Подунавка Земун

ЛНГТ1. 31 31Б1ВУ II ПДУКУ.

115

„Зато наћићемо уткху, ако се ст> часа на часг састаали будемо." Бдагородникг устане. „Чекаите!" повиче болестнни. „Идите у споредну собу. Н ћу устати ; доручковаћемо заедно, потомђ ћу васт. самг собомг одвести лоначкои кући." „Вв1 ћете ме одвести елте?" упнта зачуђенни Александерг. „Движенћ у слободномг и ск-ћжомт. воздуху мени и полезно. Осганите, господине, морамо се изближе упознати." Онт. счепа за звонде, кое на асталу стоаше, и зазвопи здраво. 1осифђ се понви. „Води господина у сноредну собу! спреми у кушш добарт, доручакг! затимт> дођи да ме обучешг! аид г |»!" Узбуђеић овогђ господпна т'е внсокогт. служителн у удивлен-ђ довело; мирно и пристоино отвори врата одт> споредне собе и спј'сти госта унутра. Почемг е доручакг у куишг спрешо, помогне своме господину те се обуче. После четвртћ сата седили су Конзулг и Г. одг Виндхаимг при доручку, а иосле четвртг сата предузму путг кг ловачкон кући.

кнрнзнра. 0'вршетинЂ ) . Ловг е већг десетг дана трало и прилично е издашанг бно. Свн зато одређени судови бмли су посол^номг рибомг нанункнн, п з' дугимг редовима стаала су икромг иаиун&иа бурадг. одг кое ће се дотпе, кадг е го пробје, на тенани аиварг нравити. Примамлмшости као из ђ почегка нестаде, и што се одире ревностно и весело чинило, постаде сада посао. Кликћућа томила деце се разишла, и усамлћно стааше Козакг на одушцн, притискугоћи мпрно остве на дно реке, док' не осети да е нреко нви риба ирешла , кого е онда свомг снагомг горе повукао; оштро гвожЗ)е дубоко уђе у трбухг у кога нема шгптова као на леђима, и потребна е сва снага мушка, да се нка есетра и необуздана моруна горе дигне и наиол^ћ извуче, ер' ран1>на рнба свагда на дно и напредг тежи. Косо преко све реке бнле су одушке изсечене; на првои краД обале станше старни Федо |)ђ, држећи остве у чврстоИ песницн и непреетано мотрећи у бистру свр'г човека дубоку воду. Туда, близу обале, милуе иливати финнИ и трнжении етерлетЂ, кои — редко преко четирг стопе дугЂ — н1е одг старца прекомерну снагу захтевао. Тако стоећи мнслјо е старииа на пре!)ашн+> доба, када е на средг валовитогг Дн^стра место избирао и снажномг мпшицомг моруне више центји тешке хптро на ледг извлач1о. — „Издаиниче, па<пи снне!" загрми уеданпутг за нкимг, и неко га силно отисне у одушку. За тренутакг га исподђ леда нестане. Но исто тако брзо скочи за ш.имг еданг човркг, кои е одг бурадји заклон -ћнЂ, у таи ма на то место дошао. То беше графг Лнпинеди, кои е едва

