Подунавка Земун

134

пко волсо п за кого смо мнслпли да се ј т езеру удавила. 0 Боже, о Боже, каква слупш ■* „Она се Н18 удавила, шо су украли, отелп, Господпне. И самв ваша сестра Марјп! Познала самћ ва.сг по тоиђ мрк.омг младежу на слепомг оку, коп изгледа као прстенг , и мена вала да кажете хвала за своГј животг." „МарЈа, сестро!" викне Максг изванг себе и загрли жену — У тан ма' п_укне пушка ; млада жена заечи изг гласа; падие пзт> Максовогг наручЈн па землго, а Максг посрне неколико корачШ одг н-ћ, па се онда свали на землго. На вр'г е,1не високе у шуму зарасле стене у средг полако разлазећегг се дима покаже се на тренутакг Бранкинг претећШ пзгледг, пушку подигнувши, па онда га нестане у чести. Леополдг Бухг клекне упрепашћенг краИ свога прјнтели, отвори му прсвакг п покЈ ша га V жпвотг повратити. Но зрчо му е бмло срдце пробвло; онг тешко уздане и премиие. Али Цига1 ка се дигне; метне дете на землго и гледала е пузећи приближити се кг лешини свога брата. Но снаге ши нестане: и она е смртно бмла погођена. „Н самв рекла! рекла!" стенала е. „Даите ми га. да га шшг еданпутг видимг!" Цигани јои мету лешину у крнло и она полгоби бледа уста мргваца. За тнмг клоне гласно уздаиувшп , у руке Цпганину кои е држао, и издане. Узалудг е Леополдг тумарао по шуми сг воиницима и друшма, коп су на гласг пушке поитали. Одг убице 1не се нашлб ни трага. Г!одг еднимг великимг растомг на подноЖ1К> стене, где се дело догодило, даде Леополдг укопати свога прјлтела поредг Марје, н-ћгове сестре.

Нандразкви цветљ. Пнтала ме Мила мон: Кажи мени драгш моИ, Шта наиволи душа твоа, Цветг наидражЈи кои е твои ? Ружица ли да л' румена Сва роспцомг обливеиа, Или кринакг пуннв стида, Ил' споменакг смерногг вида, Нл' босилнкг што мирише К'ошто раиска душа дише? ЧуИ ме, душо мила моа! Шта наиволи душа мон. У руМени не ружицу, Бистру на нбои ни росицу, И неволимг кринг невинни, Нит' споменакг безазленни, Нит' босилнкг што мирнше К'о што ранска душа дише, Већг н болимђ онаи цветг Кои р у з м а р и н ђ зове светг, Кои значи нама свадбЈ', Мпла мол теб' удадбу,

Кадг ћу сретногг видит' себе Мила мон покраи тебе. д. и, ПаилоБиКг.

Суезв г 1Јр1с5 © реотатои звсздв«. Какво е суевћр!« о репатоИ звезди бнло, каже намг исторјн ова храннтелвка пстине, у овимг неколикимг догађаима. Мм спомппћмо међ' осталимг велику комету (рспату звезду) год. 837., код се землви дко приближила бнла, и кошмг е Лудвигг Смиреннп тако застрашенг бно, да е одма, да бн гнћвг БожШ сг неба посланни ублажш, заповед10 што б|)же цркве и манастире подизати. Комету понвившу се год. 1456. не само да су Турцн иодг Муамедомг II., него и христјннски предводителки воПске, кои су у оно време противг Турака воевалп, као знакг Божјегв гп - !;ва сматрали. Да бн се оваи пгћвг уклонш, заповед10 е иапа Каликстг III. да се свакадг у подне звони. 0т} 7 дг е произишао и обнчаИ, да свакадг у подпе по католичкимг землнма звона удараго. Тако исто постао е обмчаИ кинувшемг: „на здравл-ћ" рећи, кое е по некимг хронистима отудг ПроиЗишао, што е при едпомг одг наужасши помора год. 590., за кои мнслише да га е една великакомета проузроковала, смрти нко кГлнћ предходило. Велика комета 1556. (та иста, коа се сада очекуе и кон е чудновагомг гласу пропасти света дала) , цару Карлу V. дала е повода одрећи се круне и у манастиру за смртв приугоговлнватћи се животг проводити.

