Подунавка Земун

ЛМГТТв »1 ЗИМПУ II II4ЈК>.

123

неделћ у свошИ кући лржао, онг е поао и молјо се Богз 7 ватреше и лснје одг свјго остали чланова тогг сабранјн, и напоследку придобје наклоноск. отца, докг Мета ништа о н1шу нје знала. У Конз}'ла породи се меланхолјд и ливао е често потоке топли суза, у присуству пикг отца показивао се природанг. Али у исто време дозна, да Мега лшби едногг младогг Фактора, кои е кодг банкера радјо. Оваи Факторг звао се Бронерг. Конзулг н1е оклевао , да ово горко одкровен1> побожномг заповеднику ненви. Садг између отца и кћери понви се жестока сцена. Кћи остаде постонна у своши лгабови, а отацг се одг еда разболе. Конзулг бдш е и данго и ноћу надг болестникомг , молјо се Богу са заповедникомг, и направи сг нбимс тестаментг. ОваИ тсстамснтг преда се с} ду на аманетг сг наредбомг, да се на свадбениИ данг Мете отвори. Болестнми заповедникг умре, н буде сг великомг пратнкомг саран-ћнг. На годииу дана каснје уда се Мета за Бронеромг. Младми супруп, отвори тестаментг. ЗавЉштателв опред-ћЛ10 е, да Мета насл-ћдница целогг иманн онда буде, ако руку Конзулу Девалду пружи, ако ли са другимг предг олтаромг ступи, да миразг одг петг хилада талнра насл'1;ди. Бронерг започне парницу противг наслЉдника целогг иманн, кога е онг за лажногг обтужш; али Дсвалдг добје парницу, будући е дознао, да е Мета подг свое узето дете заповедника, Мелера, сл^дователно никакво законо поискиван-ћ нема. Гласило се, да е Мета кћн едногг изсел-ћника , кои е у рудокопу у Бремену душу испустш. Мелерг великодушзо прими се четири годншнћгг девовчета, почемг отацг пребивенз' пару нје оставјо, сг чимг бн се дете у свого иостоибину оправило. Бронерг имао е садг истнна сироту, али лепу и лгобови достоину супругу, кол му роди леиу кћерчицу, ону Луизу, сг коЈомг смо већг едномг упознати кодг Вилхелма Девалда. Бронерг остане и дал^ћ Факторг, али после десетг година изгуби свое место, ерг, кадг банкерг умре, нас.гћдници иосао оставе и раздвое се. Садг наступи жалосгно време за овј г малу Фамилјго. Остаривши Факторг нје могао никакво згодно место за н^ћга наћи, н1едногг д1зла ше се могао постоано примити, ерг е непрестано болестанг бно. Мета пакг умре одг вручице. Стан^ћ Бронера бмнше тако жалостно, да е помоћк кодг свои ближт.и иросити морао. Онг се обрати Девалду, кои е међутимг великш трговацг постао. Конзулг доиста подпомагао га е некомг сумомг нонаца, докг ше стармЛ Факторг умро. Луиза нађе прибћжиште кодг нћне прјнтелпкце Албертпне, сг кошмг се касше Вилхелмг Девалдг, синовацг конзуловг ожешо. После смрти Бронерове, коа се на петг година одг почетка наше приповедке догодила, Конзулг се мало задржавао у месту свога рођенн, Онг е сг д} т гачкимг 1оснФомг много странствовао, докг 1ие наиосл&дку ону пустину за одпочива1гћ купЈо. Називг конзула добјо е отуда. што е едаредг д-ћла конзулска у еднои приморскои землки одправлно. У Бремену говоршо се

јоштг мало о Деваллу, ерг онг Н1в имао ннкакве прјдтел-ћ, кои бм га лгобили, ниги икакве неирЈнтел^ћ, кои бкг га мрзили; онг е сг временомг бмо сасвимг заборавл^ћнг. Како се види, конзЈмг е имао нам^ћру, подобанг Мелеровимг 3 'словјама подвргнутг тестаментг правити. Дали га опоминан-ћ на лепу Мету побуђуе, или се онг заиста обећао Бронеру, да се за н-ћгову кћерк стара? Но, да се обратимо на тогг особитогг човека. (Продуженк сл^дуе.)

Цднга гора. Црна горо! свака твоа стена, Монументг е србскога имена. Тм си олгарг на комг жертве вечне, ГорЗ" свагда за Србе несрећне! На србскоме небу СЈ т нце тн си Кое нигда поставнило ниси. Црна горо, зоро нашегг дана, Царевино србска безг Фермана! л. п ненадонцкт.«

