Подунавка Земун

Л*1«"ГЧ» 31 ЗЖК4ВУ М Н1УКУ.

„Две женскин-ћ?" упита Александерг ј - зпламренг. „Да, милостивн Д господине. Н угледа сг проаора, кадг тамо преко плота прескочише и у шуми )Д нестаде. „Ти си двоструко видт, старцД мов пр^ателго!" „Могуће, моЛ видг сг дана на данг бива слнбји." Александерг оде кг пустиш.и. Кадг у авлЈн) уђе, изиђе му Вилхелмг изг баште на сусрегг. Обоица се поздраве, као стари познаницБГ Иочемг су узг степене пошли , Вилхелмг мане главоаг еднои дами, кол на прозору долн -ћгг боа бимше. Алексаидерг баци очи тамо — позна лепу непознату изг елове шуме. „Прјателго," шапташе као ошенг, „коп е то ова дражестна госпоа ?" „Коа госпон?" „Што на прозору биаше — ви сте е поздравнли." „А тако! ова е госпоа — —" „Ваша супр,)га?" „Ше!" Александру се садг чшшло, као да читавг товарг на себи носи. „Кои е?" упнта уздишући. „Господична Албертина Мелерг, прјлтелвица моб жене." „Дакле неудата? господична?" „Обое, господине одг ВиндхаИмг!" рече Рилхелмг. „Сирома човекг мало е ћанутг, сл4динателно ше опакг," помисли онч , почемг е сг прјнтел-ћмг у предворћ ступјо. „Г. Девалдг, молимг за едну услужностћ." „Говорите, господине одг ВиндхаИмг." „Познаете ли ову господичну ?" „Познаемг." „Представите мо нбо С !" „Сг драге во.тћ." Отвори салска врата и пусти госта унутра. Албертина, коа сама биаше у сали изиђе улазећима на сусретг. Она биаше гологлава; н-ћна црна коса образоваше просто, углађено теме, «диа златна игла држаше лепшТ сплстг витица. Она носаше едну алмшу одг загасите свиле, коа вернин снимакг н-ћиогг виткогг т:ћла изданаше. Црвене руже одг пантлБика красиле су нћне пуне обрашчиће. Вилхелмг Дсвалдг даде свошЛ госпоп разумителнив знакг погледомг, докг се Александерг дубоко покланнше. „Господична," рече, „имамг честБ господина одг Виндханмг вама представити, лгобведостовногг могг друга у лову, о коме мов стрицг ириповедаше, да на све жене мрзи." „Мрзи!" протепа Александерг узплаиренг. „ИеверуВте то, господична. Никада нисамв таково што изрекао!" Албертина поилонп се и рече дражеснимг смешен^мг: „По изгледу господина одг ВиндхаПмг уверена самв, да онг никада ше имао узрока поту?ки 1 >1 се на жене."

„Гле ђавола ," помисли Александерг „она е и бнстроумна." Докг е Александерг кг асталу пристушо, шеширг останјо и црне углачане рукавице скидао, шапне Девалдг сво10и сз'пруги: „Буди на опрезу, оваВ е човекг будала, брблнвацг! Наша е таина одкривена, ако онг дозна." Александерг се врати. „Имао самв срећу, господичну Мелерг овогг готра видити," рече. „А н самБ напротивг нмала несрећу, што самБ се одг мое прЈптелБпце одвоила и сноев0.1бн0 друг1а пут1. предузела, да би полбско И кући брже стигла." .Како бн радо васг водјо —" „Л би васг зато молпла, кадг бБ1 самБ знала, да сте прЈнтелБ господииа Конзула." „Гди в стрицг?" „Кодг ваше супруге, господине Девалдг!" одговори Албертина, почемг е рукомг на споредну собу показала. „Онг е нго за некш таДннИ разговорг молјо " „Добрив стрицг могао бн ме лгобоморнимг учинити." „Смирите се, моИ господиие, разговорг е свршенг — ето господина Конзула." Конзулг уђе. „Ахг господине одг ВиндхаИмг!" викне веселје. „Добро дошли женомрзче!" Л се нолзуемг овомг приликомг, да ванг мого младу снау представимг. Одите Лупза, одите!" Луиза се укаже на вратима. Александерг заблеие се као у какво чародћДно подвленћ. Коизулг, кога е разговорг са ЛуИзомг у весело положегћ довео, прим-ћчавао е тако исто мало, као и Вилхелмг напрасно меишгћ Луизе; они су само госта у очи гледали, кои садг бледг садг црненг бннше. „Ваша супрзта?" протепа Александерг, почемг се синовцу окренуо бншие. Вилхелмг поклони се ћутагоћи. „Н се смемг обкладити," рече Конзулг, „да госпое узрокг срдн-ћ нашегг госта непознаго. Но извините га, онг е недавно лукаву превару изкусјо — ни наИман^ неверуе!" Александерг завуче руку у отвору одг свогг атласкогг прслука, погледи у таванг, и рече дрктагоћимг гласомг: „Кадг бн самБ досадг веровао, пмао бн необорнме доказе!" „Мож' да се варате, мов господине!" одговори му ЛуЛза тако простодушно, као да бн га утћшити или душевностБ жена бранити хтела. „Некерницо!" иромумла Александерг. „Имате ли изв^спа о нбо Л ?" упмта Конзулг. „Да, мов господине, наИнов1а изв^ћспн!" „Дакле е ли вамг заиста неверна бБ1ла? До беса, господине одг Виндхавмг, човекг вашп' година нетреба на свашта да гледи. Заборавите неверностБ и лгобите другу. Тако би се а осветш, кадг би, као ви, 25 год. ниао!"

