Подунавка Земун

ЛНГ"Г1» 31 31Г.ШУ II ШУКУ.

159

Ко с' гочерг воз'о на коли, Данасг ходи тав пешке. б. *В11кг говори тн истину. Правилна е то мера; Зашто лажа само руча, А никадг не вечера. 6. Непрезири сиромашка И б^днога човека, Нег' сажалуИ, да ти буде Души благо довека. 7. Лукавг човекг непознае Цену д^ћла одг доброгг, Ниг' поштуе лепо име Ближн1>гг, или брата свогг. 8. НемоИ слушат' кад' ко лепо И медено говори, Већемг гледаД оћел' право Или добро, да твори.

ЕРЛКЂ И ПЕТАНЂ.

Е р а к г. Ала самв ти дено провео празнпкг свете троице. П е т ак г. Гди то ? Е р а к г. У манастиру. Петакг. Мудро с» з г радЈо; у красноП БожЈоИ прпроди, гди наши манастири леже, крепи се гћло и разведрава се духг , и у Бож^емг храму наодимо ут-ћху и раапу за Е р а к г. Па шшг какову , — ерг оспмг други ела беше тамо и две веле печенн : агнечине и младе гушчевине.

П е т а к г. Башг е излишна она точка у новомг закону, по комв неможе попечнтел-ћ помиловати. Е р а кг. А зашто? П е т а к г. брг по досадашн^мг искуству небн ови и осимг оне точке помиловани бши.

ЦветковиКт,.

I! « р с с п о д С II ц 1 II.

Г. Н. Р. у Б. Ваша намг е сирота песма тако избоцкана дошла, као да е поштарг знао, да вамг е псто тако срдце ран1>но, коега ЧЈ 'всгва ништа манћ него пћсничкн ннразисте. Н. п. како одг ваше богпн-ћ „блеска веиуса" ослеписте; како ПЈфпург зора задпчила, што ЈоД на челу (!) с1н" како одма постаете „сћнг" п будете „ногреженг," кадг јш'1 лнце угледате, и како ћеге моратн умрети, ако неби вам>. „вндит' с' дала." Боимо се, да ако бн песму ту богинн ваша проучила, н ако бм што о песннчству разЈ 'мевала, да се нкоП недогоди оно што вами, ако вамг се видит' неда; зато песму печатати неможемо. НаЈ - чите се наипре гусле удесити, иакг онда узг ш.и п^ћваИте. Г. Ст. ђ. П. у Б. Сваку песму, како виспреноств мислШ, ил' н^ћжноств чувства, тако и одећа овимг сходна кнтити мора. Одг овогг обоегг, до голи речш, у ваше обе песме нема. Зато ЈВ нећемо печатати. Него препоручЈ т емо вамг читан& наши народнн песама и угледаите се у

вашега презпменака I. С. П . . . . ерг краВ ваше наклоности к* песничству, само тимг начиномг можете се надати бол^ћмг успћхЈ', и незаборавите у бЈ'ДЈ 'ће писма ваша Франкирати. Г. Л. Ст. у Н-ћжно чувство, кое у песмица ваши одсћва, емствуе намг да ћете сг временомг еданг одг 6 олби песника бмтн; али саио то чј'вство поетички изразити јошг кадри нисте. Тога рмди, да сгечете ону нраву поетичку окретносгн и обилносп. езика, кон вамг Фали , читаГпе наше народне песме. Песму вашу „Санг" ево иоправл-ћну печатасмо, али друге две „Росна трава," кон е одг речи до речи Бранка Радичевића „Клетва", и другу: „Л^ћпотици," кон е хтела нешто да буде, ал' вамг ше за рукомг изпала, печатати неможемо. Уобште свакомг младомг песнику нека буде начело „1Уопит ргета1иг т аппит." Друго, избегававте оне сасвимг склеске предмете, као што е „Росна трава." Сећате л' се, да су и Бранковимг „Враголшмг" замерали неки решетари.

Земунг. Господинг Вукг СтеФ. Караџчћг приагћо 6 у четвртакг на пештанскомг броду у Земунг, но Јоштг оно исто вече праћенг одг нћгове кћери, прешао е у Београдг. — И г. 1оксимг Новићг, познатци нашг п^ћсникг, посћтЈо насг е ономадг, одг кога ће ови дана опетг едно дћлце светг угледати. — У Марадику у Срему родила е овн дана една селннка четворо деце. Иста е већг шестнаестБ година удата, и досадг ше родила. Изг Вршца. Оно, што се види, да ће не само добро, него и одг велике нолзе бити, мислимг да небн бнло на свомг месту, кадг бн се прећутало. Но момг мнЂнш, таково добро, кое се не само на поедиие лгоде, него и на многе србеке обштине простире; нуждно е велимг да се зна, пакг после и да му се надаго: Нашегг Богословскогг заведенја треће године клирици сваке недел^ћ после свете литурпе по еданг 11 по два у капели ЕпискоискоИ Ј -пражннванн радн подг присћдашемг преосвештеногг Г. Епи-

ДОМАћЕ 13 СТР.413К 30015ОСТН. скопа и много скупл^ћни грађана говоре слова. И то се одма почеткомг овога другогг полгоД1Л иочело, пакг ће до великогг нвногг испита транти. Оценећи и уважавагаћи како нвјовг, тако и ГГ. наставника нмови радг, прорицао бн да ћедЈ' валани свеииеници и добри пастири стада свога бмти, само^ако као таки бЈ 'ду узимали вол^ћ и времена сг тимг забавлнти се. Овака благородна забава, кадг бн се занемарила не бн лепо ни корпстно бнло. Ова клица просвете гр-ћхг бн бно неопростителннв кадг бн угинула; нк) бн требало неговати, подунирати и колико е годг могЈ 'ће о нвоИ постарати се, да бн у свое време напредовала и обнлно плоде донесивати могла. Но боимг се да и кодг наши млади гореименовати раденика тако исто, као и кодг наши саданви већемг свештеника оваИхвал^ћннв и обштеполезннЛ радг натрагг неизостане, ербо као што реко, кг тому треба вол1>, времена, миранг и сг приходима доволбно снабдћвенг животг, читати, пасати, црпити науку одг

научени лгод1в, кои се за нмово изображен^ћ трудили те су написали, а не сг едногг вашара на друпв, меннгоћи кон^ћ, продавагоћи слану рибу и другимг осталимг еспапомг трговати. Премда е доволбно осведочено, да наука Христова спасава милионг лгоди! и народа, да наука Христова утврђуе целу државЈ', свету цркву и све што имамо у реду довела и просвету надг свимг хриспанскимг народомг распрострла, тако е нуждно за оне, кои су за свештенике приуготовл^ћни, да могу вештиномг ума распространити науку хриспанску старати се, треба Ш подпомагати да се болвма Ј 'савршенствЈ'го, валн имг иоболшати стан^ћ, дати имг валн известну плату, да не мораго очекивати на опела, погребе и парастосе, да немораго бмти подг различнимг именама трговци, већемг прави свештеници, и словеснога стада пастири и ј г чителБН. / Београдг. Одг недел^ћ дана почели су гг . началници изг окружја целе Срб1е долазити овде, нмачно, да замене скупштину, о ко.оп се