Подунавка Земун

116

лаже и жертвуе, ненадагоћи се за то ни наВиаш>о» прианателпости, коме е ј т дубини срца и у самоЛ смрти доволвна свеств племенитогг, верногг деланн. „Такови иису башт, тако редки, као што Мнслитезавргаи полковникг, саблго опасугоћи; г но бмло би обезсвећен-ћ, износити таково дело на видсло пресуде. Одите." Неколпко е дана протекло после овога разговора, када су ОФицири иа широкоп равни веџбали ново оделен-ћ козачко, кое е Кнезг Иванг мнслЈо собомг повести на крунисан-ћ. Дабогме да су напвише посла чипили скоро уваћени коПМ4, I!« нрнродннв дарг козачкји у владашо сг овимг животшшма, кои се оснива на точномг поинанго нмове целе природе, као и срдачна лгобавк кг нтма, помогне лако свима сметнама. Са мстимг надмоћЈемг духа, као шго коннникг сг ћон -ћмг, поступали су ОФицири сг дпвлћимг, но у свнкомг одношенго непоквареннмг синовима степе, коп су сг одушевлен1>мг и лшбави на Н1Л1 погледали. Иедалеко одг равнице, на котП се веџбан-ћ држало, иодг сивозеленнмг кровомг некогг старогг чаиа наслонјо се патрјнрхг Федорг на ногаре. па копма е буренце водке стаало. Поредг нкга станше комађе суве моруне, дебеле као сланнна, и по начину пексимнта з'мешенг лебацг за опора1!лен1ј лмдства, кое е у таи ма' труба на одморг сазивала. Сг дивномг брзиномг буде конћ поб'|ено, едно уже нзмеђу н^га припето, и за предн-ћ ноге свезани конм! за нсто прпвезали. Кратко време, што е конмма требало да одану, уиотребе коннннцн , да пошго по чаишцу, и текг се онда конвима зобница метне. Одма за тнмг свакЈи добје своП део леба и ме<:а, и гледао е тако угодно наместитп се као што се могло, само тако звана, конгошарска стража, кон е ранен-ћ конл надгледала, величествено е одала сг голомг палошиномг предг своимг зводомг. На едноиг мало } т звнше1пемг мест}', седила су оба ОФицира; коннничшп капетанг Оповг већг е одазванг бно 3 7 своП далћннИ гарнизонг. Са задоволћствомг гледау на живо, шарено позорјв, кое се предг нвима непрестано меннло: одмарагоћп се воиницн, кон безг обичне Фруле небна 'у, и кои су у живописномг иошиву свога колена, у гомнлице скЈ'плћни, едну одг онм н&жнн песама у хору ионавлнли, К010 имг е наИвештш живимг тактомг певао. Кратко, лсно свиран^ћ чуло се на знакг почетника издавагоћи нешто дивл -ћ и туђе, што бн могло на страовите Ските подсетиги , кои су пре толико сготина година по овимг стеиама лутали. „ПогледаОте само г. друже," почне полако Кнезг. „сг каквомг озбилкномг критикомг моИ Федорг трупу сматра." „Чини ми се да се види жалостБ на н-ћговомг лицу," одговори Липинскји — „погледаите, доиста, — онг утире очи!" Кндзг скочи и погледа сг жестокимг уз6уђен1;мг старца. „Федоре," викне н^ћжно, „оче, говори! шта тпшти твое старо. верно срдце?"

„Кнеже," одговори старацг, „селто самк се онн , што међу Москвомг и Н^ћменомг почиваго!" „Истина да е много чеетнто срце руско онде последнвш путг куцнуло," рече жалостивнмг гласомг Кнезг Ивинг, „но свака е наша душа повела десетг наши непрјателн на онаи светг." „И међу нкима беше по 1101 :1 п племенитнв мужг;" клпмне старацг. „Ко ти е то преповедт ?" хтеде (Љговг господарг подрз'г.и>иво упнтати, но н^говг погледг сретне се сг полковниковимг, те по1>е нап[»едг кг коннннцпма, ћутећи гледаше Федорг за нвимг, а граФг међутнмг погледа тавиимг окомг на небо, на комг су прве звезде почеле блистати. „Тн си дакле познавао и племените Французе, Федоре?" упнта по дз^жемг ћз*танго. „Зашто да ннсу и међу нвима честита срца бнла," одговорн старацг. „Онн сз' ишли за своимг господаромг, као и мн за нашимг царемг; зашто е онг страовитни ратг започео, они несмедоше пнтаги: ерг само господарг одговара Богу онога дана за крвв свои воиника и за сузе нмовн матера и жена." Лнпипскш се згрози. Просте речи старчеве, што е мз г кло и едногласно безг з'збз - |)енн изговорјо, дубоко потресу овогг нначе чврстогг човека. Бнло му е, као да види у колебанго магле, што се тихимг вечернкимг ветромг одг Днћстра дизала, утваре на бопномг полго саран1шн, где се изг неосвећене гробнице подижу, и кг некомг озбилмшиг бледомг мужз' навалгого, кои ји гледа укочешлмг окомг искрштеннмг рукама. — Ниже чуго заповедничкШ гласг кнежевг, за конмг сз' разлежз ћи се гласовн трубе сл-ћдовали. То е бно знакг престанка , н велика окретносгв настане у маломг стану. Неколико слзгу иритрче брзо и разапну шагорг, у комг сз' две просте ноиничке постел-ћ места имале. Предг нкнмг буктила е ватра, кон се н предг дрз'Г1н дванаестг покаже. ГраФг сеђаше на полкскои столицн и као да се 3' позор1е предг нвимг 3ДЗ'610. Кнезг Иванг вратп се п носади ирјнтелвски поредг н-ћга. бданг служнтолк понз'ди цигаре и ватре, а Федорг немарећи за седенћ простре дебелнв медвед1 )1И кожз' сг плећа и прући се по н^му. „6'лн тако, кнеже Иване," упнта онда, „као што козацн веле, да Ш за крунисанћ царево веџбашг ?" „Дабогме," одговори господарг, — „кадг жпто сазре то ће бнти." Старацг прогуиђа неколнко неразговетнн речШ, па онда се нсправи. „Кнеже," климне, „твоб отацг Александерг Грегоревићг ми е шштг на крвавоП Березнни две стварн предао на чз'ван-ћ, док' 1(1 опетг одг мене незаиште. По како тн велишг, да- кнезг Александерг неће впше амо доћи; то ћу ш теби предати, ерг ћешг ш можда царз' понудити. Н самк ш извадјо и одма ћу ЈСг донети, ако дозволишг; — ноћв е дуга и ладна кадг се нема шта ћерегати. „Гле, мн смо непр^ателго спреаилн на Бе-

