Подунавка Земун

122

ПОДУМШК1.

„ГГнсло мп е саиг разтерало!" одгосори Албертина. „И н неби могла заспати, па макарг би и легла," рече Луиза. „На таД начинг предлажемг, да сг места сагћтг држимо. Седнте и саслЈшаите ме, н ћу као правдослопг све да разлажемг, како би заклгаченћ извести могли." Госпое поседаш на софи , а Вилхелмг, кои небннше башг тако добре волћ, седе предг нм1ма на сголнцу. ,.Госш)дпчна ЛуПза," одпочне онг, „вм сте мојои Албертини верна пргателБица, а притомг и полезни у ономг важпомг д'ћлу тако , да слободно овде на среди иредг вама смемг говорити. Мои иокоГлпјВ отацг, братг чудноватогг конзула, остав!о ми е носле смрти незнатну частв имана, кои се на неколико стотина талира ценила. 'Л прнзнаелг нвно, да самв се до мое женидбе у могг безчадногг стрица уздао. Садг ми прети, да ће ме нзг наслћдства изклгочити, аио се са Луизомг , кћерго нћговогг прјлтела, неоженимг. У колико га иознаемг онг е господарг одг свое речи. Већг одг три године живи на своимг полвскимг добрима, кон онг пустинвомг назива; оиг се Н1в о мени, па нисамв се нп <1 о нћму брннуо, и тако се догодило, да о мојоп пре шесгв недела свршенон женидби ништа незна." „Сси ли твомг стрицу о женпдби ав1о ?" запмта Албертина. „Писанв ; онг е |;стина често сг зеликпмг почиташемг говорјо о своме нр1лтелго Бронеру, али никада о удадбн нћгове лнзбведостоОне кћери " „И немогу чнсто да понамг, шта е вашг стрицг сг тимг хтео ," рече Луиза , „одг три године 1ие се о менп старао , а садг изненадно оће да ме уда. Мора бмти да е лко болестанг, кадг се тако одрешио изражава и велпку итшо препоручуе." „Зацело ! зацело!" промумлн Дева.тдг. „Онг се оддао своеволћномг животу. Учинили ме н^ћговимг свеобштнмг насл-ћдникомг подг условјемг, да господучни БролеровоП изв-ћстну частв имана уступнмг, то ћу н све лепо изнаћи — —" Плавокоса Луиза счепа р.)ку младе госпое. „Мод лгобезна прјителвице," шапуташе сг некпмг узбуђенћмг , „тм си се мене, као убогогг снрочета, тако великодушно примила, а садг да морамг, ако и нећу , гвошИ срећи противстати !* „Приписуемг лп ти кривицу, ЛуЛза?" „Господине Девалдг, шта морамг чинити, да вамг одг ползе будемг?" унмта Лувза чистосрдачно." Садг наступи мала тишина. „Моп е стрицг особнтнД бз 7 дала," повнче Девалдг, „и ми морамо сг нвимг као сг таквимг носгупати ! Н неверуемг, да е башг тако нко болестанг. Господична ЛуОза, мени е една дрзка, али практична ммсао на паметг пала —• оћете л' ми у извршенга те у по.иоћв притећи ?" „Ослоните се иа мене!" ревностно рече млада господична.

„Шеданг неможе чудноватогг с-трица болЉ знати, до мене, и заго га умемг предусрести. Мм морамо сг иишг едну малу ролу играти. Ако пакг неиспадне за рзкомг — више одг лншенш наслћдства неће насг постићи. У осгаломг мол намћра иде на то и само очекуе згодну прилику, да Конзулг мого Албертину точно позна и возлгоби.* „Али ако му у томг смртв препречи?- 4 упмта млада госиол. ,,'Л неммслимг нитп на нћгову болестБ нити на смртБ." „Али ако му се н недопаднемг ?" „То е немогуће!" повиче Луиза. „Но ослонимо се на случаВ!" „Онда нећу му се ни п допасти!" повнче Луиза: „Господине Девалдг, предложите намг вашг планг." „Онг е простг, и то таи што ћу садг овде написати : Лгобезнми стриче, и самБ срећанг, што се вашои заповести покоравати могу Луиза Бронерг већг одг осамг дана моа е супруга." „0 Боже !" повпчу обадве госпое. „Сутра спремаОмо се, да бм прекосутра предузели путг у тако названу пустинго." „Свршено!" повиче Лунза. „Н ћу дотле супруга Девалдова бмги, докле годг нуждно буде." „А кое си место супруги твојоИ опредЂЛ10?" запмта Албертина „Тм си Албертнна неразлучима прителБица мое госпое." „Д ћу мого ролу понаћбо.тћ играти!" повпче весела Луиза. „Неће ни 24 сата проћн и већг ће стрицг основно незадоволБство у госпого Девалда наћи — т. е. притворну госпого Девалда!" рече на то смешећи се. „Н ћу избегавати све маане, кое бБ1 едну жену несносномг чиниле, као старан^ћ допасти се, надмћностБ, гордоств н будалаштина. А тм, мон лгобезна Албергино, усгупашг ли себе, као што си, наравно внше се и неиште, да побћду одржимг. Разлготилг се стрпцг на мене, онда се зарг можемо ослонити на признаван^ћ, и онда смо посгиглн ц-ћли!" „0, како си добра, Лунзо !" „Н ћ} 7 испуннвати само мого дужностБ. МоЛ господине супруже!" окренувши се Девалду, „вм ћете учтиви нћжии и внимателни спрамг ваше госпое бмти, незаборавивши, да вм само називг мога сЈ'пруга носите. Будите мили и благопристоини у обхођешо да небм се никакво подозрен-ћ прим-ћгило. А тм Албертино, одбаци лгобоморностБ, кадг н - ћжностБ мога мужа примћтила будешг! Тм већг знашг, да мое срдце Н1е слободно." Обадве жеискин-ћ одз г у свого спаваћу собу. Вилхелмг Девалдг напише сприцу писмо и одма оногг готра рано пош.тћ на пошту. III. Иустпни, као што е Конзулг назвао свое полбско добро, лежала е у уса.члћномг едномг предћлу Весгфа.тје. Одавде до наиближегг гвоз-

