Подунавка Земун

4 * ®Ђваа ,г а ,г жв З1г>1к.г ВШ »дуку.

ад' ЈИ мало оде дома, него падоше утруђени косећи васданг безг одмора и починка; падоше но међама безг вечере и окрепе; постем имг е зелена трава, з'зглав4 грз'два земл'1> тврде, а покривачг ведро небо. Иванг Томићг оде дома, ерг зна да га чена стара маика ва вечеру, и мекЈИ му креветг стере; а млада м} г врЈе крвв у жилама, пакг се узда у снажне ноге, да ће моћи дома доћм, и сутра сс рано повратити, да предннћи међу косачи. III. У с к о ч е н -ћ. Зорб бела, зоро красна! жао ми е п га тебе, шТо си тако несмислена, пакг се вече понвлмешт., нити нехаешг што утруђепи косачи текг су у првомг сладномг санку. Даи, стрпи се, нека проспаваго! Тм, данице, звездо исна! што намг авлншг долазакг зорице, немои тако ићи небомг журно, пустн косаче утруђене, нека санакг проспавага ! Нрко сунце! немои данасг рано доћи, небнли се косачи одморили малко дуже спавагоћи. Вн птичице иошикарго! немоите се данасг будитн рано, нити рано понти, почиваите, нека се одиоре косачи утруђени, а кои су отишли спноћк дома, небнли могли доћи амо на време. Непеваиге данасг рано, могле би пробудити Копчића. Али бадава молимг зору, она неће да ме слугаа, само чини божго волго: лети се рано понвлгое, еио веће опа свпће, понвлн се на ис.оку, украшена белимг и руменимг ружама и бисеромг, али е лепа и дивна, а ипакг тако несмислена! Ни даница ме нечуе, него иде свошмг стазолг непрестано, коЈомг Јои ићи заповедјо вишИ1.1П Богг. Сунце 10шг ман-ћ прима молбу, већг ено га почшЉ позлаћивати горе и пожаривати небо жаромг своимг. Нити птице по шушнлру неће да ме послушаго, него већг починго певати, поздравлжоћи белу зору и нрко сунце, поздравлагоћи божчв данакг! Већг сви косачи слегли се на ливаду, окиваго п брусе косе, починго косити росну траву, само имг нема косбаше Ивана Томића. „Или га е санакг преварјо?" упитиваго косачи еданг другогг, „или се е Иванг поболш косећи гочерг као да ватра пали, или вода носи? Или е момакг шгуиица, силеџјн, пакг е рада заквачити се као и лане о жетви са Копчићемг, те ће га се Турчинг намлатити!" Косачи у тои речи, а Копчнћг међу нби на конго, пуцка камџшмг и брои косаче. бданг му Фали, зато запмта: „Кога угурсуза не'ма ?" Косачи косе и мукомг муче, докг 1и те овогг, те оногг лати ударати, да му каже кога не'ма. „Ивана Томића, косбаше нема ," наИкасн1в погоди самг Турчинг погледавши добро на чело косача. „Гле, шнмета едногг! чекаИ угурсузе еданг, научит' ћу те како се слуша моа заповест!, и како се лижу штаиови!"

Ивана е санг превар1о, а маики н^ћговоО жао бшо пробудити синка пре зоре, кадг е видила како сладко спава. Но кадг е већг почела пуцати зора, ше могла ино учинити, него га пробуди велећн: „Устани Иво, устани, чедо мое! знашг, да морашг бити до сунца на беглуку, а ливаде су подалеко." Кадг се Иванг пренЈ т о одг сна и видш, да већг свиће данг, жалећп се на маику, што га рате нје пробудила, скочи изг постел-ћ, обуе се и умје, прекрсти се частнимг крстомг, узме у торбу погачу подпепелкку са сувимг сиромг и тиквомг за воду, косу и пушку заметие на раме пакг полгоби свого стару маику у десницу руку, а она синка у чело гоначко. Ири полазку питала га маика: „Чедо мое, зашто носигпг данасг шарку, кадг знашг да несмешг сг нвоме предг Конччћа, да ти го неотме на силу?" „Неиптаи ме, маико! може бнти треба ће ми данасЂ шарка, ако стигнемЂ покасно на беглукЂ, те ме КопчићЂ окупи злоставлати." „Немои, Иво, заметатп кавгу, и бол-ћ неноси са собомЂ шајжу: неће бнти добро." „Нрости, маико, немогу ићи безЂ шарке. ДанасЂ ми се срце разиграло чимђ самв шарку латјо у руке и чпни ми се, као да ми она вели: носи ме, носи, требат' ћешЂ ме!" ИванЂтако, што му знаде мпика, него: „Срећно!" рече на разстанку, и изручи га и препоручи у обран}'' божм и подђ заштиту маике богородице. К опчи Н ђ смотрјо долазећегг Ивана изг далека, пакг се намршјо, на челу, му облачина, изг 04110 скачу искре одг лготине и пакости, раздЗ 'вао брке а уотнице некривш, пене му се З 'ста одг еда. Нуцка бичемг, скаче предг Ивана, пакг се продера као во кадЂ рикне: „Гди си досадЂ, пашче едно?" „10черЂ самк се нко з'трз т д1о, те ме е малко. санЂ иреварш, али, ага, н ћу то надокнадити," вели Иванг. „Бре, тогг нје доста, 'Гомићу! бси ли ти чуо синоћк мого претнго?" „бсамк, ага, алг опрости, Н1е било сг шгунлука." „Бре, ти си шгунпца, ето то каже ти и шарка на рамену; ад' ћешг познати рз т ку мого ," и рекавши ово залети се бесно Туре, да ошине Ивана камџшмг по голеници. Иванг скочи и поскочи у висину и на странЈ т , баци се бриткомг косомг на Копчића, и подг ибимђ лгото рани конн, кои скочи з т вретенЂ, ашшца сметне, и оваИ онесвештенЂ падне у травз т . ИванЂ ше часа почасш, него лати шарку круће, нритисне к> подђ пазуо, пакЂ иолети низг равно полћ бегагоћи кг онои страни, гд'1; се у далини виде кршне горе, у конма живе вуци и аидз т ци. Ни стрела га неби стигла како момакг жз т рио бега, као звезда преко иедра неба.

