Подунавка Земун

подун ше; i.

двс мале пушке, све оковано у сребро и злато. Око му е много живл-ћ и ватренЈе, него лане, кадг смо га видили, брци већи, лице озбплБшс, плећа шира. „Помозт. Богг, гонаци!" прва му бнаше речћ, кадг ступн међу дружбу. Свп се момци подигоше и одговоршне едннмг гласомг: „Богт. ти у помоћв, арамбаша!" „Браћо аидуци! ланБскогг смо лста добро одмастили ТуркомЂ, осветили неки отца и матерв, неки лгобу или заручницу, нски брага или сестру. Лепг смо залмг повратили Хусеину, Ибраиму, Муаги, СалЈаги, Омеру, Дилаверу и ко бн 1и све памт10. Слога насг е у томг помагала. — бсмо ли сви на састанку ? данасг намг е 5ур|) евЂ данакг." То говорећи поче арамбаша прегледати аидз г ке све по реду, са свакимг се рукугоћи и свакогг питагоћи за здравл-ћ. Кадг виђаше да су сви ту, рече едномг: „Матеа, донеси лебг, со и вино!" То рекавши одложи арамбаша шарку и прислони узг дубг, скиде са себе диванг кабаницу и ударп нвомг по ледшш недалеко одг ватре, кого даде спотакнути да може видити бол^ћ; узе предасе лсбг, со и вино, те овако поче скинувши капу заклинлти се: „Браћо аидуци, тако ми овогг леба, ове соли и овогг вина! бити ћу вамг п овогг лета веранг вођа; до капи крви нећу васг осгавити у шеднои нужди и нсволби . Како велимг право онако ми здраво бшо ! Узе садг леба залогаИ и штипетакг соли, те заложи, наточи купу вина — црвеногг далматинскогг кременака — и изпи. Тадг аидуци сви по реду приступише кг арамбаши, и заклеше се лебомг, солго и виномг, да ће верни и послушни бити своме арамбаши, и да неће браћи своши никакво насилје нити штету чинити, само ће Туркомг повраћати занмг, и на то свакШ одг нби окуси леба, соли и вина. Кадг се ово сврши, устаде арамбаша, огрну се кабаннцомг, шарку баци на плећа; устадошс и аИдуци, онг на челу сви за нвиме, само остадоше два друга кодг ватре. Спустише се у чети авдуци са планине Шаре у равницу. Кудг-ли оде чудна дружба по тавнов ноћи? Пмтаи кудг ће мрки вуци оставивши кршне горе кадг се сијју на поллне. Намерише се аидуци нек!И данг по томг на Уроша, чобанина одг оваца, пакг га пита арамбаша: „Ндниче дрпавнИ, ч1е чувишг овце?" „Кпхае Коичића," одговори чобанинг. „Пакг зарг те тако одева Копчићг?" Чобанпна на то питан4 арамбаше облише сузе, и крозг плачг одговори: „ХеД, гоначе незнанни! л ти служимг немила господара, кои ме рани просеницомг а од1>ва ритама, што се бацаго на буниште." „Чуешг ли, Уроше! чест^итпмг ћу тебе учинити, ако ми будешг ишо на руку, те ми помогнешг увући се у дворе Мурат-бегове што има овде око Вирн. Ту му, чуемг, садг ста-

