Подунавка Земун

ЛВВГТЂ 31 34ЕГ.Д1ВУ ВЗ ВВ1УКУ.

131

зстогђ пута одпрати Шта ми помаже тако велико ииан-ћ, кадЂ немогу да спавамг ? Благороднику полвлгого се жене, да га ма свого несрећну лгобавБ примаме, а меии се поавлгого да — Узме библјго сг астала, отвори едно забележено место, и почне читати велегласно: „Мм сио грешници и лишавамо се славе, кок) бм требало да имамо у Бога!" Затимг седне за асталг и почне ст> особитомг охотомг ручати. После ручка заметне пушку на раме, домами едногг повеликогг кера и оде у шуму. Конзулг е данасг имао срећу у лоиу: после едногг сата већг е имао у кожнои торби едногг зеца н две кокоши. Онако натоваренг корачао е бодро кг едномг селу, коега вгале куће по шуми распрострте лежау. бданг иостг, кои обале потока саставлншс, во.ио е кг гроблго. Брзо, као да бм се мирногг места мртвм' боно обиђе црквипу, кое бели зидови сунчанимг зраиима обасути, блистау; одавде хипое кг пароховои кући, коа сто корака одг цркве легкаше. Парохг, честитг човекг, прими га у свое обиталшпте. „Господинг отче," рече Конзулг, „пренего што седнемг дозволите ми, да идемг у куину н матери блени моИ ловг изг торбе изручимг. Преко сутра е нсделл, домостроителкица моћиће зеца з'потребитн. а „Вм сте врло честити, господинг Конзулг, одговорн жалостно свештеникг; „али блена неће ми внше нједногг зеца изпећи." „Зашто? зашто?" „Она е врло болеетна." „Гирота жена!" „Л-ћкарг, кои садг текг што из|фе, каже ми, да оваи данг неће преживити. Поколебанг Конзулг остави пушку едномг углу. „Мож' да ћу ЈоИ и л скоро сл-ћдовати!" промрмла онг. „Да, да, г. отче, рђаво самк са здравл1јмг, немогу, као што треба да се опоравимг. Држе ме за крепка, снажна, али самћ слабг, врло слабг!" Свештеникг тресаше свотмг седомг главомг. „Ма како бмло, г. Конзулг," одговори онг, „ова ммсао има своВ узрокг." „Како то, г. свештениче, како то?" запмта конзулг. „Ко се за болестногг држи, свагда таи ила предг очима краи, а кои предг очима има крав, ради као добарг човекг. Ахг, како ш мало има, кои на смртв мисле! Кадг бм свакЈВ мислш на смртв, кон никомг неостае дужна, небм бнло рђавм' лгодји. „Имате право, г. отче, савршено право; светг е по већои части покваренг, све живи безг бриге, едапг другогг киш.и, задиркива, јмучи и вара, безг да иромисли —" „За то пмтаће онаи наИвмини Суд1Н: човече, како си на землки живјо ? Зашто си то н то чито? Тм си знао мое заповеди, а ниси имг хгео сл-ћдовати." „Г. духовничерече Копзулг. као да е

хтео оваи говорг прешшути, „мати блена дакле е опасно болестна ?" „Већг одг три недел г ћ. Има већг месецг дана како нисте насг посћтили." „Будући самв болестаиг, врло болестанг бмо! Н самв у нам-ћри , да тестаментг правимг, 3' комг случаго, мои досторјнми прјнтелго, нећете ни вм изг вида изгубл^ћни 6 б 1 ти . Н знамг , ваша парохЈа приноси мало, на штедшо неможете нн ммслити, пензјп, кого бБ1 захтевали, бнла бБ1 мала — а мнслимг о вама, г. отче!" „Ахг, г. Конзулг, како сте добри! То е срећа, што е небо васг свима земнимг благама тако богато обдарило, васг, кои на добро га блага употребити желите. Како ће се блена радовати, кадг јои ову в'ћств доставимг!" „Водите ме кг нбои , а ћу нн! самБ то казати!" „Аидете, аИдете, г. Конзулг, болестна често е за васг питала!" Свештеникг одведе госта у едну зачелну собу, кое прозори кг цркви окрсиутп бмау. Сдна постара селанка сеђаше за асталомг и ипаше. „Она спава;" шапташе ова насусрог улазећима, почемг е на спуштену завћсу крекета р}'комг показала — „већг одг четвртБ сата." „Немоите е узнемиривати!" протепа конзулг. „Доћи ћу другш путг." „Само еданг погледг Ј" прошапне парохг, * почемг полагано зав+.су однгну. Конзулг нехотице склопи руке, кадг честно лице старе маичице на снежнобеломг астуку спази. Хиладу бора, можда више одг жалости и бриге него одг старости, понвлћнн' браздиле су н-ћно бледо лпцс са танкимг устницама. Бела ноћна капа сг Финимг окраИкомг покриваше н 'ћну главу, исподг кое неколико белм витнца вирау. Мирни и тихи, као есен ћ вечерн-ћ сунце, кое свое зраке на жуто вниово лишће предг прозоромг бацаше, бмну зПацм, безмоћно- спавагоће. Суве руке, као да се болестна Богу моллше, бнну склопл-ћне на прсима, кое се никаквимг дисаемг ненадимау. Трепавице са дугачкимг белимг длакама бмну полуотворене, а укочено око гледаше на прси. „Боже моИ, Боже могј," протепа свештенпкг, кои болестну точно погледа, „то нје покогг спаванн — Н1в, заиста не — погледаите укочено око, укочене уетнице — !" Упрепашћенг поћучи неколпко тренутака. Потомг счепа рук_у матер»е блене. Сузе летиле су низг е.бразг старца, па онда дрктагоћимг гласомг рече: „Она е за вавекг заспала — н-ћна е рука укочена н ледена, рука, коп е днадесетг година за мене радила ! блено, Слсно , верна душо! Да она неогговара више! Ићно око укочено, нћна уста кема! блсно, гм си тиху смртк прегрпила, смргБ ираведнн!" Плакагоћн сагне се старБ1и парохг, полгоби укочену руку и мете е опетг на прсп. Затимг мирно стане и пусти, да сузе слободно теку,. кое се као бнсерг на чошноД одећи преливау. Лнце матере блена вечернБимг сунцемг обасаио

