Подунавка Земун

114

ПОДУЕШЕК1.

„бсте ли ту ловачку КЈ т ћу гледали?" „Само сг лолн; али е то дополвно." „Н1е л' вамт> што у очи пало?" „Ништа више, моВ господнне, него да е безг икаквогг обитателн." „Посл} шаите ме само, Г. одг ВиндхаВмг," рече конзулг озбилћно. г Кадг самв пре дне године ову пол1.ску кућу купт, у којон се налазимо, желш самћ еданг красанг ладникг имати, и зато дадемг е оправнги." „Но, говорпмо ли о ловачкоИ кући?" „Прпчекабте само, доћи ћу и на шо Онда нисамI, мисл10, да ћу икада у ово положсн-ћ доћи да сн одг света удалимг. Н дакле купимг ову иолБску кућу и шуму, две квадратне милћ заватагоћу, заедно са двема великимг барама, желећи, да дружству, кое би ме овде пос-ћтило, радостБ како у зверо- тако и риболову прнчинимг. ГроФг одг ЗеФардг, тако се зваше пређашиБИ иритнжателБ ови добара — напрасно умре, а н-ћгови наслћдннци, да бм лакше оставл-ћно имг иманћ измсђу себе подћлили, продаду. У реченои кЈ 'ћи обитаваше онда старБ1в шумарг Сиболдг, иначе подг именомг П1пнца познатг, ерг увекг бБшше одг готра до мрака одг пића изванг себе. Притомг ше имао више одг седамг синова, сурови, неотесани дерани, кои скупа и то кодг отца живлну. Н уступимг старомг Сиболду управлннФ. надг мошмг шумомг, докг самБ ире две године овде, гди се садг налазимг, мени место обнтаванл за свагда изабрао, да са светомг, на кога н наивише мрзимг, никаква сношешн немамг. Са здравлћмг самБ слабг, глава тако бунована , да самБ се одг узпаленја мозга боно Тежјо самБ за покОемг, управо, да гробну тишину око мене имамг, н зато прнбегнемг овоД усамлћности. Али како самБ се пренарјо! шума рова Фамилјл производила е паклену внку. Докторг ми е наложш, да двпженн у слободномг и свћжемг воздуху чинимг, и то много движена, мов лгобезнмГ! господине; пзнђемг ли наполћ, сретне ме едапг одг ови' дерана дизагоћи буку за лоиомг — лготш самБ се; останемг ли кодг куће, чуемг пз цанћ пугаака , одг кои никакавг зецг, никаква птица небмнше мирна. Иа и у самоИ ноћи терали су 1шову хуку, буку , као див.тћ стадо — накратко, мои господпне, ове госте нисамБ могао више сносити , и преко суда дамг момг шумару на знанћ, да ми кућу нспразни. Збогг тога дође старни дотле у очаанм, да в самБ себе у башти иза куће живота лишш. Свакоме одг нћгонБ!' синова дамг по две стотине талира — они су у Америку одпутовали. Видите колико ме е труда стало, докг самБ ловачку кућу у станћ покон довео, у комг се сада налази." „Вашг таЛ покоИ мени кућу драгоцћномг чинн!" поснче благородннкг. „Животг у дружству несносанг ми е, а желимг, да самБ сасвимг самг као и вбј ! Н1е нуждно 1Педномг човеку , оспмг васг зиатн, да н у староВ кући обцтавамг." „бсте ли оженћни!" упита Конзулг са многозначећимг прекнмг погледомг. „Оженћнг? 1»оже ме сачуваВ!" повиче уз-