нуе кадуна госпоа са харемомг и са благомг у оноЛ тврдоВ горскои кули." „Незнанми гоначе! одговори чобанинг, тежко е з'ћи у бегове дворе. Беговица конакуе у наВвишшИ онои кули чардаклји усредг калдрмисане авлје, на коши се кули вје зеленг барлкг и блиста позлаћеиг полумесецг; али нго чува добра стража и по дану и по ноћч дванаестг добро наоружанн момака, пакг е тешко до н4 доћи и до бегова блага." „Ништа, ништа," пели арамбаша, „и тоИ болви има лека, итоВ препони има одпона; чули тн мене, чобанине! н самв Иванг арамбаша, ево теби кеса злата, пакг неробуи у Копчпћа, само чини, што ти речемг: заколви гоГша овна, а ево ти жганице раме, бол-ћ нема у целои Босни, ево пуне три чобан!}, пакг настои сутра на вечерв да опоишг стражу беговичину, а л ћу се онде склонити, докг тн свршишг твое д-ћло. Ако ли ме нећешг послушати, нећешг живити ни носити главе." Учини чобанинг како му запов^ди арамбаша и после е обрлапо и наранш стражаре дебеломг нгн-ћтиномг, примаче имг жганицу вргомг изг тикава. Оппше се Турци као малгоге, одрвенише се, попадаше као сноплћ по блазинама у стражарп, те поспаше као поклани. Око по ноћи доведе чобанинг арамбашу са н-ћгонн дванаестг наипоузданш аПдука подг бегову кулу на капио. Иванг арамбаша поче притворенимг гласомг цвилитн као гуа у процепу, ноче приже.твкова ги танкнмг гласомг као да е млађана девоика , како бн то чинила каква прогнана робинп. „Нису ли ово двори Мурат-бега силногг? Небн ли могла у нвима наћи ириб-ћжиште и заштиту одг горски аЛдука?" „Можешг, б1>дна робинко!" одговори гласг са чардака, „немои само цвилити тако, могла бн пробудити госпого кадуну." Међу тимг чула е иста беговица лдикован'ћ подг куломг и разумела, да нека бедна девоИка тражи прибежиште у кули; зато заповедп свош» служавки Кумрш да иде маомг кг вратару, нека отвори позорно кашго и пусти сироту унутра. Али Кумрји поче се изговарати: „ Госпојо, пошто су ми мое очи у глави, несм1емг садг сићи са чардака, ербо кажу, да ноћомг клате се неке авети по тремовима." Разлготи се беговица, скочи сама са меки душека, ћуркомг се заогрну и упали лучг мириснни, те пође доле низг чардакг; али кадг стиже у ванскШ тремг, првнД н^зинг погледг паде на сртеће пушке авдучке. АИдуцп већг ушли у првнВ тремг. Поплаши се беговица као сриа одг лгога риса и лативши скуте у руку почме бегати натрагг; али арамбаша хнтарг као огн-ћна муна прискочи кг беговици, и латпвши го за руку проговори: „Депа кадуио! да си гочерг полетила, данасг бн те стиго. Брзо казув, гд^ћ е бегово благо; казуи, нешалн се свошмг главомг.'"

„Благо е," одговори самргннмг гласомг поплашена Туркшш, „благо е у горнћмг ваагз' у ризници подг запфромг." „Садг ме води у ризннцуогатро речд арамбаша. „Тн, Милане, чјчши капјго и пази на пшне стражаре са Урошемг! Коста са троицонг у станг Копчићевг, знате гд^ћ е; Франкко, Тошо, Матео, амо самномг!" „Беговице, гд-ћ су клгочи одг ванта?" Беговица ни жива ни мртва одг стра уручи му клгоче и арамбаша преда Туркинго подг надзорг едномг аидуку, а са осталима уђе у ризницу. Онде е нашо осимг силногг новиа, сребра и злата, скупоценм алвина и оруж^л сваконкогг, бисера и драгогг камени, конвскн серсана, абаИЛ1И, уздица, сребрнн ибрпка, сребрнн и златни купа и пр. Покупи арамбаша са аДдуцима све новце и скупоцене ствари, што № е бегг стеко глобећи бедну раго, говорећи: „Носимо, браћо, све, то су сузе бедне рае!" Однесу аидуци, оснмг бегове хазне, и скупоцене уресе женске. Међу тимг остала дружба Ивана арамбаше поарала станг, конакг Копчића; овогг уватили главомг жива и сина му Хусеина,. повезали у конопце, и већг умакли у горе, гд!> су се на уреченомг месту састали аЛдуци, скоро сви здрави и весели, до нби неколико, што су у конаку Копчићевомг допали рана. Починувши на срочишту целу васдаиицу, чимг е замакло сунце за горе наставе авдуци своВ путг кг Шари планини, у кошВ су имали сигуранг станг, и заробл^ћне Копчиће поведу са собомг. Дошавши онамо поделили су аидуци пленг између себе: качомг, шакомг, а нешто и на комадг, мерећи платно не на аршинг или лакатг, него одг дуба до дуба по три гоначка корака, а много и одг ока. Западе арамбаши одг свега трећина, али онг велидружби: „Чуелте ие, другови! ето вами савг пленг, што смо запленили у Мурат- бега и у дому Копчићеву, п вамг даемг све до труна, само узимамг обадва Копчића да имг могу судити и чинити сг нвнма што ми е мило." „Арамбаша!" рекоше аидуци, „што то говоришг, а знашг да жели твоа наша волн, тн окомг а мн скокомг; твоп се речв непориче, алн твого страну плена неможемо узимати; гдћ бн намг бно образг, ако смо и аидуци, нисмо збила мрки вуци." Арамбаша оста при свотИ волби, и тада спремише аВдуци н^ћговг пленг у обшту хазну, кол се нахођаше унеков пећини, што со и садг зове аидучка пећина. „Гд-ћ су Копчићи, змје лготе?" уппта далћ арамбаша. „Горе у пећини!" одговоре му аВдуци, л Лука и Младенг чуваго Ш." „Нека 10! нећу до сутра да Ш видииг, сутра ћу имг судг судити, и по драму дугг имг платити и давнашнБЈВ повратити заамг."