ХелисенскЈи пастмрљ. (Свршетакг.) Кадг е оваИ сну подобниИ путугоћШ походг подг високе сводове храма одг гранита, саИношћу бисера светлеће се дошао био, дркташе Ерни поредг алп1вске кралкице; ерг е кадшто подг своимг ногама осећао само воздухг у место тврде зем.гћ. „НебоИ се, ерг самк н Хелва," говораше она; „гди е воздухг гушћи тежина као лако што, плива у н-ћму као дрво у води." II при овимг речма обавје лепоика подземногг царства н-ћнз 7 рз т ку око н^га, тш притисне младића на нћне ирси, и н-ћнимг га н-ћжнимг полгобцемг задану. „НебоВ се" рече мз т она при излазку изг стена, гди се безгранична провал л предг нћима и горе и доле показа: „Ми стоимо на шуплБОи унутрашности земногг света!" затимг га шштг едномг на нћне прси притисну, и отисну се сг нкимг у неосетиму празиинз т , з т мирну ништностб , као у какво небо ноћи. Али у дублБини доле, као и горе у висини, светлили су се плави, црвени, бели светннци као милшни звезда. И Хелвине другарице светлнле сз т се у своиственои светлости певагоћп песме крозг ово звездано небо, као чз т дновати метеори. Садг више 1не Ерншво срдце страшлБиво кз т цало, али задоволБно, почемЂ е оиг, као и Хелва н 'ћга, н-ћно божествено т^ло свошмг рз т комг обавш. Изненада се опеп. на тврдоИ землки па!)у. И опетг јимг на сз т сретг изиђу ходници одг стубова, високо сведени и осветлћни као да су одг сами зракова сазидани. Кадг сз т после под3 'жегг времена у пространиИ ходникг на сводг дошли били, гди су се сг лева и десна широке кристалне з т лице простирале рече Хелва: „Погле, лево води путЂ к' обиталишту мога брата, Мунга, десио к' иалати Аигера могђ брата, у средини е тамо моа девончка соба, коа ће те на конакг примити. Наше вечне куће пружаго се преко земала лгодски чакг до небесни облака, и наши су кровови одг вечногг гвожђа начин 1.1111. Смести се у мов дворг, о моВ смртвна лгобимче! кои ми е отацг направш и 3'красјо, моП Отацг , свевладагоћш , свепокрећз ћји Јолг, СБшг Етера, всчна светлоств."

Приповеда се, да е Ерни з т палати девоике неизказана блаженства ужпвао; али нико незна у чему су се састон:а, башг зато, што се гзказати нисз" могла. И сигурно му е задаемг А .иписке кралБице кђ н -ћговимЂ петЂ чувсгвама јоштг и шесто и иридодато, т. е. да е онг , ма гди у свету у мнслима бно, све дознавао шта е тамо бмло и догађало се. Н-ћму е показао АИгерг, Хелвпнг братг, игру матерјл и сила, како невидими гасовн з т каменћ, кристали и рз'де 3' тћла прелазе, показао му е грдна мора долнћгг света, изг кои засушени и маиски стз т денЦБ1 као непреодни извори горн-ћгг свега протичу, тако исто и чудновате радшнице, з 7 коима се цћлителна вода и врелн извори справлаго или како землћтресенјн бнваго. Овде е бмо дрзтчп! свегг, дрз 'гче великолћгпе створепн, дрзтчјн вс-