Е®агЈаесаб1аа Д1»жгшавв»ига ,В.Ј Енглеска држава дугуе 829 милјона фунчта шт., т. е. 8100 милГона Фор. ср. или 9800 милшна фр. раИнски или н г ћмачки. Да преставимо ту сушу одг 9800 мил. Фор. ср. у крсташима (на 1 крсташг 2 Фр. 42 кр. рачунагоћи) , па кадг бн крсташг до крсташа уздужг наређали, изишла бБ1 една лишн одг 19.596 геограФичнн милн и томг бн се лшпомг 3 2 /з пз'та цћла землд опасати могла , а кадг бн Форпнте до Форинта наређали (1 Фр. = 10 гр. чарш.) , то бБ1 лшпн 39.682 мил -ћ или 7У 3 земнн обвата дугачка бнла. Кадг бБ1 те Форинте едну на друту наслагали, као што се обично за Фишеке новцм слажу, то бв! изишао еданЂ стубЂ одђ 2334 мнлћ високђ . Дал 'ћ, кадЂ бн дугЂ енглескји у готову на гомилп имали, то бБ1 ту грдну гомилу новаца могли кренути текЂ на 34.500 кола', у свака кола Ј'нрегнувши по 4 конн (дакле са 139.000 конн) рачунагоћи на -свакогг кона по 15 центји товара. И таи бБ1 се дугг исплатити могао, кадг бБ1 се свака британска глава изђ сва три кралћвства, и старци п бабе, деца п одрасли, мушко и женско, проснкг и милГоиерЂ принудили , да по 350 Фор. (т. е. 146 тал. нашнј на уништен ^ћ дуга плате. Само она сума, што е за плаћанЉ интереса сваке године потребна и опред -ћлена, потребуе по горн-ћмг рачуиу 1200 кола и 4800 конн, да се сг едногЂ места на другб крене и преиесе.

4 н с в д о т е. — Ко украде 1000 Фр. за нћга кажу да е крадлБивацг; ко украде 10 .000 Фр. за н - ћга кажу да е маисторг ; ко украде 100 хилдда каж} 7 да е препреденг маисторг; кои 200 хнлнда украде кажу шиекулантг е, кои украде еданг милшнђ кажу: тви разуме свов посао. — Богј.тб 1 и нек1и Атинннинђ , кои се далеко више старао да своме спну новаца доста остави нежели да га нзобразнти даде, нађе Аристипа ФилосоФа и рече м у: „Господиие! гди годб дођемЂ чуемЂ да се о вама добро говори, н бн желш да мога снна учите, и колико захтевате , што ћете га учити ? „бданЂ талентг, одговори му философђ." „бданг талентг" иовиче тврдица , „зарг е разумг тако скупг? за ову суму мого бн п едногг роба купити." — в 11а купи" одговорн ФнлосоФг „и онда ћешг имати два." — Баснотворацг бзопг, кои е бмо гуравг и еравг, едномг речи: когђ е природа као нагрду бнла роднла, бу г де продатг едномг трговцу, кон е сг робовима трговао, и овав трговацг наскоро затнмг пође у Ефезусг, да робове свое прода. СвамИ робг дужанг е бно што е за путг нужно на леђима носити, и зато се бзонг своме господару замоли: да овав има прнзренје на нћговг слабни саставг т-ћла, примгтивши да бм валнло да се сг нвиме као сг поваи.номг блажје постуиа. „Тм ако нећешг, неморашг ништа," рекну му нћгови другови. Но бзонг узме себи то за чесгБ, па захте , да се и нћму што даде да на леђа упрти. Кадг опг то захте пусте га да бира шта ће носити. 0: гб узме котарицу сђ лебомЂ, кон е наитежа бша. Сви су мнслилп, да е онг то учннјо збогг тога што е лудг. Но одма о ручку наклопе се сви око бзопове корпе, и нашему мудроме бзопу теретг се олакша, ерг се леба прилично поеде. У вече и другш данг едоше такође леба, и тако после два дана 6 зопб се свога терета ослободи, и свакЈП се дивјо в-ћговомг мудромЂ избору. — Младићг некчи напише уеданпутг едно за другнмЂ три лгобовна писма, одг кои прво почне сг овпмг речма: Почитаема ирЈнтелБице! друго: Лгобовидостопна едпнпце! а треће : ДражпГНпа и срдачнолгоблћна д-ћвице! Нашто ова разлика? запмта га прјнтв.гћ, одђ кога онђ н1е преписку ову за таГГпу држао. Ево да ти кажемг, нашто, одговори онђ . Прва има четнри, друга шесгЂ, а трећа дванаестЂ хилада Форинпв иираза. — Смртв и женске нмаго међу собомг чудновато подоб1е; шта впше женске су смртв на оваи светг и донеле! — Оне 1Тго као и она, онога, кои одг нби бежи, а беже одг онога, нон ш В1н и ватрено за нвима тежи. — Млоге су депоике наликг на копрнву, Додирнемо лп е полако само, ожеже насг; счепа мо ли е одважно и чврсто, то се ман'ћ тога бонти пмамо.

м