резини грданг, страшанг данг, као што обоица знате." За одговорг кнезг мане главомг, а граФг дубоко уздане. „Садг смо безг одмора шплн за одел4нама, н-ћгове разбјене воиске. Предводнтелки нису насг морали ободраватн: дивлн мржпн 3' свачјимг прсима обадала е наше конћ. (>ви бедни бегунцн бнли су нре неколпко месецји наши надз'вени мучителћи; Свегу Москву мораде имг Ростончинг жертвовати: ерг су се благословенои богоматери, Марји ДонскоИ, безобразно ругали и н-ћпу светинго оскврнилн. — Па ипакг — наскоро беше нда сувише н гнћвг се готово окренуоу сажалеић: што е жестока зима шппг 3' жнвоту оставила, што зрна, мачг и копл-ћ нису етигли, што гладв нје поела, то се одсада штедило; клаи^ћ и давлеић престаде. Ц1го смо стизали, то се заробпло , и, колнко смо могли, подкрепило; но кодг већине ш>и беше наше сажален-ћ касно, Богг нехтеде да се спасу, они угину." Мутно готро осване, кадг се опетг кренемо за страовитнмг трагомг некадашн^ „велике воиске." Беше широко мртвачко пол-ћ крозг кое смо н'али. Топови, шштг з'прегнути, кола сг џебаномг и прглнгомг, пешаци гомилама смрзнути, поедини коинници, и по два, по три, како се друштво држало, тако ш е смргв у снегз' стигла. — Мн се на ове страоте мало по мало навикнемо и готово 1и ннсмо ни сматрали, када е опетг гомила лешева кон-ћ нагоинла, сг пута скренути; на еданпутг застане твов отацг: еданг мртвацг лежаше са стране, кога е по свов прилицн мразг текг прошле ноћн з г морш. 1ошг му беше саблн у руцн — сигз'рно ее ниоме одг вз'кова бранјо — златоснанг оклопг лежаше му чело ногу поредг понса, озбилвно му и лепо лице тако спокоино, тако гордо.— мнслимг да га 10штг гледамг, када тебе, панг ОФиц -ћрг, погледимг. Тавне бое нпунџе покриваше му плећа и прси и скрштене руке су га тако чврсто држале, као да е хтео умирућШ тштг нешто бранити и сакрити. Кнезг се пригне, узме нпунџе и извз'че га изг укочене рз'ке — кон е држала златногг орла н1зговогг полка, а подг нкимг, у крпама богате 3 'нпФорме, еданг буђеларг сг лепнмг женскнмг ликомг; реснате полковннчке палете снише му на плећима. — „Кнезг ми заповеди, орла и 63 'ђеларг кг себи з'зети, и само ићму дати, када ш занште. Д3'гп1 походг у Франнз г ску, н1>гова доцнјз рана и дз'га болес.в, у кого га е рана бацпла, можда су учннили да е таВ догађаИ сг ума смео, п н мнслимг, да чинииг право, да сада те стварн теби предамг, кнеже Иване. Тн ћешг валвда, као што држимг, орла цару однети, а можда ћешг моћп у Паризу разпитати, коме буђеларг принадлежи." СтаршЧ Козакг иввади еданг завежлав, коп е у више свилени марама умотанг бно. Орао се сао као новг; буђеларг, одг везене кадиФе, бно е жућкастг и побелш, но ликг се у тежкомг златномг оквнру сачувао. На н^ћмз' се из-