деногг пута рачунало се петг милн, а до наНближи' села манћ одг едпогг сата. 'Гавна елова шума обкружаваше оваи мн.тнкг, кое сг правомг име пустинћ заслужуе, ерг оваЛ лежаше тако мнрно н одг свега удалћнг, да се обитателБ могао поноснтн, што е самг, особнто кадг бм 1оснФа не као човека него као какву справу посматрао. Госпон Катарпна, домостроителБица, служи кодг Конзз т ла већг одг петнаестг годипа; она о ц-ћпомг мужу, сг коимг се разставнла, жалостна д-ћла изкуснла, и почемг е нћно срдце бмло пуио мрзоснИ спрамг лмдЈП, с.тћдовала е своме господнну изг Бремена у ову усам.гћностБ. 1оснФг, собнми с .тужителБ, нтв никада имао срећу супружества уживатн; онг е бно у сиротннскоЛ кући воспнтанг, и отацг конзула, честитмн дуанџш, прнми се четриаесто годпшнћгг детета, да бм едно благоугодио д-ћло нзврппо, а уедно и себи доброгг шегрта набавјо. Сиромашнмб шегргг доб1И0 е више снра него леба. Бонзлбнвостб спрамг лгодш детету е сг почетка строгнмг ноступан^ћмг уливепа, и 1оснФг мало ио мало постаде справа, коа се точно заповести повинуе а не погледу. Конзулу е потребна бБ1ла таква справа, кого после смрти отца и задржи за дал-ћ употреблен^ћ. Послужителв оваИ бмо е толико старг, колико и н^ћговг господннг, и проживјо е, може се управо рећи, у будаластомг навнчаго истога. Добарг таи човекг бмнше скоро единмП на свету кон вероваше да е Конзулг болестанг. Катарина, кон се за куИиу старала , сумнила е по негда, ерг изг преком-ћрпе охоте господниа кг елу могло се заклгочити, да е савршено здравг. СлучаВ 6 дакле овде три човека сасгавјо, кои се заеднички еданг за другогг стараго и заузимаго, а можда и узрока имаго , што су тако своеволБно ову усамл ^ћностБ нзбрали. Зашто се Конзулг кодг ев!к> н-ћговм изванредноспИ гако ревностно за користБ ЛуНзе Бронерг заузима ? Да л' е нуждно да су саме дужности, кое онг у ппсму своме снновцу напоминћ, узрокг томе? Сачините .ТБ познае едну танну нзг живота овогг човека, кои ће своимг читателБима овде еаобштити , да бн тако свошн ириповедки унутрашнго свезу прибавјо. Господинг Девалдг бмо е трговацг; онг е одг свогг огца, дуанџте, красно иман-ћ наслћдјо, сг коимг е трговину отворт. Конзулг Девалдг имао е шштг едногг брата, коме е дао повода, да наввећу частБ свога отчинскогг нманл у трговини уложи. Оба брата бмну смнрена и побожна, ишли су сваке недел^ у цркву, и да бм нБшва трговнна цветала, приносили су на(1топл1в молитве кг Богу. При свемг томг Конзулг, на Ч1в е име радила трговнна, ше имао среће, сва н^гова предузећа рјјаво су испадала за рукомг, наДпосле поравна се са своимг поверителБима, и н-ћговг братг штетуе неку малу суму новаца. У то време у смнреномг младићу одг 28 година распали се лгобавБ кг Мети Ме.терг, честноИ кћери заповедника на лађи, о кошИ се говори.то, да има миразг одг сто хилада талира. Конзулг посћштаиаше часове поучетпн, ков е веома побожнмп заповедникг три вечера преко