Подунавка Земун

ЛПГТ11 ЗД 31К1КУ Ш НЛУКЗГ.

95

ми.1ч. У Руссји е маленкостБ путовати на колим 100 влг 200 милл. Особито у звиу путув се броч на саоницаиа у Русш; тако нзг Тоболска дође се у Москну набалг ва 8 дана, а Тоболскг од1. Москве одстои 2330 врсти (една врста руска пма 563 бечка Фата). II Курири врло брзо путуго. Татаринг може на конн) за чудо много прећи. Изт> Цариграда до Багдада нма 300 мплл нем., оваА путг пређе на конк> едант. татаринг за 9 наидал^ 10 дана. Преповеда се, да е оваи путт. прешао едаредг татаринг еданг за 7 дана, и кадг в дошао у Цариградг, одма му е дао Султанг одеећи главу, ербо е мисл1о, да е мора.^о доста конд подг тимг татариномг одг умора угинути. И татаринг, кои е донео гласг Омерпаши у Влашку да е Севастополћ пао, врло е брзо до н-ћга дошао (!?) вданг рускјв курирг дошао е изг Пекинга у Петроградг за 57 дана, а одг Пекинга до Петрограда има преко 1000 нем. милн. бданг трговацг чивутинг дошао е на своимг колима изг Одессе у Лавпцигг за 15 дана, и само е едаредг у Броди кон^ћ менно; Одеса одг Ла0пцнга одстои 290 мила. И човекг може кадг се научи врло брзо ићи. Хемородроми кодг стари Грка могли су цео данг трчати. У половини осамнаестогг века жиВ10 е у АИзенаху еданг човекг, по имену Антонг Фоке. Онг е био родомг Чехг и служго е кодг херцогин-ћ одг Ваимара као улакг. Овав човекг могао е у трку зеца уватити. Године 1767. био е херцогшљинг министарг Вицлебенг у Карлсбадз 7 , она му е морала нешто важно пвити, и Фоке бз г де сг кнвигомг у 2 сата после подне изг Ваимара оправлћнг и сутра данг у 12 сати преда миннстру у Карлсбаду писмо, башг кадг е онг био у шетнви. После неколико сати оправи га иинистарг натрагг и онг дође сутра

данг у осамг сати у Вавмарг. Ваииарг одстои одг Карлсбада 22 мил-ћ. Кадг човекг иде обнчнимг коравомг по равници, онда може за еданг сатг 3000 Фати прећи. бданг пешакг солдатг начини за еданг минутг 75 корачаШ кадг лагано иде, 120 корачаи кадг брзо иде, а 150 кадг трчи. ЛуФтбалонг може, кадг е доста шп> ветарг, за еданг сатг прећи 5 немачки милн (дакле 120 милп за данг и за ноћв). Са овакомг брзиномг могао би луфтбалонг за 6 до 8 дана изг Порцмута у Америку доћи. Године 1806. пјштенг е еданг луФтбалонг изг Париза, и поеле 22 сата пао е близу Рима у Талјанскои:; прешао е дакле за 22 сата преко гора алписки и апенински вшле одг 300 милд Француски. Обичанг ветарг кадг душе, онг може за еданг секундг 8 до 10 стопа прећи. Ветрови, кои се иенпго, ти су већг бржи. Ветарг, кои пређе за еданг секундг 24 стопе, онда едва може човекг узг н%га ићи. Ветарг, кои за еданг секундг 30 или 32 стопе пређе, тан већг наи;нча дрва извалгое. Наинча олун прешла е за еданг секундг 123 стопе (преко 20 Фати). Тане изг топа врло брзо иде. Кадг се една кугла одг едне Фунте сг по Фунте барута избаци изг топа, онда за еданг секундг пређе одг прилике 100 Фати. Кадг се тане изг пушке у полу напун ^ћне избаци, онда пређе за еданћ секундг 216 до 233 Фага. Бомба баца тане за 15 секунда 554 Фата далеко. Гласг иде врло брзо, али не као ветарг само на едну страну, него на све стране звони; онг е много бржи одг ветра. Гласг може прећи за еданг секундг 178 бечки Фати, дакле може прећи за 22 секунда едну милго. У води е много бржи гласг, него у воздуху; у воздуху пређе

