Подунавка Земун
ЈШГТТГ« 31 ЗЛБЛВУ II ИАУКУ.
141
имг н!,Јопу пуку подлоств, позове »1 да на н-ћгове очи поподе конд што га е доп'но и кон е снда недалеко стаао. Неочекиванг н-ћговг до.тазакг, мужко иоступан-ћ и дрзновено држгигћ као и лвно окривлен^ћ нћгови подли протнвнпка задобш му одиа множину прјателл, кои су пре тога едва чекали да пређу на сграиу нћгови протшлшка. Лестерг остави око недирнутг и праћенг неколнциномг Теханца , кои су му се одг свое волћ за пратнго понудили. н^ћгово дрзновен-ћ хвнлнли и опомннали га да се чува мржн-ћ и злоће они, кое е сада показао и тмме шштг више противг себе огорчјо. Мало дана после овогг догађаа крене се остатакг мале коиске и пође друмомг кг Рш Гранде (делг Норте). Валнло е путугоћи преко данг четири до шестг немачки милн продрети и сагознти се сг геиераломг Моланомг и н-ћговммг оделен^ћмг, те сг иепрште.Имг што е могуће брже побити се. Лестерова служба као ађутанта и штабалногв ОФицира изискивала е, да свако вече изабере различна положенн за поедина воена оделенн, предстраже изаш.гћ, сграже намести, свак1и део у целоме околу промотри, па онда генеразу о томе пви, пре него што се емео у сво№ станг вратити. При томе 8 имао обичаи , свога Јпобиица конн што га е ноћу п'ао, самг надгледати и ранити, поити и онде прнпиннти, где е мог'о наИедрЈго траву и наНбогатЈго пашЈ' наћи. Такође е не редко иоћу устано и свога којш на другу па шу вод1о, ер' како иоиска зоби и кукуруза 1пе собомг носила, то е двоструко валала издашна паша, да се конки у добромг станм одрже. Но такове су се попаше налазиле кадшто подал-ћ одг окола , н Летера нје мрзило, тражити Ји. Оваи н1;говг обичаи зна.ти су сви, и када е овда онда необично дуго изостино одг свога стана, то су онда обично Мехиканцн смешећи се говорили: „Боп ^е$1ег у 80» сауаПо коп јипс1оз ! (Лестерг и н^ћговг конб немогу се раздвонти)." — А то е готово бша цела истина; збогг пажнћ према својов кобили губјо е често време, што би му за ело и одморг валнло. Шестогг вечера, пошто е воВска генерала Каналеса Нуесг оставила, приспе она до Аква Дулче. Тако се то естк зову три за чудо лепа оманн езера 3 'средг пусте полнне (прерје), окружена манБимг гаевима и честама растовогг и мескитовогг дрвећа (А1о-аго1ла §1аи<Шоза). Ово месго буде избрано за преноћиште, сг намеромг да се вовска сутра зоромг крене кг месту одређеномг за скуплннћ, кое е одатле бшо четири немачке мил-ћ одг прилике. Лестерг по свомг обичаго сврши точно што е одг н%га изискпвала воена дужностБ, одведе за тимг свога конн на добрз' пашу, кон е четири сготине корачаа одг прилике била удал^ћна одг страже у око.ту, па се текг онда поврати кг ватри, око кое су н^ћгови мехикански момци полегали. Пошто е проспавао, пробуди се одма после поноћи, оде кг свомг конго, одведе га шштг дал^ћ крозг предстраже у пол^ћ, напои га на првомг езеру па онда припне недалеко одатле у еднов шумици. Текг што е то свршш, то осети да га е
З г еданп} г тг неко одострагг нко счепао, руке му свезао и краемг кабресте или ужета изг конске длаке тако силно уста зипушт, да су му се краеви усана подрли и вилице размакле, а ни иатпшгћ се ше мого бранити. У томе станго три човека, кое у ноћнои иомрћини позна као свое наиогорчетпе непрште.гћ изг теханске спомоћне воиске, одвуку га далеко у едну честу одг мескитски дрвета. Ова трн ниткова звалн су се Броунг, Ормебм и Максг Дашелг. — Овде дубоко у шуми, вежу га сг рукама наопако за едно бодлвикаво мескитово дрво, и притегну узпце тако нко и сг тако ђаволскомг намеромг, да нити е мого седити нити счо.чти безг опасности , да руке изг п.тећа не изглави. Када су га нћговм непомирлБиви непрг.чтелБи оставлнлп, рекну му јоштг сг ђаволскимг подсмеомг, да ће га у повратку изг Мехика опетг по'одити и свои п.