Подунавка Земун

ПредЛроити со шоже кодг свгше ц. к. поште. Изг внутренпети Србие пека изволе у плаћенимђ пиемама ст. новцима на кпмшару Гоеп. Б. 35 а л о ж и ћ а обратити се.

Подупавка издази сваке Суботе у вече, и кпшта за целу годину 5 Фр. ср. за полу 2 ф. 30 вр., на тра кесека 1 ф .15 К р. безгпоштарине сђ поштариномђ 1 ф . вигае.

У Земуну 22. Марта.

К|». 82.

А|шпба1на.

IV. Почетакг аЛдз кованд. Босански су пред-ћди скупа кршни и прлетан, пуни дражестни и романтичнм, али дшш и гролонити планина , пуни страховити кланаца, лаа и стрмина, преко кои само птице могу прелетати; иуне су оне планине величанственм лугова н густм грмова, пуне лруга и пролома, крозг кое редко пролазе и горске звери, а камо ли лгодн, осимг ако 111 гони лтта неволн. У тимг кланцима и шумама имаде доста лготн зверова, змјд присоИкива, гуа и гуштера, дробногт, гада и безг брон, а народг Јошг и то приповеда, да имаде онде доста места, г.гћ стануго горске виле и ноћне утворе. Али е све т > сигнарјл спроћу други месга у овимг планинама, «дг кои се свакји Турчинг преза и стрепи путугоћи крозг проломе, кланце и богазе, а то су — аИдуци. То су лгоди, кои су поради зулу.ча турскогг оставили куће свое п серм1е, свов нмше и лнваде, старе родител^ћ, браћу и сестрице, ку»шве и прјател^, и нобегли у горе, гдћ су имг пећине станови, сводг небеск!0 кровг домаћЈИ; где 1ћ киша и роса мје, ветарг суши, пушка храни; где кукаквно и крваво животаре у слободи безг слободе. Иванг Томићг побего са беглука у горе, пакг се шеће по овимг горама као птица по воздуху, ни самг незна кудг-ли и како-ли; само бежи одг Турака кудг га очи воде. Небои ее иичега до Бога, нити зв4ри, нити вила, ннти аидука, одг кои добро познае некогг Ерка Брдарова, а у срцу носи Ивантг две бриге. бдна му е тежка брига: кудг ће му безг нЉга нћгова остарела маика? Друга брпга, како се осветити Туркомг, особито Кончићу Кихаи. Онг у горе, а сунце за горе. Целни летданг е путовао безг одмора тежећи само дохватити се кршни гора и густм лугова. Онг се вере крозг кршне планине и крозг шипраке, као мркЈН вуче, и непази што данг изчезава а иоћна тама све већа наступа; онг се жури и све одважнје напредг ступа, као да е онуда че-

сто пролазк). У шуми е настала тишина , само што се чуе топотг корака одг ускока и прасканЂ шушнн и гранчица подг опанци путугоћегг, и по гдћкои пута изађе иза грма по нека зверв или полетну птице по гранго, поплашене одг путника, или се полви коа совулнга, ил' залае лисипа, или заурла изг дз'блБ»не луга мркш вукг, или зауи шумг са стрма планинскогг. Стигнуо е ускокг у дублвину г}'сте шуме г,г1; се даде мракг ватати рукама, кадг се едномг устави, наслони се на растг, скине шарну са рамена, запне оросг и одапне; на чанку пушке плану оганв, пушка састави и громг се нви, одг когг одзивг разлсже се по горн одг дрвета до дрвета, одг камена до камена крозг кланце и проломе, као по облацима гласг силне грмлнвине. Иетомг што е иушку избацш, већг го брзо напушо, избацјо и опетг брзо напунЈо. Кадг е тако учин10 до три пута, одазва му се друга пушка изг горе. Иванг свого поуздану шарку опетг на610 огнћвита праха и тежка олова, пакг обесјо о раме, те сео на панв онде се десившји, а у шуму надао уши; чини се нешто очекуе. Ноћв е ведра, ал' у шуми н1е видно поради дебеле шумске ећнке. Седи ускокг, немиче се, а на едномг шушшо шушанв и праснуше гранчице подг кораци изг шипрака долазећегг човека. Оваи изрони иза грма већи одг грма као каква ноћна аветшш, те приступи тихо кг Ивану; оваи маомг усгаде и упита: „Ерко, тм ли?" дН самв Иване!" и сг тимг се руковаше. „Гди су ти другови?" упмта Иванг дошавшегг. Оваи му одговори: „Скптаго се по гори као стадо безг пастпра, као пчеле безг матице. Свак1И е за себе, ербо немамо старешине одг како смо изгубили на Дршш арамбашу Лготицу." ^Кма ли васг колико? а упмта дал г ћ Иванг. „Бмће насг, да све есапимг, око тридесетг аидука тамо до црногорске и хрцеговачке границе, пакг до Саве, и бирали смо већг више арамбаша, али се сват! изговара да намг неможе глава бити, и тако смо шшг до сада безг вође ц начелНЕка."

1И.*®!!.

„Н ћу да вамг будемг арамбаша!" рече Иванг, и у томе разговору изчезнуше обадва у гудуру крозг кршеве и грм^ћ. V. ђурђевг дапакг, аидучкШ сас т а н а к г. Шара планина , кон се пр}'жа одг истока међу МакедонЈомг, СрбЈомг и Босномг, те се шири по овима покраннама , пуна е курака п аидука, као што е п} 7 на клпсура п грознм пза. Пре давнм година, лпцемг на ђурђевг данг кадг су већг листали лузи и планине покриле се пролетнимг зелениломг, суице зашло за горе и мрка ноћв просгрла се по землви, у забитномг богазу узг врлетну планину гори жпвмп оганв подг огромнпмг дј-бомг, у заклону одг сгћна и шипрака. Просторг е около ватре лединакг одг величине добра гувна. Узг ватру седи дружина одг прилике тридесетг друга чудногг изгледа. Сви су одевени просто босански: у гаће и дугачку кошулго до преко колена, опасанг свакш црвенБЈмг или модримг вуненимг поасомг , сг краткимг зубуномг, и свакш о плећима пма црну или белу кабаницу одг проста сукна, у свакогг на глави црвена капа, а плетемт опанци на ногама, кубуре пиштолби и хаиџарг за понсомг дуга пушка о рамену. Лпца су имг свииа тамна и опа.тћна одг летногг сунца и пролетногг ветра, дуге косе пале по плећима, а бркови у неки е-исе доле до малм пушака, а у други текг обрубили устнице, изг чега се види, да су неки врло млади момци; али међу нвима нједапг кјв премаш!о четрдесетг година. Дружина седи око ватре и диване се тихо сусћдг са сусћдолг и дуванг п)'ше. АВдуци тако, а наеданпз - тг стј-пи изг мрака и планинскогг пролома међу ш.и познатћги вамг Иванг Томићг. 1ошг му е шарка пушка ва рамену, али одећа прочен^на крозг годину дана, одг како смо га последнБЈи путг видили. Има на ногама беле чарапе са сребрнимг копчаиа и местве и опанке, црвену капу са челенкоиг и белпмг пер-вмг на глави, на модроИ ечерми токе коване одг чпста сребра, црвенг широкг понсг и оружЈе око поаса, за коп.чг вири агаганг и

Г у>