Подунавка Земун

ПОД.ТН ШК I.

личина естества, а не као горе на попршиии земј Ђ. Д јхови пакг оба уживаго. Али у горн-ћмг свету куда често иду, потребуго друпи нкчинТ) живота и рану. Мунгг, Хелвинг брагг, показа лепомг Ернју на врговима свои ледени брегова стада дивлви коза, нрчева, кртица; гнћзла свои .горски орлова и у висини и друге дивлачи, кое духовпла тамо на увеселен-ћ н рану слз'же. Свакја данг питаше дражестна Алпшска кралвица н-ћногг лгобимца: „Како ти е кодг иене!" а онг свакш данг одговараше: „0 кадг бн за иавекг кодг тебе остати могао." „БедннИ човече" рече она, тв1 си као несавршсч10 суштество далеко бржимг променама подложанг, него мн, кои смо на вишемг степепу у реду суштества. Твоа е година нашг данг. Твое обиталиште тамо на кругу земномг са свимг н^говимг землнма и светскимг морама, свимг раемг и пустинлма, еств само малнП оделакг нашегг собственогг обиталишта, кое како сполдшностб тако и унутрашнвостБ земногг круга обувата. Све е како унутра тако и сполн живо, све е вечно у држави безконечности; суштества ие умиру, ерг кодг Бога смрти нема. „Ахг!" уздисаше Ерни, „кадг бн тн смртна бнла или кадг бн н бно као тн." Хелва му одговори: „Твоа е желл као човека врло дрзка и чини ми се да е будаласта. Шта бн тн о твомг верномг домаћемг псј г казао, кадг бн онг хтео, да те Богг за н-ћму равногг створи. И као што животно санвиво и мутно у своимг предетавама снроћу човека стои, тако стои човекг са н-ћговнмг досеткама и оштроумјемг спроћу насг. Н-ћговг духг сматра исподг себе дублвину природе или преко себе надземиоств, па свуда наилази таму и неразрешиме загонетке, и у место распознана остае му слутна и вера. Мн пакг, кадг постепено средствомг душе живота естественн сила и матерјл доле погледимо, нсно увиђамо и поносимо се зван-ћмг, гди смртнни само слутнго у себи носи. Али и за насг, кадг преко себе у светлостБ и величество бож1егг царства погледимо, онда намг само мирна слутна остае и онда увидимо колико смо удал-ћни. Одг свега што е она говорила ше лепнв Ерни ни словца разумео, а зато е башг слабо и марш. Онг е само на умилна кретанн устши пазјо, кадг е говорила, на свето сЈан-ћ н-ћнн 0Ч1К), на н-ћжно смешен-ћ кое е у н-ћномг лицу као видимо блаженство обитавало. Затимг е н-ћговимг рукама обгрли, па лгоблнше ове устне, ове очи, ово смешен-ћ, а самг нје знао како му е притомг бнло, ше знао да е н-ћгову светинго свакШ данг као човекг лгобш. А и како бн могао другче, сиромашакг! Увекг е сг нвомг ишао; непрестано е она цветала предг нвимг као дражестша. Само се свакш данг по едаиг единнВ сатг одг н-ћга удалавала да бн се, као што говораше, купала. Тамо 10И нје смео сл-ћдовати. Нетг е дана надвладао себе изг стра, збогг хелвиногг гн^ва, да на купатадо у пештери а