обично за еданг секундг 193 до 195 Фати, а у води 785 Фати. Гласг иде еднако, био слабг, био ш;г, била зима, била врућпна, био данг, била ноћћ, само еданг ветарг тера га брже, нлг слабје. 1ошг се неможе знати, до колике далмше може допрети гласг. Има прилера, да су се топови на 21 нем. милго далеко чули. Гласг може одг земл^нашедо сунца доћи за 13 годпиа, 311 дана, 8 сати, 33 мин. и 4 секунда; а тане изђ топа може доћи одг зел.гћ до сунца за 24 године, 324 дана, 10 сатп, 13 мшг. и 14 секунда. Кадг каква стварк пада, она у првомг секунду пређе 2 Фата, 3 стопе, 5 палаца и 7 лишп, а свакогг дал4гг секунда брже иде сг 5 Фати, 11 палаца и 2 лшие као 1 3 5 7 тако, да едно тело, кое пада, већг у десетомг секунду 49 Фати, а у двадесетомг еекунду преко 100 Фати иређе. И небесна тела врло су брза. Наша землк окреће се око сунца, % н за еданг секундг пређе 4 мил-ћ, н та е брзина шестдесетг пута већа одг брзине танета изг топа. Меркург пређе за еданг секундг преко 7 мила; Венусг пређе 5 милн, Марсг преко 3 мил-ћ, ГОпитерг скоро 2 милћ, Ураиусг 1 милго и т. д. С встлостб е наибржа. Она дође одг сунца иа землго за 7 минута, дакле светлоетв пређе за еданг секундг 41100 мила; и тако би тане изђ топа морало едну неделго дана нрећн оно, што светлостк за еданг секундг пређе. Светлостк е бржа одг глаеа 967000 пута, и зато видимо пре мунго, кадг сене, него што чуемо грмллвину. Наидча грмлпвина чуе се само 4 милћ далеко а севан-ћ мун-ћ впди се ноћу преко 30 мила. 0 електричномг телеграфу, овомг чудноватомг понвлешо иашегг времена, говорићемо другШ путг.

Еракг. Имамг нешто да ти кажемг, али само у четирг ока. Петакг. Дедг, кажи; шта е? Еракг. Онг е на првоИ конФеренцш . . . но боимг се да ме ко неслуша трипутг кинуо. Петакг. Шта!? па шта су му на то попечителки рекли ? Еракг. Рекли су му . . . па здравл-ћ. Петакг. Бога ми, право пмашг, Ераче! што то крјешг, ерг у Земуну би се томг догађаго сг пунимг правомг наиважше сл^ћдство приписало. Еракг. Дакле у Лондону новг фра нцускШ посланикг ? Петакг. Да, па шшг некШ на „коФг" као и онаД некадг у Дариграду. Еракг. Чини ми се да ће тако п поступати као онав.

ЕРАКТ. И ИЕТАКЂ.

П е т а к г. И менп се чини, само сђ томг разликомг, да е у Цариграду палето играо ролу, а у Лондону ће пелисћ.

Еракг. Што се тако зноишг, Петаче? и чини ми се канда си и невесео. Петакг. Морт ме е тежакг санг. Е р а к г. А шта си тако ружно санао ? Нетакг. Та санно самк ти, да самБ постао попечител^ћмг иностраии д^ла.

Е р а к г. Одг кое си ти партае ? Петакг. Н? — Одг народне. Е р а к г. Добро, али одг кое народне ? Петакг. Одг оне, коа само тежи за народно благостан^. Еракг. Мои Петаче! видпмг, да ти ниси ни одг кое партае.