Подунавка Земун

ПОДУЕВШК«.

соколова; горсис шз'мс мое су приб4жиште, ноћв ми е помоћц солг у глави сав^тг и поука, а мначко срце у н^ћдрима добра ће ми бмти снага свуда ка свакоме месту." „Нданг Иво! зарт> си одлучјо поћи у аилуке ?" „СгричемоИ, на то ме виче судбина рода и верозакона, судбина браћс и горка судбина вћренице покоиногг брата Тадје, ко!о Турци уграбшпе уморивши брата, докг самв н јошг 61,10 дете; то саиБ дакле дужанг учинити." „Али како ћешг насг стричеве и стару матерв оставити у ноктима турскимг, и поћи у авдуке? Незнашг ли, да ће Турцп надг нами калити срце?" „Тимг ће ме подбадати на лтоћу освету!" „Немои, Иване, соколе! немои! стрпл4нг спасенг, спасенг божЈи!" „НисамБ црвг ни скотг, да пузимг по праху тражећи снасг у проклетинт, срећу у робству, мирг у патнви, раи у паклу! Аидукг е, стриче, слободанг као онаД надг нами сурвти орао, и просто као мркШ вуче пролази горомг крозг кланце и богазе; аидукг ћ"у бмти, аидукг морамг бити!" „Немов, Иво, чедомое! патит' ће намг сва родбина; Турци ће насг прогонити; валнда знашг што е тз'рска оевета." „Ше лгоћа одг аидучке," рече Иванг свршнвши разговорг стрицу, и устадоше одг починка, погладише и пооштрише косе, и стадоше «0 ливади наставити кошен^ћ. Сунце зађе за гору журећи се кг поковномг западу; сенке одг стабла , планина и шума постадоше веће; шумг потока шумити непрестае, певан-ћ птица по грмлго и трнго постае живл-ћ, као да пое вечернго захвалу своме створителго; сумракг се поче ширити долинама , као да природа почин1> простирати свимг живимг створовима, деци своин"} наимилшои, простирку меку за покоВ ноћвмИ. 1ошг врхови оближнви брда блистаго се у руменилу седагоћегг за гору сунца. Наши косачи престадоше 'косити, и заметнувши косе на рамена повратише се дома, у свого убогу колебу саграђену на обали Босне. Колеба имг е сагра})ена кукавна и лоша, безг дпмнака и вадта. Али »ие зато тако худа , што становници небм волбни и кадри бмли саградити себи бо.њШ сганг, него што то несмеду чинпти одг сграха и зулума турскогг. Докг су трудни косачи стигли дома , ноћв е у велико настала и вечернви петли већг су давно одпевали вечерницу; небо се окитило звездама, као кадг руна стада у неброенои множини застру поллне, п међу неброеннмг звездама као настнрг међу стадомг снинбиј месецг бледимг своимг пунимг лицемг настои разсветлити што болћ ноћну таму, небв! ли тавна ноћв у колико барг наличила беломг данку. Бадава му напорг безг сунца, ерг нема дана, као ни Босии среће оезг слободе — помпслш е и нашг Иванг пд}'ћи изг пола дома и проматрагоћи красну вечерв и угодиу летто ноћв.

Иванг о томг увекг мисли, и у полго и у дому, и на путу и кодг куће, мисли адаиг о слободи; али незна средство изумети, како да скрши робсгва ланце , у кое су п1 оковали Турци. Ништа му — мисли — друго неостае, него поћи У аидуке. Али друге ммсли опетг мисли: Ко ће ми ранити стару маику, кон ме е одранила сладкомг раномг грз т ди своји , удовица у неволки и тешкоћи беглучећи и робугоћи? Обрађугоћи турске нвиве на глави е своши мене носила у колевки трудно бреме; сузама ме е често умила, кадг на нбиви турскои робугоћи ше смела за коИ часакг попустити сриг или мотику изг рЈ'ке, докг бм ненчко на вратинама плачеће гладно чедо задоила. Пакг ту маику да оставимг у старости безг покон, у слабости безг подпоре? — Кадг ли ће иду нашемг конацг бнти, кадг сванјти Босни данг слободе?! 0! да баремг могу поћи у аиауке, — алг ме и у томе пречи света дужностБ детина прама остареле маике! Него трпити? — Незнамг! Скз т пг е добарг сав-ћтг, и тежко е наћи мелемг старимг ранама. II. Беглукг. Мурат-бегг е богатг међз' босанскимг спаинма. НБИве су му дуге и шпроке, шуме густе и велике, а ливаде и пашници полнне, кое се немогу окомг прегледати; бсглЈкг му е изме!;у првм у Босни. Мурат-бегг е гордг и бесанг Турчинг, као што су све босанске потурице, исти пуки џебраци, кои ни грудве властите зем.гћ немаго. Но Мурат-бега нема дома, онг е на царевои воисци. зато су му насгоиници п дворннм горопаднји, гордји и беснји, особито нскји Копчић-Кихал, надзирателБ бегови добара и беговг у свему нам'ћстнпкг, и наивећи зулумчарг одг св1го. Што е сурмИ орао пловећи изподг облака надг шумомг, кога су ономадг косачи чули клокотати, за мирну живадБ по становима, то е Копчићг бедноГЈ раи; што е соко сивми, што е ономадг седјо на расту и цвокоће грбавимг клгономг и стрела оштримг окомг по трнго, гди се гнкизде го.убови, за ове, то е Копчићг за поданике Мурат-бегове. Текг се забелш божЈИ данакт.; зора свиће, ноћв се губи бежећи хитро са гора у долине; истокг се зарудјо позлаћеиг жаркимг зрацима летнБогг раЈјагоћегг се сунца; громкЈи ж}'борг по гаеви, 110 дубравама и шумама певагоћи птица поздравла белкш данакг; окићена свака травица у ливади са бисернимг каплкицама готрен^ћ росице и весело диже главицу у вмсг и шири лишће неплашећи се бритке косе, кон већг посећа ливаде. Што косачи већг до сунца слегоше се на бегове полннице, да покосе буину траву. Сто косача завагило сву ливаду по ширини, сго одкоса буине траве паде по ливади. Косачи гекг су почели косити, а изг села стиже међу нби клетБп! Копчићг, зм'ш лгота. Нши Турчинг конн бедсвјго, одг кога е текг мало маиБ1и. Лгодина е Копчпћг, вмсокг и плећаетг као какавг чворовг

