Подунавка Земун

158

ПОДУН1ПК1.

познанстпо са еднимг младимг момчетомг у сус-ћдству, ст. коимг се она одавиа састати желила, но нинако то одт. мужа ше могла. Лаков-ћрје мз - жевл"ћ учинит' ће, да шв наскоро желл испун4на буде. И тако чимђ мужг првнв путг после оногг разговора у воденицу оде, похити она давнашнго желго свого задоволвити. Човекг отишавши у воденицу самел4 брашно и наЈ - ми ту остати докг се брашно оладиВоденичарг незнашћи нншта одтога запнта га зашто по овакоВ лепоЛ месечини понаплакг кј 'ћи неиде, него остае овде. Човекг мј т простодушно приповеди шта е и како е бшо са лебомг, шта му е жена казала да чини, и да заго неће до сутра кући ићи. Воденичарг, по свои прилицм и на ситу и на решету бмвши, одма внди, да ту мора какво такво ђаволство бмти, па рекне човеку: „н бм се сг тобомг у шта оћешг смео обкладити, да твон жена сада ше сама; и ако имашг волго, ево ове воденице у обкладу, а ти мети та твон кола, волове и ту врећу брашна, па да идемо изг овм стопа твошв кући. Погодимг ли и, онда добивамг ко.та сг волови и врећу брашна; непогодимг ли, онда ево ти воденице." Човекг се забезенне кадг то чуе и вртећи главомг рокне: „Шта тм то говоришг? Зарг моа жена таква ? Та не у кола и волове и у врећу брашна, него бм се у сво мое иман^ћ сг тобомг обнладјо, да то ше истина, што тм на мовд жену потварашг. Ал' кадг си башг наумјо да ми воденицу дадешг, то аВдемо!" — 'Го рекавши седну обоица на кола и довезу се после по ноћи кући нашега добра домаћина. Човекг куцне на врати свое куће, али му се врата одма неотворе Небшше му мило; но кушш и по дрјтји путг мало нче — можда се жена успавала, те ше чула. — Ненвлн се нико — чуе се неки потмулни жуборг и шапутан^ћ унутри. Ово му садг на еданпутг породи страшну сумшо. Спопадне сикиру те изстави врата кућевна и кадг унутра уђе има шта и видити: изгубл^ћна обклада! Садг воденичарг ни петг ни деветг, него на кола па окрене у воденицу; алг жена те предг н1ћга: „кЈ^да ћешг тн сг наши коли" -- повиче она воденичару. „Ово су садг моа кола и волови" — одговори воденичарг — „а самв то у обклади добт." „Ше то тако. Докле на суду пресуђено небуде, да су тпол кола и волови, нећешг дал^ћ!" „Е, кадг е тако, а оно да се судимо" рекне воденичарг. Сутра данг сви четворо т. е. нашг домаћинг, н-ћгова жена, н-ћнг милостникг и воденичарг спреме се да пођу кадш на судг у оближнш варошБ. Да бн правосуд1е кадшно умилостивили, понесу по древномг обичаго свако по некШ дарг. 'Гако мужг и жена ј г зму едну котарицу нн, воденичарг сврати у воденицу те понесе едну торбу бела брашна, а милостникг уирти еданг ћупг масла. Кадг су одг прилике на по пута бмли и ту у еднои равници подг еданг грмг у ладг сели да се мало одморе, рекне жена: „Да чуднн лудш глава ! Идемо оволикШ далг.ш.ш путг, мучимо се и носпмо ово.икШ теретг на овакоИ