лпунџе сбацјо. ПрвимЂ скокомђ е вештни пли_ вачЂ и гнгорацг старца дочепао , и густа помрчина га окружи исподг дебелогг леда; на тридесетг корака одприлике видило се нсно — дрз^га одушка — тамо га е носила река, тамо е тежш и онг, свомг снагомЂ пливагоћи. Сада доспе, и човекЂ, кои е онде остве држао, осети да е се за мотку нешто силно ухватило. Онђ е извуче, и иочне призивати све свеце, кадг се два човека у место рибе помоле. бдна стражара бнла е близу, на н-ћномг споду бепЈе досга сламе, а велика пећг одђ калћва беше добро наложена. У ову стражару одвуче полковникђ старца сђ КозакомЂ на чјго е одушку изишао, и после четвртЂ сата радовао се видити га тако окрегна, као да се ше ништа догоднло бнло. Графг почне проматрати своИ снтђ и са задоволвствомг иађе, да вода у нћга нје нробила, кадг наеданпутг осети да му пеко РУ К У узе и полгоби. Федорг беше, кои е предг нбимђ клечао. „Панг ОФиц-ћрг," рече тиХо и нћжно, „оно мало дана, што си ми сачувао, небн заелужмвало много хнале, но тн ниеи збогг мене штедео свои у наб-бол^ћмг добу животг:то е прло много, више, него шго казати умемг: ал' тн ме разумешг — ше л' истина , душинко? И шштг бн те за нешто молЈо: — бси л оногг човека видш и иознао, што ме е у воду гурнуо?" „бсамБ, бно е Апдреи Управител!,!" „Тн си га казао, но сада га немои више казивати. Кнезг Иканг бн га на мртво шибати дао, а онг има шесторо деце! Разумешг ли ме Панг Офицћрг ?" „бсчг, разумемг те, стариио! П самв тебе 'тео зато молиги што тн сада одг мене иштешг. АПде, оче, устани и огрни ово ипунџе; л ћу одг оне страие у замакг ншити, да насг у друштву непнде. Сг Богомг!" Предг колибомг бши су конби везали, обоица узншу и свакг на евого страну оде. Сутра-данг су бадава тражили управитела; нћга е нестнло и ннкада га више ниеу видили. — Кнезг Иванг на молбу Федорову побринуо се за сироте бесг оца. Већг е почела степа зеленити, и оФицири, кои су за нродуженћ свое однустке молили, науме добро кнежево, а особито нћгове границе колико е могуће точно премерити и одредити. Већг е све, што е за то потребно бнло, изг Москве приспело, када кнезг Иванг едно вече весело у собу граФову уђе; кога затече где се за премераванћ снрема. „Васг зову!" рекне онг весело, „јошгђ овога лета мнсли се царг у старои светои Москви курнисати, и Госнода одг жен1икора ће дотле наћи досга посла у припремама, Као дет.е радуемг се овоВ великолћпнои, гордои свечаности, коа ће мредг свомг Енропомг нашу Рус1го у нћнои сниности показати, правои, доиета богатои снвнбсти , а не францускомг блистанго и позлаћеномг блеску." Преко внсокогг чела полковнпковогг прелети као сенка при овнмг последнкимг речма, и ако га е известанг изгледг на крунисан'ћ поштованогг цара вспуијо очевидномг радости. Онђ у-

стане и скупи споковно и брижлкиво свое арпе, као што е у нћга обичав бно, премда га е Киезг нестрплкиво на 'итнго гон^о. „Одите" викне едно за другимг, „вн морате самг читати указг, кои програмг садржи; царица мати ће се шштг наипре у каквомг немачкомг купатилу окрепнти, да бн могла по старомг обичаго, на торжеству ирисуствовати, онда ће, до конца Августа, све готово бнти, да све народе одг црногг до белогг мора, одг Беринговогг пута до Висле у Москви седини и нвима нмовогг царскогг господара покаже." ЛипинскШ стааше немо предг изумгћннмг одг радоети. „Господинг друже," започне наипосле озбилвно, „н никако недржимг, да ме оћете сг намеромЂ вређати, ипакг држимг за уместно, казати вамг , да н ниеамк Полнкг, него родомЂ Французг." Кнезг погледа говорника зачуђено. „И ако е доиста ваша колевка у Францускои," започне, „то зиа цела воиска, то знамг а, да вернје срце одг вашега подг нашимг заставама некуца; то намг е показало много частно, храбро дело, многа славно добивена рана. Но мо.по бн васг за изнсненћ " „Мои отацг," почне преповедати ГраФг, „бно е полковникг гвардеиски кнразира Наполеона I. и нје се вратјо сђ похода одђ 1812. године; моа мати беше Полбкинн и умре одг туге. Да бн ми свол добра одржала, донесу ме у Варшаву и одг то доба узмемг и нћно име. Сг четрнаестомг годиномг ступимг у нашу воиску, и мнслимг да самБ се до данасг као чеетитг воиш кг иа Кавказу и Херзону бор^о." „То ће посведочити свакШ оФицирЂ, кои васг познае," упадие му Кнезг з' речБ. „Сада," настави полковникђ , „нећете ми заиста замерити, што немогу безг узбуђени слушати грднго на народЂ, изг кога беше мон отацг." „Шта више и поштуемг то чувство," рече Кнезг Иванг пруживши свомг у бого другару Руку, ,,"0 ипакг мораћете признати. да има доиста онн погрешака, кое самБ чешће на францускомг народу кудјо." „Башг и ако не у тако гаднммг бонма, као што вн наводите," одговори ГраФг. „Оне спадаго у бнће Француза, као што непоколеблБива, крута покорностБ , спада бмће Руса, што свако само размишлнванћ и суђен^ћ исклгочуе." „То е субордпнацхн, душа свакогг воинства," шалш се противникг, „Одпте сада, мплнИ друже, и помозите ми, шштг за ово кратио време кое ми е сг вама радити дозволћно, моИ козачк1и полкг уредитн п сне спремити, што крунисанћ Алекеандра 11. одг Кнеза Оснцћва може искати и очекивати." „Гоеподинг друже," наемее се Липииск И, „вн сте нето тако суетанг као и Фринцузг." „У маленкостима, кое се ег неколико илнда рубала извршнти могу, већг се може то дозволити," одговори Кнезг Иванг, „алп покажпте ми каковога Француза, кои тело и жпвотђ по->