Подунавка Земун

ЛНГТ1> 31 31Г.1ЕСУ II Н1УКУ.

147

н^гове наНвеће бриге и ц-ћжности. Мну веселу, дрзку наравв држао е за дражестну, а н^ћнг духг противор^ћчга назвао е оштроумјемг. Чссто бм сг нбомђ говорш о покоИнов н кнои матери. Томг приликомг опоменуо би е увенг на то : „Буди всрна твоме мужу, лгобезна ЛуИзо, ерг ћешг сб тим'1. усрећити твогб старогг стрица, кои јоштг кратко време има да ужива." Узбуђем. з т дал1о бн се после таквогт. разговора, да бм се у своши соби затвор1о. „То е заиста чудноватг човекг!" помислила бБ1 ЛуИза. „Али како ће се то наипосле окончати? Готово се каемг, што самв се тон роли оддала. Исходг ће сасвимг друпи бмти, него што се надамо." Внлхелмг Девалдг бмшие јоштг пламтеМЛ лгобезникг свое жене, и као сви лгобезиици, тако и онг спрамг свакогг младогг човека постаде лгобоморанг, кои бм се нбоО приближп). Александерг бвтпше безг противорћчјн еданг лепг човекг и нћгове нзванредносги чиннле су га примамлБИвимг. А суета помешала се сг игромг; онг 6(.1 се поноск), кадг бм мужг едне тако лепе, лгобведостоине жене 6 бјо . И ако се ше боао неверностиАлбертине, опетг е сг некимг горкимг осећан-ћмг о томе мнслш, да она особенако благородногг за примамлгогоћегг држи. Онг предузме, да нам ^ру тога прећути и само мирно гледа, како ће се Албертина владати. То е бБ1Л0 само кушан-ћ, кое се 1ие могло одрећи свое суете. Види се, да господинб Вилхелмг Девалдг осимг што е био суетанг био е и врло лакомишлћиг. При доручку другогг готра шипне му ЛуЛза. „Како ћемо се женомрзца отрести?" „Онг ће се осветити." „Збогг чега?" упита Лз т Вза заруменивши се. „Н незнамг." „Гледаите, да га дотле забавлате, докле л нескинемг мого маску." „Небрините се зато." „Али неоклевабте што пре свршите, рола ми е одвећг тежка." „Она лгоби тогг бестидника!" помисли Девалдг. „Сг тимг бол4." У време ручка понви се Александерг господски обученг. Ншећи на конм јуђе у авлпо Пустин-ћ. „Красно," повиче Конзулг, „ето нашегг Философа! Заиста," поклони се на то, почемг крозг прозорг погледа, „благородникг добро се држи на конго." Албертина баци погледг на ЛуИзу. Она се са задоволБствомг насмен таквои похвали, когое стрицг тако исто изрекао. Синовацг то прим -ћти; неповолБно баци погледг крозг прозорг: онг е морао признати, да е Александерг мш и лгобезанг, и да лепо нши кона. Позваше госта на ручакг и онг седе. Александерг разговараше живостно и чисто; али шедна речк нје се односила на Луизу, кон се труђаше, да свого веоелу наравв прпкр^е да би Конзула преварила, кои поредг н$ сеђаше. Осимг Конзула сви гости притварау се као да су искрени и безпрнстрастни, али то далеко одг нбп бшше.