припеки; зарг небн могао когодг изме|)г насг кадјн бнти да намг пресуди, те бн намг барг ова котарица м, та торба брашна и оно мзсло, и преко свега тога шшг половину пута остало." — На ово сви едногласно повичу,' да бн тако тшбо.гћ бмло, само — ко ће кадш бнти ? Мужг стане се изговарати, да онг неум-ћ сј т дити; воденичарг рекне, да онг у своши терби сј т д1н бмти неможе; милостникг одб1е то важно званЈе збогг дрЈти свои причина — еле ос.таде шшг жена; да чуемо шта ће она рећи. „Кадг вм ни еданг кое нећете, кое неможеге" — рекне она — „кад|'д бнти, а оно морате мене кадшмг начинити." — Они сви то одобре и сагласе се, да што кадјн одсј т ди мора свака страна пристати. Садг узме жена свого прегичу, обмога го око главе умесго чалме и начини се правнп кадјн. А да бн шшг бол1з на кадјго личила , седне узг самнЛ грмг као у прочел-ћ , узме нажанг и озбилннг ликг судје, па позове наипре свога мужа на судг запнтавши га: „Какву тј г жбу имашг тн?" Човекг. „Н самв предг честитогг каД1го дошао да му се тужимг, како се еданг воденичарг са мномг обкладш бно, онг у н-ћгову воденицу, а н у моа кола и волове и едну врећу брашна. Онг е рекао, да мои жена прошлу г ноћк кадг самк н у воденицн бмо — ше сама^ а н самв рекао, да то ше истина , па кадг смо отишли моши кући , ал' то п изгубимг обкладу. Садг, честитни кадјо, суди ели право, да тако изгубимг моа кола и волове и врећЈ' брашна." Ка дјн. А есу ли та кола и волови и то брашно, ели то сне само твое? Ч о в е к г. 6стб , башг све само мое. К а д ј н. Како то! Зарг тм немашг жене? Ч о н е к г. Имамг. К а д ј п. Па зарг тј - нема ништа н1ишгг? Човекг. Има богме; и она е заедно са мномг текла. К а д ј н. Е, па кадг е то и н-ћно и твое, како си тн могао и н-ћно добро у обкладу мећати? бси ли тн нго пнтао за то? Ч о в е к г. Нисамв. К а д 1 н. В ј т цн се одатле, срамг те бшо! Како си тн смео сг туђимг добромг разполагати ? Моли се Богу, шго си ту и женинг малг ј 7 мешао, а л бн теби показао, како се у тако луду обкладЈ' упушта, гди бн свакш паметнш човекг одг тебе, свагда прје веровао да ће изгубити него добити. Одлази одма и друпИ путг узми се бол& у паметг ! Иосле овога изађе предг кадјго воденичарг. „Праведннб судш!" — започне онг „Н спмб добЈо у обклади одг овога човека, што мало часг одавде изађе, една кола и волове и едну врећу брашна; а да е онг обкладу добш могао самБ изгубити едну воденпцу о кого самв се обкладјо бно, па садг ми таи човекг неда мов добнтг. Суди, честитни Кадјо, како право, тако здраво! Кадјл. (погладивши се по бради и подбочивши се) А ели море, оно твоа собствена воденица о кого си се обклађао?

Воден. Нје башг моа собствена, праведннИ кад1о, али е моега госпо :ара. К а д 1 н. А како си тн смео обклађати се у воденицу твоега господара? В о д е н. Обкладш бн се и у десетг воденица за онакову стварБ; ербо самБ знао поуздано, да обкладу изгубити нећу. Кадјн. Ха, тако ли е! Ишао си на изв^ћстанг добитг у обклади. Чекав мало да погледамг у ћигапг. (Извади изг недара свого мараму, коа е на листове савјена, преврће е и наеданпутг отвори листг). Ево шта у ћитапу стои: „Обклада онди необстае нити се кодг суда уважити може, гди се една одг двего страна на изв -ћстностБ осланн. 'Гако чисти се одавде , нити више досађивнИ сј -ду! „Ко' е таи трећји? Шта ћешг ТБ1? М и л о с т н и к г. Н самв, милостивнИ кад1и, изг онога села тамо преко брда, па сј ' ме ноћасг ова два човека, шго садг ту бјн'у, кодг едне жене затекли. К а д 1 н. Кодг 416, ели кодг твое жене? М и л. Н немамг жене, него кодг туђе. К а д 1 а. А шта си тн чинш кодг туђе жене ? Мил. Звала ме да кодг н4 ноћимг. К а д 1 н. А зарг тн ниси могао и кодг свое куће ноћити? М н л. Могао самБ; ал' самБ имао и друга нека посла. Кадјн. Добро. А еси ли тн свршш тав посао. Мил. бсамБ. Кад1н. Е па кадг си га свршш бно, зашто тн ниси отншао, него да те она два човека кодг н-ћ затеку? Мил. Честитни Кадш, опрости! Н самБ хтео Кадјн. Шта опрости ! Нема ту онрости, него 50 батина, да другш путг свое послове бол4 свршуешг и да неправишг суду толике главобол-ћ и послове. И тако по слову кад1е обале нашегг лгобезника и одвме му 50 батина, и сг тнмг се сврши. Дпаиетљ. 1. Мударг буди 'векг у свему, Сматрав д'ћла свога кра/5; Добро ако га окончашг, Наћ' ћешг у нћм' правнВ раИ. 2. Немои бкттц лгобопитлБивг, Нит' испнтуи туђјб трагг; Само испредг твое куће Свои собственни чисти прагг. 3. Непожели све да видишг, Шта коа еде и носи; Нег' одг Бога единога Што ти нуждно изпроси. 4. Негордп се са иманЂмг; Врло сл^ћди су тежке;