Подунавка Земун

86

гжгадуазаик!.

Ј ^вићв, кои е надт. Фраикоромг србски емигранта — бегунаца — заповедао, нашести се кодт> Нгодине и ћупрје; са пз^това, гди 1ошг нинадг воИска пролазила или топови вучени нису, продерао е на Караиовацг и одг Турака га е отео; у Ннуару 1790. указао се предг Крушевцомг, поставт е свое лгоде у време и турске и аустршске свирке у редт. битке, и оснош варош!.; старе цркве, кое сведоче о слави кнеза Лазара, кои е овде прв} 7 свош столицу имао, и кое су у турско време за арове нбшвн кона служити морале, буд} г очишћене, освећене и опетг се христјннскимг гЉнЈемг ориле. Не сг неправдомг се царевцм у своимг изв4стјнма поносе, да су они велику частв старогг србскогг крал-ћвства освоили бмли. Жителви су држали зацело, да ће овомг приликомг иодпасти подг цара бечкогг: свуда су се сг поуздан4мг искуплнли, већји део НБ10ВБ1 окружш преданостБ е свого одала, овде онде су завоевина места заедно са царскимг воискнма иротивг садг већг обштегг непрјателн одбранити предузимали. На ни у таи ма' нје се могло толико усп-ћти, колико се желило. Како се то опазило, као да ће се намере царски дворова испунити, изроди се у осталоЛ Европи брига, да ће се тако изгдеднммг распространнвапЉмг НБ10ВБ1 областји, обшта равнотежа нарушити: старо саревнован-ћ, кое се увекг противи ономе, кои добБ1ва, подиже се на полау 0смана, и наскоро се показати, да се немогу пустиги да пропадну. Г1одг сумнБОмг е бшо, да ли ће имг се и НБине старе границе повратити. Одг европепски снла Н16 бшла па то сагласна барг она, кол е едностраномг упелпчаванго вустрјискомг понаввпше противно говорила, Пруска. Принадлежало е идеи тадашн1> пруске политике, коа се подг владомг Херцберга јошг тврдо придржавала онога правца, кои 10В е Фридрихг II. дао, да збогг неки припознавана на полбскоП границм у ползу Пруске, и збогг дрзти сг тнмг скопчанм нременБиванл областјв, моћБ А.устрје на Дунаву распространи, Молдбву 101*1: и Влашку опетг прибавн, и ако то 1ие могуће, и оно бирг србске пред-ћле, кое е по пожаревачкомг миру притажавала. Али при овомг Пруска нениђе подупирана ии кодг свои собственм сагозника, Холандје и Енглезке; дјто су времена кабинети посла имали око пБгганн о обновленго старога &1и1ив ^ио иди допуштена неки пременБиванн, но кадг е опасностБ, коа е одг Француске своп европеИскоП политики грозила, како кои часг све неодложнјл постанла, то напоследку нареде, како бм се што пре само до мира дошло, да се одг свакогг пременБиванн одустане, и да се СрбЈл сасвммг Турцмма поврати. Пмагоћи само посла са државнимг одношапма, нје се па то ни мнслило, да се тамо хриспанско жителство обштегг саучастја достоинБ1мг показало. Задоволвили су се, да утврде амнеепго — обштмб опроштаи — за све оне, кои су одавде, илн ма изг кое друге туроке провннцје одх су.иана одпалп , и на царску страну

прешли, да се могу мирно вратити на своа добра. Тако се Србш са свнмг градовима султану поврати. Али нико неће веровати, да е тнмг и старо стан+Ј собомг самомг повраћено. Турски комисари, кои су землго пр^имали, поредг тога што су се поплашпли за свршетакг ствари, кои бм изг тога произићи могао, и зачудили су се, кадг су видили у еднои тврдинБИ, кон имг се предати имала, србску чету са свомг оправомг наор,ужану, и воено упражнеше царске воиске сг вештиномг извршугоћу. „Компие" викне еданг између нби , „шта учинисте вн одг наше рае." Незнамг е л' истина шта се говори, да су Срби напоследку умншлнвали, да се подигну подг едннмг ОФициромг одг фрабкора, или да га за свога кннза задрже: млада една Србкинл, кого е онав радо имао , у брзолетнои шали као буд}'ћа кнагинв поздравл-ћна е; — али е то већг познато да већг еданпутг изазванмВ духг народне независности нје текг тако лако опетг угашенг бмти могао. Они, кои су поб^доносно оруж1е противу Турака носили, са ономинан-ћмг на то, свое су самоосећан г ћ подринБивали. Нако садг и 1\усЈа одг свое стране оннма уговорима, кои су у елћдс! ву Ншкогг мира , у ползу христјлнскн житела Молдавје и Влашке и острова Архипелага, ранје јошг узакон-ћни, нову вижностб даде , то се видп, кико се снажио умложише елементи противборстиа п независности хриспански народа у европеков Турскон, у слћдству оногг рата. (Свишетакг сл-ћдуе)