После ручка проодао се Конзулг до свое баре, кон на краго баште лежаше. Онг заповеди, да Девалдг свого супругу а Александерг Албертину подг руку узме. „Мож' да ћу н-ћговг ФилозоФнчесмД основг оборити," шапне свомг синовцу. Гости, Конзуломг предвођени, одоше у башту. Луиза и Вилхелмг налазили су се у особитомг положенго: млада деноичица нје се могла лгобоморности спрамг Албертине и младии човекг опетг спрамг Александра отрести. Конзулг ше био уморанг разговараги и забавлати Ш. Александерг са свошмг дамомг предузме странпутицу. „Опроститерече уплашена Албертина, „бара лежи онамо!" „Молимг, само ми с.гћдупте, господична. И оваи путг води кг ц-ћли." „Воимг се само —" „Боите ли се да са мномг сами останете?" „Кажу, да вм волете самоћу." „И казали су вамг истину, мон лгобезна господична; ерг усам.гћностБ има за мене хиладу дражести, особито кадг е тако една лгобзедостошга господична украшава!" Албертина погодила е нам-ћру особеннка. „Ахг," повиче она смешећи се, „мислимг, моИ господпие, ви сте залгоблћни!" „бли вамг за чудо? упнта Александерг, кои све већма лгобомораиг бмваше, што се Вилхелмг и ЛуИза више одг н'ћга удалнвау. „Вн сте се заклели да жене довека мрзите!" „Мон лгобезна господнчна, прииуђенг самБ да ваше о мени мн-ћнје поправимг. 6 стб, н мрзимг, али само суетне, неверне жене, "коима заклетва ништа нје; учтивоетБ, доброд^телв и добронаравностБ мени су свете, а Ш обожавамг. Кадг самБ васг саму гоче у шуми видш, морао самБ прп првомг погледу признати да —" „Господине одг ВиндхаИмг," проговори Албертпна смегоћи се, „а држимг, да ви желите почестБ указати ми! Ако сте ме изг тогг Ј'зрока 3'далили одг дружства, а оно морамг вамг прилћтитп —" Ту прекине говорг, да ^небм се сувише издала. Александерг прим-ћти да се зацрвенила. „Штета," промумлн онг, „да ове лгобке чуте тако немарну и ладнокрвну душу покриваго!" „Ко е то вама казао ?" „Н знамг," одговори Александерг уздишући. „Будите уверени, да су ме лажно вама описалн. Заиста трудили су се, да ме кодг васг оцрне! 11 Алексапдерг посмотрп за еданг тренутакг младу госпого, и садг е за цело држао, да га е Вилхелмг одг п1, одбнги хтео. „Н ћу себе за врло срећногг држаги," рече узб}ђенг, „ако нћжну наклоноств прама мени покажете." „А зашто не, моИ господине?" „Како, мон лгобезна господична, ваше срдце зарг цје чувствително ?"

т На жалостБ у овов усамл-ћности велико чувство влада!" шапне Албертина уздишући. Чутагоћи продуже путг да.гћ. „Она уздише, збуи^ћна е," поммсли Александерг; „то е добарг знакг, садг смемг слободтб говорити, а да се укора небоииг." Обое шетагоћи изи!;у на едну стазу, кон и сг едие и сг друге стране лозама засађена бмнше. Мало подал^ чуо се гласг Конзуловг, кои гласно о свооШ башти говораше. Кадг се Александерг са госпоЈомг Албертиномг на само нађе, счепа полагано н^ћну руку, стаде и гледаше е н'ћжно у очи. Заиста буктјо е пламенг лгобови у нћговомг срдцу кг лепоИ Албертини, коа заруменивши се стидлбиво предг нБимг станше. „Албертина," шапташе дрктагоћимг гласомт.) „ОваИ срећнми трепутакг немогу пропустити, да вачг желго мога срдца неизавимг : Н самв се у васг залгобјо, чнмг самв васг угледао, и обожавао самБ васг, кадг сте прву речв са мномг пробеседнли. Н самБ младг, 30.000 талира имамг годишн-ћ приходе, мошмг рукомг и иман-ћмг слободно разполажемг, обое подвргавамг вашемг разполагаи'ћмг. Разумео самБ да вн само ис ;рене лго/и; лгобите — верупте ми , као што ммслимг , тако и говоримг. ИемоИте ме оставити безг одговора. Н бм морао очанвати кадг 6 бт ме презрели." Понеражепа слушала е Атбертина ову исповестБ , ерг опа е сг боломг ммслнла на прјателБицу, кое е одношен-ћ кг младомг човеку г познавала. Да бм путг предузела , кои кг миролгобно води, узела е искреностБ за свое прибћжиште. „бли могуће, мо8 господпне?" повиче она, а нјк руку изтргла. „Текг што сте се са мномг упозналп, а већг ми руку пружате." „брг сте ви оно суштество, кое е мномг овладало и срећнимг ме учинити може!" Албертина смешећи се спусти доле очи. „Одобрапате ли?" повиче Александерг изванг себе. „Н самв наисрећн1и на свету! 0, повторите ми то сладко одобрен^ћ!" поклонивши се на то сг узбуђен^ћмг, почемг 100 еданг полгобацг на руку притисну. „Мои господине," протепа Албертина, „н нисамБ шштг ништа казала." „Али погледг ваши лепм очш потврђуе све ! Л нетражимг шедну речБ, само поглбдомг потврдите, притисомг руке, да се могу надати!У романтичномг санчнго, коега главна черта н-ћговогг характера бмнше, простре се предг ногама Албертининимг. У истомг тренутку укаже се Вилхелмг, кои се, лгоболорности гон-ћнг, нагло крозг винове лозе вераше. Упрепашћенг стане међг жутпмг виновомг лишћемг. Томе се нјв над;о. Александерг га спази. Поносно насмеавши г<; 3 'стаде и по.ноби руку Албертинину шшгг еданпутг, коа нћногг мужа, кои иза н&ни леђа стааше, н1б спазнла. „Пустите ме!" рече Албертина. „Садг? Одвесћу васг господипу Копзулу и одкрићу му, да —" *