1» |» атт. и с е с тт ;■ а. (Црта живога изђ год. 1645.) Мутно небо лежало е надг землкомг као оловна лгоска. По пустимг вмсокомг травомг и младпмг дрн.гћиг зараслнмг нкпвнма лепога Риса, оногг сада тако красногг и родногг предела Барварске около Нердлинга, све е поплавлћно лежало одг силне кише, кон е ноћу пала , и одг сваке бразде на i биви начинила на дугачко пружену бару, у коми е поплавлћна трава пливала. Далеко кг гогу вирила е нза пусте шуме крозг магловитмП возд)'хг вмсока, танка црквена кула, около кое се начичкала мала, пуста и несретна варошв Нердлингенг, кого су већг по другш путг, у наВдужемг и наиужасн1вмг одг снјго ратова, нотресли громови одг топова, и понлашили и разорили бесни и нечовечни воПници. Богата села, кон су овде шшгг пре еданаестг годнна цветала, бмла су сада попн.гћне маовиномг обрасле зидине, у конма расте младо дрвл-ћ и кор >вг, и кол изнова поднћи нпко ше више ммсл10. Но да бм се овомг месту ужасногг опустошенн дао последнми и наистраовит1и изгледг, лежале су овде онде у средг шуниш лешине, неке сг оружјемг, неке безг н-ћга, неке 10штг у оделу, у комг су предг непрјателЈјмг у жестокоД и страшнои бптцм стаале, неке пакг поаране, оплен^ћне и обезчешћене, како се тумаригоћемг изроду плнчкаша учимнло да се шштг што могло одг погпнувши јзстп. Па ипакг беше место, што описасмо, далеко одг села Алерсхаима, где е бптка бмла ; то е само означавало повратакг потучеие воиске Барвараца и ћесареваца, кое су Французи и Шведи разбили. Дубоке бразде одг точкова показиваше пругу, којомг су се топови валали; а дубоке, неброене стопе масноп иловачи, да су 10штг многи и храбри мужеви ј т маклн изг челгости смртне, да наикрвавје пожертвован^ћ лгодско Јоштг имг Н1в родг заг>ло. И салоћа е предела све-

дочпла, да су победителки бмли слаби и безг снаге н нису могли сакуиити плодг свое победе. Тншина беше у овомг иределу, крозг кои се као вали пружа'у брежулкцм, тишина самртна, не као она на гроблго, ерг овде ше нико више копао гробг лешинама; нви уклонити старао се вЈ т кг, кои е Ј' великпмг кучницама по землни тумарао и гоио се као хјена жертвама, кое му е неситмВ ратг давао. Никакво готрен-ћ звонце 1ие се више разлегало по воздуху; само далвна рика громова тутнкила е на гогу и црни облацм вукли сј- се полако и тежко преко неба. Сада шушне нешто ј" чбуну, неши младг коннникг смотрено изведе на чистину свога конн и иогледа на небо, на лешпне, на далкпу кулу, кон се одг гога прозпрала , и на смј г тну околину. Сг коннника као и кона му цурила е киша; онг е, закасн^ћнмИ бегунацг, ову непово.тбнј" ноћв провео у П0Л10 . Н^ћговг напрснакг показиваше многоброине трагове одг крви, н г ћговг широкг шеширг стааше му отобо.тћно надг руменичг лицемг; паЈ 7 ново перЂ, за гвозденмИ прстенг на ппмпнрЈ' заденуто, беше одг влаге као гаитанг усукано, тешке коннничке чизме невндеше се одг блата пинјтолби и пушка — све показиваше нечистоћу и нередг, трагове бегства п беде. На ипакг беше шштг снаге у овомг до коже прокисломг човеку; изг ока му шштг севаше храброств и дркоств; пола изгубл+.нмП, разбЈешлВ, безг помоћи , безг савета и прштелн, самг међу мртвмма у пространов пустивБН, сл> првммг "освиткомг дана добјо е опетг надежде и срдца и покЈ ^шао е првнИ коракг кг спасешо. Но н^ћговг нднби ! краснБ1К конб немогаше га већг после неколико корачан служити, ерг е дубоко упадао у землго, и када е сг конаникомг за еданг четвртг саата измако бцо, стешоћи застане. ЗабринЈ"то снше коннникг, почне га пажлбиво проматрати, но ненађе да е повређенг; животина е само малаксала и глздб го е морила. За тмиг е свеже за дрво и пође по околини, да стра'овито средство спасенн — на путу лежеће лешнне прогледа, еда ли се налази при каквои шшгб кон мрвица леба и соли. брг у оно доба е воиникг едиако собомг носш понешто одг свога житка. Кодг многи и многи нагрђени мртваца беше тражен-ћ узатудг, ерг су, да 6 бт се могли избавпти, свои пртлагг побацали, или су већг бмли опленћни или нису ништа впше ни ичали. Наипосле смотри младми човекг у чбуну едпогг мртвогг вонника, у чши се торби јоштг леба и покисле соли налазило. Брзо пресекавши ремене, кои су држали торбу на ле])има мртваца. грозећи се но ити а да свога конн нарани. Желвно е ждерао нднми скотг, што му е госа пружао, и оваи се неусуди, одузети конго ни мрвице. Затнмг га узме за вођице и по'нта колико е мого кг северу, непрестано по лешинама се ј 7 правлн!оћи, кое су мј 7 страовито путг казивале, куда су рашЈене воиске огишле. Наскоро за тммг дође на еданг потокг, где нађо претЈ 7 рена ко.та. Одсечени комопцм на