1? ЈЈ1Е вг IЕ 8 *1 Г Ш" ЕВ р Т 3& в: Ив . Великјн Четвртаиг године 1812. бмаше за варошв Каракаег данг ужаса и пропасти; у тав е данг лспо и жпво ово место постао побун!;номг природомг сурвинама; у тап су данг више одг 19000 душа у развалинама ове вароши гробг свои нашли. Каракасг е главна варопњ гожно-американске републике Венецуеле. Бнла е лспа и жива варошг , и имала 40—45000 житела , но године 1812. бмла е землвотресомг за едно магновев^ћ рка у гомилу сурвина преобраћена. Велика частв жителн подг овима саран-ћиа е, н у провинцји преко 20000 лшдш у истомг тренутку нашло е смртв: многи бмду ран^ћни и осакаћени, а спашени обузети тугомг за своима. 1оштг месеца Декембра 1811. год. бмо е Каракасг у н4говоГ! безбедности прилично акимг потресомг поплашенг. Затимг се опетг у крило покоа преда. Одг тогг времена иротеку три месеца, а да се и нанманви нотреег иоавјо. Текг 26. Марта 1812. год. кадг е сунце свое одсудне зраке на куле одг Кнракаса бацнло, залазакг овога ше се дао видиги. Тогг дана бБ1нше велика врућина; воздухг тихг а небо ведро. Па како е великш Четвртакг бно, народг е гомилама у цркву врвк>. Нико одг побожнм' нЈе се свомг последи'ћмг часу надао. Бмло е четири сата после подне. Наеданпутг зазвоне звона. Но

то небмнше човечја рука. код гробг лгодма возв4штаваше. Одг 10—12 секунда трагоћш потресг упрепастм е народг; земла почне као каква течностБ кипити. Већг се све надало опасности, ерг се страшпа са. г подземна грмлнвииа зачу, и то вча и ужасн^а и одг саме наивеће олуе у овоГ) години. Непосредствено за овомг грмлавиномг посл1>довао е едаиг отћеапг три до четири секунда трагоћпЧ потресг, а у исто време одг таквогг хоризонгалногг — таласима подобногг праћенг. Сви ударци произишли су изг два унакретна управлеин, одг сћвера кг гогу и одг истока кг западу. Оваквоп удвоенои сили ништа 1пе могло противстатп: за четвртг минута бмо е Каракасг развалина, коа е 19 — 20000 н1>говн' житела саранила. 1оштг ово позор-ћ нЈе толику пропастБ причинило, као ировала кодг цркве, коа е 3 —4000 жителл подг нћпимг зидинама прогутала. Наиужаснш потресг догодјо се на сћвернои страни вароши. Одг цркве св. Троице и АлтеГраше, кое е средна частв стубовима 15 стопа деблБпне украшеиа бмла, лежау саме развалине, кое едва 5 стопа у вмсини имаху, и срушенћ то тако бмаше снажио, да одг сгубова и украеа никаква трага впше нје бмло. Касарна Сан-Карла бмаше сасвимг изчезла. Ту е стаала една регеменга воиника }' париди подг оруж-ћмг спремагоћч се за свечаностБ; одг ове само пеколико нби спасли су се, а остали бмлп су жертва овогг позорн. Девета или десета чнстб ове варошн пропала е. Куће, кое нису пропале, бмау тако поабане, да се нје могло вмше у нбими обвпавати. За вр о срећне могли су се нби 9—10000 сматрати, кое е по већои части побожности и молитвомг занимагоће се, наеданпутг смртБ опго мука ослободила Али злочеста судба бмнше онм', кои. ранћни и осакаћени бнвпш, Јоттг кои месецг морадоше свое преживити, и у оекудицн рана за пздржаван-ћ полако угинути. Ноћв између великогг Четвртка и Петиа давала е иидг наиужаеше бћде и певол-ћ. При пропасти вароши подигао се густмИ облакг одг пра'а и воздухг е као густомг магломг испун г ћи1> и помраченг 6 бш . Предвече прашина се стишала; воздухг се изчпстк), земла бмнше тврда и мирна, а ноћв тако исто тја и лепа, као н пре. Пунг месецг лепо е сјно, а веселмИ видг неба изображавао е вернми енимакг жалоети и вуканл лгод1и и мрачну землго, лешинама и развалинама покривену. Тужне нородице обилазиле еу развалине, кое еу пређе у готру вееелу и живу варошБ сачинавале, да бн брата или прјнтела потражили, кои' судбина јоштг неизв^ћетна бмаше_ Овде онде чули су се промукли гласови изг развалнна, кои су за помоћв викалп. Преко 2000 ран1>ни бнну извађени. Притомг што се орудјемг кг очишчешо развалина нје могло , то се голимг рукама морало учннитн. Ран"ћни и болестни бнли су на обали р-ћке Гијра смештени; ећнаста дрва бмнху нБИма единми кровг; постел'ћ , платно за везиван-ћ ранна', л-ћкови, све потребе за необходиму нужду пропале су ,у бездну; у варошн едва се чиета вода могла наћи.