Подунавка Земун

ЛВ8СТГК. з* 31Б1ВУ П Н4УКУ.

Мртва 1"ћлеса како по закопу тако и збогг паштенн за здраи.тћ принуђени су били сараниги. Но почемг е иемогуће бмло сне поединце погребсти, то е комишл опредћлила нека за спалмшанћ. Оио тужно дћло траало е иише дана. Лритомт. скјпило се више гомила лгодш ставши у редг торжествено, певали су мргвачке песме. Други, кон су душевно сгрешили, исповедали су се садг авно на улици. Лгади обећавали су садг онпиа накнаде, кои нису ни знали за украђено н)п>. Породице, кое еу дуго време у непрјнтелству живнле , помириле су се у осећанго заедничке несреће. л. Стефаноиић-в.

Т о н: а с; в». Мени врло мало треба , Хладне воде, тврда хл^ћба, И то ми е обћдт. мон! А шта онаД богатирацг ? И при свадби весео свирацг? Не сипа у трбу свои. Крала возу златна кола, Н се служимг са два пола, И води ме вћрннВ шгапг! Шта се горди дхачг тамо? Ммсли, да онг живи само? Кад' му мила крвца капг. У жнвоту сва промена, Само есте водна пеиа , Свогг иманн свакг е робг. Н1)га чека сваконко, Ма се држао како нко, Као и мене мрачнни гробг! У Вршцу. Цветковић1».

ЕЈогатаа .ивЈДвм. — 0 богатству крала Лидискогг по имену Крезуса, кои е 450 година пре Христа живш, много се преповеда. Премда нема нпкаквогг правогг извеепа о богатству овогг кралд, алг се може одг прилике заклетчити одг дарова, кое е храму делФискомг послао, да е морао имати много благо. Као што Херодотг каже , ови су дарови вредили 4000 таланта сребра и 240 таланта злата, а то износи 30 милјона Фор. ср. Кодг Херодота читамо и ову смешну преповедку: Кадг е Крезусг свое лгоде оправш у ДелФу, да питаго за нешто ораклг, онда Фамилја Алкмеонидова у Атини дочека ове Крезусове лгоде и лепо ш угости. Крезусг зовне потомг едногг Алкмеонида у госте, и кадг му онг дојје, покаже му сво благо свое и рекне му, да одатле узме толико, колико може са собомг понети. Алкмеонг обуче здраво лространу алвину и назуе наипростраше ципеле и дође у крал-ћву благаипицу. Ту натрпа наипре у ципеле златне шипке, онда натрпа злата гдигодг е могло сгати у алБине, набпосле напраши главу са златнимг праомг, и 10шг сг нБнмг напуни и усга. бдва е овагј снннЛ теретг носЈо, одг златно^г праха, кои га е био попао, едва се могао познатп, ко е. Крезусг се дуго

смеао, кадг га е такогг видјо, и не само да му е то што е са собомг имао поклошо, него га е 1ошг и другимг лепимг даровима дарнвао. — Рпмскш воОвода Красг бмо е врло богатг. бдаредг е давао велику частв народу, и о свомг трошку чаепо е народг, кои е бмо поседао за 10000 астала, и окромг тога дао е свима толико ране, да се мигла свака фз.чидш три месеца ранити. — Велико благо имао е трговацг И. Коеу р г у Францускои. Онг е вод10 трговину по целоме свегу; онг е самг водт лепшу и всћу тргонину него сви француски и талшнски трговцм ускупу. Онг е 1448-ме годнне помогао кралкз Карлу VII. да е могао освоити Нормандш, ербо муетолико новаца позаимш, да е сг тимг новцмма могао издржавати четмри велике воиске.

Диекдотс. |— Некш злочестг живописацг, похвали се У друштву, да ће свое собе да окречи, пакг онда да ш измала; а неко му изг друштва одговори: „Немоите тако, него Ш наипре измалаИте, пакг ш онда окречити даите." — Седећи две селакин-ћ у долини, ша.1БИво запмтаго некогг седогг селака, кои е краи нби прошао, да л' е горе на брегу снегг падао ? „Мора бмти да е падао, одговори селнкг: кадг су се краве у долину сншле." — бданг селнкг уђе у дућанг некогг м^ћничара, и запмта га, ег чимг онг тргуе?" Са магарећимг главама одговори мћничарг." „Но ! то мора бмти, да вамг посао, врло добро иде, рекне на то селнкг: кадг вамт. е само јоштг една остала." — „Кадг ће бмти хазене (удатба) твое кћери, Шмиде?" „Кадг будемг имао 1000 Фор.

за дати ши неданг (миразг) ," одговори Шмиле Нсаку. „Имашг ли већг колко новаца за ту ц -ћлБ?" „Имамг половин}'." „А тм подаи хозену (младоженБи) засадг половину, а за остале нека те чека." „Да , али л имамг текг ону половину, кого бБ1 му радо остао дужанг," одговори забринутни Шмиле.

РЕБУСЂ. У 1СА \1 • в с.

ЛОГОГРБ№%> и з т> осамг писиона. 868, 6868, 86578, 8648, 6568, есу имена едне исте женске особе. — 32, 328 означуе едно исто воће. — Кадг се 275, 36, и 4843 сабере, то постае 234 кое означуе еданг определћнг део времена. — Кадг се одг речи 4285 одузме 4843 то остае 285. Кадг се одг речи 13432 одб1е 13435 и 275 то остае 343, кое ако е мушко, то означуе станиште гонака, ако е среднћгг рода, наисавршеше чудо природе у човеку. — Шта е 782 међу лгодима, то е 3283 међу птицама. 12348, 123431 , 12343158 есу имена едногг мужа, кога се жена 12345678 зове. с.

РазрешенЂ логогрифа у 9. брот. Сланкаменг, гсена , камен, мекан, слама, сан, лан, Саламанка. Разрешеитћ истогђ логогрифа послаио навтт. е одт» Г. ђорђа МарковиКа, у Грегоревцу^ Г. Светозара Саввића у Лгодини Ј Г. Михаила Р. у Крушевцу ; Г. Теодора Н. у Београду.

Петакг. Знашг ли шта Ераче! да мн дашг мало новаца изг касе, кошмг тм руководишг. Еракг. Немогу тидати; иовци нису мои. Петакг. Шта? . . . Иеможешг . . . а мени су новци одпећг нуждни. Еракг. Нашто ти новци. Петакг. Та иде Ускрсг, па радг самв поновити се, ерг алБина мп е одвнше тесна и несносна, кон е већг пре двадесетг година пран.тћна; . . . а доћи ће ми сутра-прексутра маПсторг, кога ми вала добро и унапредг платити, ерг безг новаца ће ми онг само капу кроити.

ЕРАК1* И МКТАКЋ.