Подунавка Земун

ЛИГТЋ 31 31Г.1ВУ II ШУКУ.

Прими руку мртвогг друже! Што праштагоћ' пружамг вамг. Днл-ћ сг ланци, твое дуже II мене се косну пламг. ђ. п.

ЦаЈшг^адскин Садшн. Сараи цариградскш Мухамедг е II. основао, и као царску државну палату на оно место, на коемг е пре стара византЈВска тврђава бша, премештенг. Оваи Сараи разставла Султана одг свои подаИника. Обмчаи таи, кои се кодг С1И10 наместника провинцјални тако исто налази, нјв башг излишна брига у држави едиоИ , у ко1ои неограничнни владалацг свакогг часа у опасности е бивао за своИ преетолг и животг. За оваке случаеве побринуло се Сараи утврдити, а к' Боспору пазило се на могућноств, како би брзо на море побећи се могло. Сараи има 8 каша: 3 велике скопчаваго га ст» вароши, а 5 мали капјн воде на Боспорг, међу коима есу и оне, крозг кои гдекон лепотица прошета, докг у валовима морскимг свои гробг ненађе. Главна е кап1н СараИска „Баби Хуиагомг" внсока порта — како што се обично двору цариградскомг придева. Оиа е украшена са два мермерска стуба, но ништа ман-ћ изгледа као улазакг у какву тврђаву, и у незграпномг е штилу озидана. Са обадве су стране у зидови урези, у роима су се главе низале, кое су по заповести Султана н1>говимг великашима сг рамена скидане. Изг те квпје долази се у дворану, кон е неправилно озидана и дрвећима засађена. У нбои су станови Девтердарг Ефендје, Везнедарг Лге; Болница за служнтел-ћ Сараиске н станг Султанове т^лесне страже; на носледку оружница, у зданјк) негда цркве, кого е царица Ерина за хрисшнскш храмг сазидала. У ову оружницу есте улазакг свакоме, кои ше Мухамеданацг оштро забран^ћнг, и у нбо Л чуваго се оружјн изг раздични времена као турска светинн. Овде се налази серсамг и саблн Милоша Обилнћа погинувшегг на Косову. После оружнице долази ковница; на страни одг н4 има неколико станова за чиновнике. На роглго ове дворане на лево ииа кашн, кон води кг слугама Сараискимг ; одавде иде се кг конгошницама Султановимг; мало дал-ћ долази се кг палати Кизларг Аге, или поглавару надг црнммг ушкошгћницима. После иде благаВница, у ио1ои су одг више столећа нагоиилани поклони, и плодови срећни ратованн. У здашго благанничкомг има и богомолн, и купатила; БибилЈотека; мала капела, у овоЛ света Мухамедова застава са осталимг пророковимг светиннма, и напоследку иду собе принцева и Султанове. Сада долази унутрашнн светинн надг светинБомг т. е Харемг. У оваВ се 5 до 600 робинвица изг млоги земалн одг три части света за рачунг Султана набавлнго, али би ми свакога лепо саветовали, да се оканс дал-ћга радознана

о овв1мг становницмма, ерг има прмгћра, да они, кои су се изг Галате превозили, и на дурбинг овамо погледали, да су свого радозналоств главомг платили. 0 пролетн-ћмг и есен-ћмг Харему гласало се подоста, али у зимскј# Харемг, или тако названми великш Бугокг Харемг, н1е јошг туђа душа завирила. ОваД е дебелимг зидомг обгрнђенг, и има само еданг единцатг улазакг, и оваи единцатг четв!ри каше, две одг туча и две гвоздене забравлнго. Преко свега овако тешка затвора стои данг ноћк и стража коптЈИски дервиша — ЗавЈетг елг Деира — кои бм свакога одма утаманили , кои бм се усудш на ту свегинго и погледг бацмти. Пи самг Кизларг Ага, поглавица црнм ушкоп.гћника, кои е и самг ушкопл-ћникг, несме безг особите заповести Султанове у н-ћга ићи. У средини зимскогг Харема налази се павилонг Султановг, у коимг су величанствене одае, а и спаваћа в^ћгова соба. У оваИ в мало напоузвишено креветг са свиленима златомг и бисеромг украшенимг зав-ћсима. У овомг е павилону и престолна сала, где Султанг прјбма царске принцезе и кадЈ -не, и обичне политичне и верозаконе светковине држи. Зидови ове сале уметнити су златомг, и имаго у свакомг роглго по еданг одг злата и драгогг камена блистагоћи престолг.