непомнсли. Алн шестогг дана премести се онг у мнслима тамо, ерг надг овимг мнслима и шловои дивлбо Д нзклоности нје више могао управлати. Шта а мнслнмг неможе она знати, мнслјо е онг, „а — мнслнти ше никакво злочинство" придода онг кг томе. Тада се као у сну нађе на путу кг пештери и предг истомг неку као ватра црвену завесу нај)е, алн унутра ништа ше видш, шта се иза ове збивало. Садг се текг онг сети да помоћу н-ћговогг шестогг чувства истина све земалвско, свакЈи пред-ћлг, сваши радг н д-ћлан-ћ како лгодп! тако и живогина предстоећимг обчинитн може, али никадг нје 6 уо у станго одсуствугоћи змаева и духова раднго и животг посмотрити. 'Го га садг ожалостило. Ту е седш смућенг и мирно, кадг му опетг Алписка краЛБица нриступи, лгобведостоВнЈн, него што е икадг пре видјо. Она прим-ћти н1>гову тугу. Она се бонла да га не мучи дуго време и туга за лгодекомг постонбиномг. Она се приклони кг н-ћму милугоћи га, и умилаваше му се пуна наВн-ћжнјегг саучаст1л. Али ова милована у место да жарг тнинна н-ћгове унутрашнБОсти угасе, тимг га јоштг снажнјв распалгое. И кадг е Хелва седмогг дана к' светоЛ пештерн отишла бнла, нје се више могао уздржати. Онг се за нвомг подкраде. Стаао е кодг ватро-црвене завесе. Дрктао е. Онг нодигне зрачннв покривачг и погледа у светилиште гди е лена Хелва у купатилу седила. Али е ово купатило бнло само облакг, као ружа црвенг, у коме е девоДка до половнне загнгорена н-ћму као алабастерг бела леђа н-ћна окренула, докг су два служећа д^ха едну изг облака пружену ногу НБИове кралБице лгобили. Ова нога кого шштг никадг исподг дуге набране алкине видш нје, Н16 бнла обична нога девончка_, него е некако необично наличила, као на неку лепезу са светдећкмг се пераима. Духови угледаго смртногг грешника, и пуни одвраћена лсно повичу, замоче ш.иове руке у ружичнни облакг, и отудг га попрскаго. На очи му падне као оштре варнице. Ништа више Н16 видш. У својо П слепоћи посртао е ужасно и напредг н натрагг. Око н-ћга е грмило и праскало као да бн се великјб светг надг н-ћговомг главомг крпоо. Дрктагоћи се Н1Н0 и н^последку падне доле. Срећомг га увате две човечје мишице и некш суровни човечји гласг говораше: „ЛенБштино, гди се скиташг одг седамг година и садг долазишг, несрећниче, као просакг какавг у ЕлиФидг у овимг одрпанимг и иструленимг алБИнама." „Ко си тн? ате невидимг. 0! н самв слепг" повиче Ернн. „Н самБ братг твое мавке, коа е одг печали и туге пре шеств година умрла." Тада е Ерни горко плакао, и у село га одведу. Девоике нису већг више лепогг Ершд познавале, наличш е каквон осушеноД аветинБИ. И кадг е о нзвавреднимг догађаима приповедао, кои су му се збнлн, едва су иу веровади. У-

векг е пакг уздисао име Хелва, презрео е ело н пиће, и после три дана умре уздишући: „Хелва." ђ. М. Паи.

1ПЕг.«орад'а>. (11о Уланду.) У пламену и у рову Ено лежн горднП градг, И иредг крал+.мг у окову Стои срдарг Милорадг. „Т б 1 ли о' онаи што си знао Несмомг раздорг дизат' свудг, И на отца подизао Злоковарну деце грудг? Тн ли с' онаи што но смело Уверава цео светг: Да т' на свако подло дело Пола нуждна текг иаметг? Но заманг ти пола оде, Но призови целу садг, Да те робства ослободе II подигну онетг градг!" „„а самБ срдарг Милораде, Ко што велншг кралго мов, Крвникг, кои песмомг знаде Свудг замећат' крвннВ боб. Н снмб она — велн беда У очима кралн свогг, Комг за лгобавв н-ћг'ва чеда Нрезреше отца рођеногг. Млада нева, ћерка твоа Те<г да стане предг олтарг, Кадг предг нвоме моб заион ИзасланнП ноклнсарг. Онг иеваше чимг с' поноси Н-ћно срдце, певца жудг, Докг 100 суза не ороси Невесничку белу грудг. А кадг певну п ратг — Бога И заметну крвннб боб, Изг дремежа вечитога Ирви уста синакг твоб. Трубну труба, све с' заори Кадг прнусмо мн напредг Ко МонФорту, — где г' обори Смртоносне стреле вредг. Клону доле, поста жртвомг, Алг не мачг, нит' топузг крутг Што умире сг твошмг клетвомг, То му беше ударг лготг. Преко мора теби диже 1ошг едаредг десницу, Алг када те недостиже Стисну мого — издану. Тадг и мон снага хола Ирсну кано истнИ градг, Нит' ми цела, нит' ми пола Оста струна, нити шпадг. Ласно свеза мишцу мого брг ми 1' духг моб отргнутг; бдномг само тугопого 1ошг с' напрегну моа грудг."" А кралћ диже мутно чедо: Сина си ми обмануо, Обчарао ћерку смело Садг с' и иене тронуо.