к*З г дг среће, ако бз"демо прости одг беглука јошг само крозг два три дана, те при овомг угодномг нремену срушимо велику ову ливаду, да сено ухватимо." „МоЛ Иване!" одговори старји, „само што И16 грунуо Кихан Копчићг у село, да косимо бегове полннице, главаче, млаке и друге чаере, пакг ће остати наше ливаде, те ћемо косити голу конвокризг у невреме, кадг опадне цветг и листг сг траве." „Тако е, мои стриче, бшо и пролетосг са усевима и кукурузнимг копанћмг, и тако ти то бива увекг; кадгодг буде удобно време, буди за коЛ посао, морамо оставитн свое послове, ако ће ватромг планз т ти, или водомг одпловити, па морамо ићи на беглукг. И то бн," рече дал4 Иванг посве тихимг гласомг и удЗ'шенимг, као да се плаши издае одг слободнн птица , кое иг облетаго, „и то бм човекг поднео, кадг већг ше иначе; али нашг беглукг пати шшг сувише одг зулума Копчићева. Беснни потурнца пзшн намг крвк у свако доба. На посао гони до сунца, сг посла пушћа иза сунца, починка неда ни на наижешћои лћтиоИ в сданицп. Ако бере бегонг харачг, или бирг и десетакг, полови сг нама .тћтину, и све што е болћ граби за себе и бега." „Богг и душа, Иване, тако ти е све; али шта знамо , кадг смо се нашли 3' томг злу. Небо е внсоко, землн тврда, помоћи ни одкуда; сз т да и правде ни кодг бега, ни паше, ни кодг кадје. нп везира, а царг е далеко преко света, пакг Турци царуго овде надг нами по свош« волки, и смего се надг царовимг верманима како што зону царевз' заповеств, штоно ш прпма везирг изг Стамбола."

„МоИ стриче! имаде свако зло свои З'тукг и свему бн се тз - рскомг 33 'луму колико толико кодг насг могло доскочити, кадг бн само међу нама бнло, као што нема — праве слоге и еднодушиости, зато расту Турчипу све нчп рогова Несложна браћа, пропала кућа!" „Али добарг човече! шта бн могла и сложна ран противг Турчина, господара, урадити?" запита Доминко. „Впдишг ли ове птице, што лете по зраку,. снажие сз т у своме гнвизду, а впднј си зг/ћрадг, гд1> пролазе с.шбодно шумомг, а мн смо сапети у ланце клетогг робства, и служимо нев-ћрннка, некршћеника, десетг едномг; у својои смо землби туђи, те оремо свое нкпве, и пунимо тз'ђе коше и хамбаре, наши жулки тз'ркомг сз т сластв, нашг трудг и знои нбимз разкошлз т кг п разкалашностб ; па јошг п немислимо на избавлен^ћ. Тежка укора! Тежке срамоте!" Ово говорећи ужегло се Ивану лице као пламенитни оганБ; изг оч1го кресе се мз г н-ћ, набрекнз'ле му жиле око врата, што несме изрећи гласно, чега мз т е пуна грудг. „ћути Иво! неговори таково, што бн те могло главе стати, а и здравлго ти, синко, шкоди. Ето си се з'палш као нсенова жеравица, пламтишг као баклл луча, и на целомг стрепишг т-ћлу, као шиба на бурнои води." „Слушав, стриче! теби смемг казати што шшг никомг реко нисамв, макарг да ми одавно срце ћуги; што мислш, домисл1о самк се и тврдо самБ одлз'ч!о учинити." „Шта ? " „Осветит' се Туркомг, осветит' се Копчићу!" „Освега е, синко, сладка, алг ко се свети редко се посвети!" „Стриче! гди нема сз'да и правде, онде ко нчи таи квачи! ИзбЈдти ћз т клинг клиномг, повраћати занмг — шило за огнбило , жао за срамоту!" „Соколе мои! како ћешг се бости сг волочима, кадг нисп рогатг, како ли улетати са кобцима и кангозима, кадг ииси крилатг? како ћетг се конобати са Турци ?" „Стрпче ! знашг шта: снажне мое мишнце надоместит' ће ми рогове, а хитре ноге крила