Почстакљ 11011111 покрста у Т^рекои. (По Ганке-у.) Колико се већг времена изг тога прорицало, н како се често ммслило, да е дошло време распаданго турскоп царства на различите пашалуке! И у самомг д^ћлу нису врло редко осил4не паше у Багдаду, Акри, Видину, П нбини , данакг слати одказали, или су се нвно узбунвивали. Неки су се предели, као Египетг илн Босна, дуго време одржати умели у независи момг до некогг изв^ћстногг степена унутрашн^мг расположенго. Прмгћрг. кои сз г дали Варваресцм, наравно близу, и иначе подг другимг некимг одношеншма, изгледао е, да ће се и други на н-ћга угледати морати. Међутимг се свакш путг налазило, да султанг средства у власти има, да буне утиша и целостБ царства одржи. Уважаван^ћ едне династје, сг кошмг за толико етол-ћт никадг ни една друга у онимг землнма саревновала нје; сагожен^ћ духовне и светске власти у еднои руцм, кон никаковоИ противности у духовима подићи се неда; свеза военм установленн одг едногг кран царства до другога; не несоразмерно уређен^ћ садг већг изображеногг размишлнванн правословни и духовнц надлежателства; само утврђен^ћ едногг, скоро насл-ћдственимг поставшегг уплива неколицмне велики улема -ФамалЈн : — све то д^ћиствуе, да се немогу тако дако раскинути свезе,

кое едну лровипшго сг другомг, а све са средоточјемг скопчаваго. Унутрашнн могућноств пзмене у турскомг царству зависила е далеко више одг друге сасвммг стране. На примеру СрбЈе добро видимо, какве е противположае онг у себи садржавао: народе неутаман -ћногг само осећанн, обично нкогг расположенн духа, животг опоминлнн на прошлу величину, кон е наиранјимг основоположен-ћмг државе, одг тога исклгочугоћи се, на робован4 осуђена, — а напротивг нби верозаконг, кои н ^ћговимг исповедателБима право на господарство дае, сг презрителнммг ш поносомг испуннва, и насилјго 10 принуђава. Можно поднрм.гћна ран н1е у себи ни за себе на то ни ммслила, да се ослободи: за то е она врло слаба била; подел-ћна , и на свакомг месту врло добро на оку држана одг негцпателн, кои су ш1 у исто време господари бмлп. А како е онда, кадг су наумиле већг хр1ст1ннске силе, — кое су се са саревнугоћимг развиткомг власти забавлнле, и мало помало се кг већг више недвоумномг надмоћно наспрамг турски стварји подигле бше — Христ1ннима одг Турака поднрмл-ћнимг руку помоћи пружити? Зато е оснажаван^ћ рускога царства Османе онако застрашило било. Само постоен1> грчкоиравоверне силе, испредг кое одг узвмшавагоће се свЂтлости полумесецг побледи, покорностБ в рае у сумнго доводила. Кадг се год. 1770. прва руска Флота на егеискомг мору показала, иодигоше се Грцм единствено са с.тободнммг и ватренммг одважаемг — на островима и на сувоИ землки. Име Атине, кое е дотле споминнно само одг онм, кои сз' о древности знанн имали, доби опетг значав и за политику и за савременике. Али е јошг више обште, наиме за околне Христјнне славенскогг порекла, и знатше изгледо отворјо ратг, кои се год. 1788. понвш. Аустр1Н, кон е србско патр1нршество себи пршмнла, и подг сносимимг 1осиФОмг све терете одг стране уше противг грчко-правовЂрни одкланнла, сагозила се сг Рус10мг, ради нападанн на Порту, и н-ћна намера, да господарству ТЈ 'рскомг у Европи крав учини, и човечество, као што каза царг 1осиФг „на тимг варварима освети," никако ше утаена била, него се заиста у свакомг военомг по'оду све опаснје развјнла. И тада неосташе Грцм безг покрста: една понаввише одг нби опремлЂна и наоружана флота подг Лнмпросомг Катцонисомг указала се на мору; у Албанш и Македонји прим-ћтили су се покрети; али у наиодсудшемг времену узеше Срби учаспе. Царг 1осиФг имао е добру мисао, да одг Срба, кои би узг нЂгову воИску пристали, ФраДкорг — чету слободннка — установи; и наскоро е оваи Франкорг нараспо до изредногг коннничкогг и пешачкогг воинства, ков е наибол& услуге чинило у рату, па и при обсади Београда год. 1789. и шшг више, кадг е варошБ освоена и землБомг завладано. Нолковникг М1а-