„Стрпче!" повиче ЛуДза, гласно смегоћи се, „лепг сав^ћтг даете господинз'!" Александерг згннви као у грчевима машлјго свое иараме. „Сав^ћтг е валннг, госпон," повиче; „тако валанг да ћу му драговолБно сл ћдопати!" Конзулг у свомг животу никадг тако доброгг разположенг н!е бшо. „Оканимо се неповолвностЈЛ а обратимо се поволБстима !" повиче, ерг е сажалена прама сиромашномг Александру имао. „Вм сте се с1 :оро удали, ЛуИза; 1пе ли истина, супружество « л< п ). Останите кодг мене, децо, а ћу одсада сасвимг другЈВ животг проводити, да би ово ткотко дана, кое ми Богг шштг покланп, сг радосћу уживао. У нпчему нећеге оскуднцу трпитн. Ви ћете обитаватн на левомг крилу мое куће, да би савршено спокоГпш били , а господична Албертина нека узме едну собу на првомг спрату. Онда ако и дође зима, нећу е се бонти!" Вилхелмг даде својо И супруги предосторожанг знакг погледомг. Овав знакг и ЛуИза в прим-ћтнла и разумела. „Стриче," рече она нагло, „а се немогу одг мое прЈнтелБице разставити!" „Д нетрпимг никакво противур-ћчјв; млади супружницн мораго савршено слободни безг икакве досаде бити." „Имате нраво!" повиче Александерг, кои као угл^ћнг постаде. „Али, господине одг ВиндхаИмг, ви гледате мого снау страиншмг погледомг; могло би се мислити, да ћете е изг мрзости прогутати." „Зацело не!" повпче горко смешећи се младнВ човекг. „Н самБ ЈоВ напротивг тога врло наклон'ћнг!" „Добро, добро, већг мисли н-ћжше о женама!" повиче Конзулг Албертину ошгро погледавши. „Ви се морате сг тимг лепимг поломг савршено помирити , онг ше тако злочестг и опакг, као што га себи представлнте. Погледабте само могг синовца, младогг супруга, како плива у радости и срећи. Н обарамг ваше основе, као што е ова мала змја оборила и мое, ерг симб е возлгобш. Господична Албертина, а се осланнмг на вашу помоћв!" „На мого помоћБ?" повиче уплашено млада госпон. Александерг се приближи Албертини, полгоби страхопочитателно н-ћну руку. счепа своП шешпрг и остави брзо салу, почемг е остала лица овлашг поздрав;о. Гледали су га како преко авл1б брзо корачаше и наппосле измеј)' дрва нестаде га. „Шта е то?" 3'пита Конзулг. „Боже моИ," нрошапће уплашена ЛуИза, „ако н1е лудг." „То е истина," помнсли Конзулг; „младив човекг е мало ћанз - тг." „МнлмП прјнтелм," окрене се Лувза Вилхелму, „поити за НБимг и гледав, да га угћшишг, ми смо рђаво сг нБимг постз г пили." „0," мумлнше Конзулгј „млада госпоа има *