ппЉдг. Лице му е старо, црно, изтрошено и рапаво, брада беличаста и бркови куштрави, неуломни , знакг пакостне н-ћгоне ћуди. Око му е чудне бое — скупа жуто, тамно и зелено као у шумске лготе знери, обрве му ерастле се у едно. стрше као четке, уста му накривл-ћна одг гордости и пакости. Дим.пе му одг скерлета, на глави му бела чалма, а на плећима зелена долама, за поасомг две мале пушке оковане у чисто сребро, и нтаганг позамашанг, воларица кожна камџја виси кошо о ункашу намен^па посленикомг, кои или пре сунца недолазе на беглукг, или онако нераде како жели бесанг Турчинг. К ос.јчи косе непрестано, на челу имг < косбаша (предводителк) Иванг Томићг, добарг косачг, понаиболБп"! између сто косача, а Копчићг 1И обтркуб на бедевји, као кобацг голубове, као курнкг руно стадо, и дере се садг на едногг, садг на другогг, што ил' ко коси повнсоко, ил' му одкосг широкг н!е, ил' шго пма сла6110 косу, нли што е самг слабш, пакг неможе као косбаша одпачавати дебео одкосг. Тако ш е облетао, докг га жаркостБ летногг дана одтера подг шаторг пландовати, пушити лулу, сркати каву, ести пусту лпгћтипу заоблицу, чимг га раа частити мора по реду свака кућа докгодг се бави у селу. По обћду опетг Копчпћг са бичемг у руци тумара око косача, н садг му већг ије доста сама псовка, него и шиба лготимг бичемг утруђеие косаче, као скотове, ербо му нису, вели, доста покосплн. Попреко га са стране погледа Иванг Томићг, косбаша; лице му е зажарено, живнВ оганв, и одг посла и одг еда; око му се узпламтило као пламенг лготи огнл, зубма шкрипи, мукло стен-ћ као да га тишти тежакг теретг; косомг маше горопадно, коа звпжди по воздуху и гш трави као лгота у проц-ћпу гуа. Али ништа Иванг неговори, него отима мозгу мисли: како бн се осветш бесномг Турчпну за толику н1;гову пакоств. Давно е већг сунце зашло, али Копчнћг 10шг гони раго, нека коси: вечерк е видна, вели, могу шште доста покосиги; садг е истомг шала косити, кадг е таква ладовина, а по ноћи мЂсечина. Косачи веће скапаваго одг труда, сумракг се поче ватати, већг се невиди зеленило траве, све е црно, едва Турчинг рече: „Хуп! чули ме вн косачи, тепци, дангубпце! мало сте срушилн траве, на ливади се и непознае да сте косили, ербо касно, шедне вере, долазите на коситбу. Ире зоре да сте сутра овде. Ко недође, воштит' ћу га овнмг бичемг као вола у купусу, а штапомг ћу дати га подковати, табане му изоштрити, да се брже пожури кг послу беговоме, кг послу свога господара, на когг м^ћсту н самв сада. Чули ме ви, штоно реко ? Ко се опре, ао нЉму! Садг сте чули, пакг одлазте, зоромг овде сви да сте мн!" Копчићг оде подг своВ шаторг, гд^ га опетг чека вечера. Чека га пилавг, пита, шербетг, кава, чибукг, и меки душеки: а бћдна га рап служи као свога господара. II косачи се разпђоше са лчваде кое камо;