Подунавка Земун

ПОДУЕВ кПЕМ

179

вотно нагрдп!" повиче са сјзнимђ очима женскшш, показЈ-гоћи киразиру упрлдву алвпнз'. Неножемо садг ићи у иозориште — води ме натрагг кући. „Морамг навпре овопг питкову платити," загрми киразирг, и у исто преме счепа б'ћдногг Франца за вратг, и стане га лупати. Сва покушена 61>днога, да се изг руку киразира, кои га е као клћштама стегао, изчупа , или да бм му кои буботакг повратјо, осташе безусгЉпша. Кадг е киразирг излјо свои пИ.вг надг б^днимг Францомг, одвуче га до навближе каЛ!е едне ако осветлкпе куће, и удали се са својомг 10штг тешкшоћомг се лшбезнпцомг. Францг наиђе оиде на едногг у униформи обученогг вратара са тророжиимг шсширомг па глави и држсћи штапг са великомг абукомг у руци, кои е смегоћи се гледао таи боГт. Бећг и вратарг иодиго бнише руку, да одг свое стране упрллномг селннчету кого песпицу прида, кадг оваи наеданиутг радостно повиче: „Уаче Бразиии, зарг неиознаете вашегг Франца Дибреса, вашегг рођака ?" „Францг Дибресг! Тако ми светогг архангела, тн си, лгобезнии младићу; али кажи ми за име Бога, зашто си тако прлнвг као угларг?" „Унче, мон добрмИ унче, н самк доста у Паризу иретрпјо , и ако самћ текг одг некогг времена овде." г Дп си у Паризз г , знао самк," рече вратарг, „скоро е еданг полицаиннД чиновиикг за тебе питао." „Хвала Богу!" повиче усхнћенг Францг. „Дакле мон е нам-ћра извршена, и иесрећнии неће одг руку убица умрети." „Шта тн то булазнишг?" упита зачуђенг вратарг. „Н влсг молимг, унче, аидмо у вашу собу да се мало очистимг, а затимг исприповедаћу вамг све што се са мномг збшо, тако да ћете се одг чуда окаменити." Ункг Брасини отвори свое обиталиште и Францг уђе унутра. „Ето мене одма,^рече, „и онда ћешг ми моћи изпричати. Садг се мало очисти, Францу , и ако узхтешг што ести или кого чашу вина попити, наћићешг у долапу." Потомг узме вратарг штапг и постави се опетг предг кашомг госпонице г. Марје. Сутра данг представи Брасини свогг сестрића прјнтелкици гостјонице. Она биише дебела женскинн са дугимг црвенимг образима, и н1иш непрјнтелви доказивау, да плаветникаста боа н^ногг носа проистиче одг некогг пристрастјл кг Хамбертину. Притомг г. Марјн извикана е била да е тако исто богата, као и тврдица. Но сг правомг морамо иризнати. да е н'ћна гостЈоница бша една одг наиогм-ћнЈи. Пуна задоволвства сматраше госпон красногг младогг дечка, и оиред'ћли мј г годишнго плату одг сто франака, да при асталу послужуе. 1оштг новни келнерг нје изг собе свое заповеднице, гдп е нбо9 иредставлћнг

био, изншао, кадг полицаВ;ш№ комисарг понви се и ступи прсдг госпого Марјго. „Иалази л' се у вашои кући Францг Дипресг, сестрићг вашегг вратара Брасини, госпон?" рече званичникг. Зачуђена жена покаже младића, Ч1е су очи зажарене бмле одг радости. „бсте д' вб1 ово писмаице написали, Дииресе ?" упБпа званичникг показугоћи му исто. т Да , господине! 6 сј г ли поваганп невалнлци ?" „Ми смо НБЈово гн-ћздо пронашли, мов прјнтелго, по вашемг изв'ћст1го четири су наивећа злочинца у руке правосудЈе предана. Садг морамг у протоколг забележити, како сте трагг овнмг злочинцима ушли." Чнновннкг извади плаивазг и артјго изг џепа, и седне за еднпмг асталомг. Францг изпрнча све, што е до носледн^гг дана дожнвјо, и сама г. Мар1н сг ужасомг изг приповедке дозна , да су ти немили гости хтели и н-ћну ку^у иосћтити. „Тебе е самг Богг у Парнзг довео, сине моН," повиче уплашена жена, „и да 6н увидјо, да н врлнну твогг д^ћла припознаемг, имаћешг годишн-ћ преко погодбе !оштг 25 франака." „РазбоГшици су бнли до уипго наоружани," рече комисарг , и бранили су се наижешће. У сл-ћдству ове продрзлБивостн буде еданг нитковг имсномг Вернерг убЈенг, а дрзтЈи, кои е текг пре некогг времена као убица са галје побегао именомг официрг Карјерг, нко е ран-ћнг." „А обитателБн куће подг броемг 27. есу ли спашени? „Мн смо башг у оиомг одсудномг часу присп -ћлн, кадг су зликовци замку за нрагг г. Алииа спремили. У осталомг, Францу Днпресе, доћићете сутра у три сита у варошку кућу. Тамо ћсте наћи све ваше познанике изг куће старе Мабелг, и повторителпо ћсте представити суду вашу повестБ. Притомг можете одма 3000 Франака примити, што сте садМствовали да се одбегнпн и опаснБп"! робг увати н затвори." Кое могао бнти садг радостнји одг Франца. — Докг е госпон Марјн комисара позвала да по едну чашу ракје попјго , одтрчи младни дечко свомг унку и достави му свого срећу. Пресуда надг уваћеномг разбоиипчкомг четомг свршила се овако: — Офпцирг Калјерг, Гвидо н Хуго буду на гилотнни погублћнн, а женске буду послане на неколпко година у заточенје, докг би се поправнле.