буђенг Александерг одг Виндхиимг. „После толики изкуства, кон самБ о женскшшма чинјо , остао самБ момакг, па дотле су и мое очи отворене и трезвене. Нећу шедногг човена, а толи какву женскишо да внднмг, па бБ1ла она лепа као Венусг, а цкломудрена као света дћва Марјн. И оженћнг! Г. Конзулг, у вашемг пБпанго види се, да лежи велнка иронјд! Кадг бм приморанг 6 б 1 о да одг ово двога, женидбе н отрова бнрамг, одавна 6 б1 6 бш мртавг." „Депо, лепо!" повиче конзулг, почемг се мало узправи; „то н радо слушаиг. Како ми се чнни, васг лгобовБ гони, да себе у усамлћностн сараните." „Не, већг мрзостБ, мои господине!" повиче Александерг огорченг. „Н мрзимг и презиремг себе самогг, ерг сзмб тако лудг био, да се едноИ женскои иоверимг." „Да, да, жене!" рекне;узднсагоћи Конзулг. Конзулг тужно сагне главу, као да бм хтео рећи: и н знамг едну жалосгну песму о томе изневати. „Мон лгобезнБ1и Господнне," промрмлд онг тада, „а самБ постао Философг; истина немрзнмг на жене, ерг оне су у свету исто тако нуждне, као и МБ1 — али а сажалћвамг ова слаба створенд. Оканимо се тога!" прекине говорг наеданпутг. „Шта, слаба створенд кажеге? Е онда самБ морао само са пакостнимг посла нмаш, те ми се такова несрећа догодила." „Изражаб здраво снажанг, Г. одг ВиндхаОмг!" рече конзулг. Господииу одг ВиндхаИмг, чинило се да е савг у ватрн. „Врло снажанг," повиче онг. „Разсуднте сами! н могу себи ласкати, да едну ролу у свету играмг, ерг мол сиолншностб нје башг тако непрјнтна и мое иманћ доста е повелнко, барг да могу едну снину кућу направити. И самБ единацг мога отца, Генерала одб ВиндхаВмг. Треба и то знати, да самБ последнБИ одг ове светле ФамилЈе. Почемг самБ одг свјго женскшш одбјенг 6 б 10, коима самБ се приблнжавао, напослћдку имао самБ срећу едну наћи, кон ме е онако лгобнла, као што самБ н нго — мало се тако налази. Али за несрећу имала е отца." „0 небо, имала отна!" повиче болеспшв. „Сирома Господинг одг Виндханмг, п васг сажалћвамг!" „Сажалгоете? То е врло мало — оплакувте ме, господинг Конзулг! Оваи отацг мого лгобезницу обећао е другоме." „Како е обично! то е стара повћстБ!" повиче Конзулг, кои сада живлби постаде. „То е стара повћстБ, но ипакг остае довека нова." „Кога се ова нарочито тиче, томе срдце на двое раздире!" настави болестнии мрмлнгоћи, почемг свого спавагоћу капу скину, и едну сузу низг б1ело лице пусти. „Кадг Хапнрнхг Хаине ништа гпше неби писао, ова едина мисао безсмргнимг би га учинила." „Право имате; али саслушавте дал1>. Обећа!гћ свнрћпогг отца н!е ме толико уплашило.

Н замолимг мого лгобезницу да се састанемо, и то буде. Пређемг преко едногг потока, прескочимг зидг и ту нађемг мога лгобезницу, коп ме желБно на детелини очекиваше. У тнхои ноћи прн бледои светлости звезда, подг божшмг песмомг славун, кои надг нама на еднои великов букви стонше, закунемо се, да ћемо свезу лгобави верно до века храннти. Хгели смо тиранскомг отцу дрзновено, постонно и, ако би то морало бити, и силомг противетати. 1оштг трипутг имадо срећу и неописану радостБ, да се сг ОбвладателБицомг мога срдца насамо поразговарамг, ерг наскоро одазва ме писмо у Флоренцг, гди е мои отацг на путу у Итал^го, кои е предузео ради поболшанл здравлн, напрасно у болестБ пао. П присп-ћмг тамо. Мои отацг лежаше у кревету. „Остани кодг мене, сладкШ сине, докле н оздравимг или умремг!" рече мн онг. Н самБ морао оетати; али е и болестБ остала , као што е и била — поболшанн ше било ннкаквогг. Ахг, моИ госиодине, а самБ жалостно проживш ! Скоро 50 иута писао салБ обвладателБици мои' мислШ; па шедно одг пламтећи' мои писама ше се удостоило одговора. После петг месецЈИ погребемг могг отца у двору црквеномг у Флоренцу , одг свегг срдца оплакавши га. Болг за умрлимг отцемг и чезна за лгобезницомг сг равномг горкосћу гризли су и раздирали мое срдце. На крилма лгобови летјо самБ у мого постаибину. Ту дознамг, да е отацг мое лгобезнице умро, да е она сама одг некогг времена посћту некогг младоп човека примала и едногг прекрасногг дана варошБ сг нБимг заедно оставила. То е све шго самБ дознати могао — виши никаквогг трага нје било, тада остао самБ самг , сасвимг самг на свегу. Мо(Ј отацг дакле умре, и она, у кое лгобови надао самБ се утћху збогг горкогг губитка наћи, изчезла е сг некимг младимг човекомг, премда ми се на вечиту лгобовк заклела." „То е немилостиво!" промрмлл Конзулг, „да, то е нешто внше одг немилостивогг!" „П самБ проклео женскинћ, огчеве, младиће, цео светг — све ми е несиосно , теретно> омрзло. Н прибегнемг овомг брегу, да би усамл&ну какву кућу у пу г стои долпни нашаоОнда смогримг ову празну ловачку кућу — покажу ми притнжатела и нисамБ оклевао, а да вамг непредстанемг. Господине, продавте ми кућу — ви заиста нећете се на мене потужити, живић) г мирно као какавг пустинБикг, и само ћу се сг тимг занимати, чимг би мое жпвленЂ на ползу и користБ потомству служило." „Господине одг ВиндхаИмг!" рече Конзулг, почемг му узбуђенг руку пружи, „сажалгоемг васг тако искрено, ерг н внше могу, него ико друпИ о вашемг расположенго духа судити. Узмите ловачку кућу и израђуите у нбо И ваше споменике." „Опредћлите ми цену Г. Конзулг!" „Говорпћемо о томе касше. Нисмо ли мн лмди еднакогг животосматранн и еднакогг разположеша духа?" „Безг сумнћ!"