тенг сг нкимг поделити. Ово препредеио суровство з'вери га, да се нема одг стране ови лупежа надати никаквоИ милости или штедпБИ за својј жинотг. Они су му наИстрашн1го смртБ избрнли, да з т гине у неизказанммб мукама одг глади, умора нли зверова. Добро е знао , да ће се понска до неколико сатјв одавде 1 ;ренути, и да се за неко време неће опазитн да н4га нема, ерг изостанн-ћ иза воиске кодг нћга не беше ништа необично; н -ћгови познати и прЈптелБН ће онда само номислити, да тражи свога кона, кои е далћ него обично залутао: онн неће нншта зло слути г.1 познавнгоћн н^ћгову вештину са животомг у прерјнма, него ће мирно очекивати, да јј! за трагомг воВске пре него што приспу на прво место одмора сустигне. Такове мале незгоде могз т се свакоме конннику у прерји догодити, па зато небн ни наиман4 имали повода посумннти што га нема. 'Гакове мисли прођу као мунн Лестерз г крозг главу, и 3" тав ма бмла му е сасвимг нсна судбина, коа га очекуе. Прође му еданг сатг наИужаснјегг самртногг стра'а; ништа непрекидаше стра'овито ћутан^ћ, оснмг ноћногг ветра, кои се уздишући надг НБИмг по лишћу играо, и покадшто рзан^ћ по кога конн у далкини. Када е почело свитаги мало се цело позор^ћ променило. Три разлежзћа се гласа одг трубе, коа е у далбини вовску 63 'дила, допру до н^ћговогг пажлкивогг у'а и подсете га, како ће се за мало јошг они близу н^ћга налазити, у чјго се помоћк нешто поуздао, да ће га избавити. Одг то доба бмли су му минути дуги као сати, грозничаво очанн-ћ обузме га. Силно напрезан^ћ, да свезе разкине, кое су га стеза.те з т чини само, да му врела крвБ јоштг брже крозг з'кочене удове потече; но мука му буде узалудг, ерг су узице, коима е везанг бмо, као 1пто треба избране бше, и чворове и петл^ћ лгоди начинили, кои су у томе вешти бмли, и сг овимг замкама (ласо) многогг дивл^ћгг мз г станга (конн), многу снажну мазгу З т ловили, покраЈЈ свега покз^шавана отети се. После неколико узалз г дни напрезана, коа му крвБ исподг сгул-ћне коже изагнаше, з г види Лестерг, да би више одг лудила бмло, хтети такове свезе разкинзпи, и мане се свакогг дад$гг покуша-
ванн. Мозакг му е грозничаво врјо, прекомерно напрезан^ћ му е несвестнцу навукло и вндг му помрачнло; но слз'хг му беше до краПности оштарг, и само се јоштг у нћга ослаинло н1>гово колеблБиво надан-ћ. Докле годг е шштг навнкнз'те гласове свога дружтва разиозиати мого, и ако само слабо, осећао е да нје сасвимг оставл-ћнг и самг , и мого е на какову могз ћностБ веровати, да ће срећнмЈ! случап близу н^ћга довести каквогг затумаравшегг вопника или каково пасз"ће к.тгосе, кое езабасало; вли да ће се можда у околу опазити да га иема и лгоди изаслати да га траже, у комг случаго нћгово избавлен-ћ известно беше. (Свршетакт. с.гкдуе.)
П р а ч а |« '!», Узкипи крвца — савг скрожђу плану, Задркта срдце — засузи око, Кадг виђо Врачарг, по.гћ шнроко: Исто к'о Милошг о Вндовдану. Мало л' е крви што овде канз г , Те Врачарг жеднми, распаленг соко Тн лова желннг крви бн локо. — Ил' можда гори да спржи рану, Кон га сећа давни пролећа, Сила, синџира, робства и паше; 0 страшно, сграшно тадаЛ бмнше! Ал' ђорђа уста — Врачарг се сећа Громко се стресне НебоЈТша кз г ла Врачарг се сећа — закука була. 1). Лкшн!.г,
Садл®Е'1Ј »рсне. (Милобрука.) Уобште се са свјго страна чуе , и као да е скоро свакомг на челу печатг оскз'днце ударенг, пакг, ма се довјо , савјо и промећао како, опетг се главе дићи не може: нема пазара, нема марвн, раани и вину цене, нема увоза ни извоза, нема кирје, нема напредка напослћдкз' нема живота. Свакогг е та на садаиЂ време една, и та иста, данасг и сз г тра песма, и докле ће та траати, то јоштг нико опред/ћдити неможе. бднп слуте да ће сг овимг гвозденммг путемг, кои ће се скоримг и кодг насг отворити, зло, а други се опетг радуго, да ће болћ бмти, и ту се устз г па натрагг, неће нико, да е пророкг. Но "при свему томе надежде имамо сви, и та е нама свима едина угћха, да ће све болћ, а не горе бнтп. Рекао саиБ мало пре, да оскудица свуда влада, а ннсамБ казао гди? и како? Мени се чнни, да ге оскудице наше лепотице немаго, по иБшвомг вели.чомг и широкомг изгледу рекао бм да 3' свачемг изобилуго, пакг као да и по волби жпве. Н ммсли, — да, кадг се на садан^ћ време неможе една одг друге по ношивама, и по понашанго разшговати, и кадг исподг свакогг крова милостиве госпое изилазе, и нема ноћи, да не држе подг раздичшмг пменама увеседешл — за