Готово година дана после овогг догађан протекла е. Францг е нзрнданг, честитг дечко иостао, лено е варошкимг одћломг обучеиг 6 бш и госпон Марјн нко га е волела, едно збоггнеуморимогг труда око нћнБЈ послова ,' а друго и збогг нћгове сиакоикпмг иокушенама ишштаие честности. бдномг иодоцне увече , башг кадг е снегг нко по улицама почео иадати, у1>у два го-

сподина у салу, и у едномг углу седн}' за еднимг полуосветл^нимг асталомг. „Доиста!" повиче манки одг ово двое дошавшп, почемг е свошмг марамомг сиегг са горн^ћ до грла закопчане црне алвинс отресао „заиста, мои прјнтелго ЖшФару , велнка е срећа што е ово време близу гостшнице почело беснити. Кодг свјго чудни догађаа Харун-ал-Рашидг, кои е доживш, нје снегомг по улицп БагдадскоД гон'ћнг, као ми овимг нашимг красногг Париза." „То е сасвимг увеселнтслнни догађаВ, ваше величество, баремг ћемо вечерати кодг госпое Марје, Ч1н су вла тако на гласу. Дечко!" „Изволте мон господо!" „Поручите сг места вечеру за две особе и донесите шампанћра," рече маиви господннг „Заиста снежно време свагда ме увеселнва, ерг ме оно свагда опоминћ на веселу младостћ у Б1енну. Мн смо зидалн тамо наше обкопе одг снега, и снежне лопте бнну наша танета. Ахг, н бнн бодро дете у Бр1енн) !" Францг доиесе вино. Докг е стакло отварао, окрене се манки господннг, и уватп га за уво. „Та то е красанг дечко," рече смешећи сс, „био би валннг волтиже. Б б 1 л ' волео да будешг воиникг, дечко?" „Фала лепо, господине, пописг ме е срећно мимоишао," пресретне га Францг. „Пописг ће опетг доћи — но брзо, дечко донеси да едемо, н самБ гладанг!" „Велика е штета за такве валние лгоде, Дироче," продужи малн&. „Комисари ј г пописиванго ннсу внимателни, они се даду лако нодмитнти — на ибн треба добро пазити — воиска губи таквимг небреженјемг наинуждше лгоде!" „Заповеда ли Ваше Величество, да келнерг ступи у баталшнг волтижираца ?" запита Дирокг намрштеипмг челомг. „Ие, мои прјнтелго, оставите га као што е, нећу га оневеселити, Дироче! Ха! кадг би насг видила садг царица како шемо шампан^рг и говеђину едемо, као' ; два арендатора нзг Норманд1е." Царг убрисавши руке гроотомг се насмее. „Знате ли, Дироче, да е шампан-ћрг преизрнданг? Зиста, н ћу данасг изванг могг обичан попити 10штг кого чашу." Наполеонг счепавши звонце зазвони ио келнера. Нико одг присутствугоћи И16 могао предчувствовати, да цирг са своимг велнкимг маршаломг Французскпмг у едномг буџаку за асталомг вечера. Наполеонг е 6 бш саснимг радостанг, подиркивао е Днрока и смено се одг свегг срдца. Друго стакло шампан1зра бнло е скоро изпразн&но, царг устане и узме капу. „Дироче, платите!" ВелшиИ маршалг ФранцузскШ дошао е бмо у велнку забуну. Онг тури руку у џепг и рече очантелно: „Ваше Велнчество, а самБ заборавјо