чннило се, као да се сг утћхомг на тугугоћегг смеши. То су заиста знацм оногг човека, кои безг икакве борбе и у надежди на 6 олби животг са света одлази. Конзулг опеча.гћнг дрктагоћи окрене се кг прозору, крозг кои смотри гробове, гробно камен-ћ н крстове у црквенои порти. Остави смртну собу и оде у парохову, коп у башту гледаше. Наскоро дој)е и старацг, кои се мало ус1101(010 бннше. „Садг самв самг на свету." рече онг; „последнп верна душа остави ме. Моп кућа мора пуста и празна бБ1ти, радеће бленипе руке за вавекг изчезоше. Тако изчезава све мало по мало, докг редг и на мене дође." „Г. отче, и п осећамг вашг болг, будући сзмб умрлу позпавао. Знате ли, да самБ намћравао опредћлпти јои едногг посланика? Н1тета, што е умрла." „Она е увекг сг почитаемомг лгобови о вама говорнла, г. Конзулг; п кадг годг би дошли, радовала бм се, као какво дете." „бли Слена ваша рођака, г. отче ?" Пароху чинило се, као да утћху у говору о умрлои иалази, па сладкор-ћчиво одговори: „Н1е, ништа ми гпе бмла, н^ћиу ФамилЈго непознаемг." „Но, како е дошла кодг васг?" упмта Конзулг. „Вама ћу, лгобезнмВ господине, изприповедати; досада нико нге знао. Седите, лакше ће ми бнти, ако ее мало сг вама поразговоримг. Ове есени е днадесета година, кадг самк се едно вече изг могг Фи.пала повратјо, гдн самБ се подуже, него што спмб наз'Ч10, на еднои веселогг частп крштенн задржао. Путг мои водјо е поредг поштанске КЈ ће , коп на краи друма лежи. Кадг ме поштарг спази, зовне ме. „Господппе отче," рече, „у мојои кући лежи една стара жена тежко болестна; и тако принуђена е бнла своГг пугг прекратити и овде остати. Лекарг нзнсшо се, да е нћна болестк сумпителна, а и жена морала е свов краи близу осетпти, почемг захтева едногг свештеника. Н самк знао, да ћете се вратити, па сг тога самБ васг ичекао." Безг оклевапп одемг болестнои; она е бнла жена одг прнлике одг 30 година, али при свомг н^ћномг бледплу лепа. Смешећи се пружи ми н'ћну у грозницм горећу руку, и рече: „Н већг видимг, да самк близу краи, зато молимг васг, да ми при последн-ћмг часу помогнеге и едну таину примите, кого сг овогг света са собомг немогу однетн. Пре свега мораиг вамг, почсмг сте вм протестаптскЈГг свештенпкг, на знан-ћ дати, да еамБ п католичкинп." „Госпон," одговоримг п, „мм немамо овде ни близу ни далеко католичкогг свештеника, зато н уважавамг то тако за хриспписку дужностБ, да вамг благословг по закону дамг, кои е нашг Господг за еве установјо. Н самв слуга Божјв, кога свп христјнни бсзг разлике исповедаго п почптуго. Оћете л' се мени поверити, испунићу точпо м010 дужностБ." „Н самБ едпа сирота, несрећна жена!" за-