Подунавка Земун

1Г0

ПОДУШЗШК 1.

бмчал тпрдо придржпваго, тако исто и кодг староп-ћрнм боарски породица старина влада, почемг е овав родт> сирти подложент>. Оне произилазе иитииие изг времена Фанаткчнм господара, гди в грчк'|Г1 дворскЈА и обходителнмИ еапкг у отм^ћномг кругу прво место заузпмао. Бонри су Задржали источно од - ћло са одиркама п кнФтанг, II нћшве жене виде се у шкуртелвкама и у ша»11И, презиру сгранмИ езикг и обмчап, и омо, шго е кодг модсрнизиранм болра те1»г провидно, то се кодг нвн у целоВ првобитности задржало. Они — и сг нкима 1оштг многи почестници у изображен110 — неседе на сголнцама, него са скинутимг цнпелама лсже на дивину 1 ,0редг доле пруженогг астала (софра) прн ручку. Оваи обмчаи води свои постанакг изг древност гди е у.).'Л'Гј — столнми кревеп — кодг Грка и Римлана у обмчаго бмло. Одг источннка насл-ђдили су обнчаи прстима изг чшпе ести, кое гнусноству западннка побуђуе. Кио шго мм имамо обмчаИ кинувшемг „на здрнвл-ћ" рећм, тако исто и тамо, а осимг тога н многе друге нзванредности налазе, кое у човеку ироннчно смешен1> нроизводи. Послужителћи наИвпше изг цмгана се састое, коихг густа коса видг „полипа човечЈегг" дае, и тако су нечисти, да гнусноств — особито циганско куванћ — у човеку мроизподи. Ово бм се само при великои гладм поднеги могло. Служавке су такође циганскогг иодрекла, и изилазе босе нредг господомг, будућп се то као противно сграхопочнтанш сматра , ако млађи у господарску собу обувени у\ )у. Омоина пнћа, као игго е речено, неволу, пиво е рђаво и редко , у вече гнк) чаи са шећеромг и румомг , али иеужнваго као иа западу шунке, саламе, ладио нећенћ и т. д. Послс ручка или вечере пуше, и то или на дугачакг турскп1 чибукг, преко собе отегнутг, или домаћица завш цигару турскимг дуваномг, коимг се такође сама послужуе. Свакоме, кои непуши, више се диве, него мм некомг госту, кои нееде. У подунавскимг кннжествама , особито у селима, гдн добри госткшица или барг никакови нема, влада една добро.гћтелв и то гостопримство. Наибо.гћ , што кућа, наравно по стаиго и иманго, кадра е дати стои госту на услуги, и господарг куће, ако се пређе ни наи»1ан+> за домоводство ше старао, сада неусмпнимг т]|удомг брине се , само ако страица подг своимг кровомг пма. У окон услЈ -жлкмвости никадг се онг неумара, иа макарг посћта и дуже време транла. * То су само обшти карактери, кон се подг различномг модиФикацшмг ионвлгого, н све, што • се у западнимг землама, као: изображенћ, чисте нрави , 3'кусг и н-ћжно чувство налази , неће ни у лепомг Фамилшрномг кругу Влашке п МолдавГе оскуд-ћвати. Истина миого ће проћн, да се, нре негг шго се истокг занаду прнближи, брои такови ФамилЈн умножи, али треба знаги да надг човечшмг рукоиг втдага посп-ђпша обсчттелства, кон су у овимг землниа дугнмг варварствомг у изображешо препречена бмла. Ако се нвно

мнћнје, самосталноств, основоположенја, политична ммсао у тимг землама усели, онда ће се слободиЈе о напредку и будућности помишлавати.

телег|»а ®1 »'в» ввзио!!>ј ез 1ж'|н1гн>. НаИвећа е ндеа нашегг времена, планг Европу са Амермкомг сг телеграФскомг жицомг сединити. Већг е нрвнИ коракг кг извршенго голјатскогг плана учми-ћнг, сагозно, државннИ военни маробродг „Ннгара" остави 20. Априла ове годнне Невшркгда бм у Енглескои примЈо ролу, кого ће у сагозу обала Европе н Америке телеграфскомг жмцомг пгратн. Онг ће у овомг важномг Д 'ћлу одг два енглеска воена пароброда и сагозпо-државне парне Фрегаге „Сусквсхана" нодпомогнутг бмти , коа е иоследна на таи конацг одг н-ћне дужности у среднземномг мору одазвана. Предузето е, да се по нстеченЈго два месеца одг одлазка „Нјагара" рач>нагоћи, цело дћло сврши, онда непосредствено саобш генћ између сгарогг и новогг свста обистиниће се. Првми нланг овогг голјагскогг д-ћла бмо е наипре у Амернкн одг прилике нре четири годнне одг малогг некогг дрз г жства невшркански капигалиста нредузетг. Они су свима бедама постонно и упорно противсталп п саме понпжавагоће, противне доказе о нвшвомг тврдомг одважаго, да се д-ћло одпочне, опроврглн. Многи су обновлен-ћ телеграФскогг сагоза између обе частн света као немогућно држали, и сажа.тћвали су сиромашне господаре, кои се, тако рећн, „безрасЈ-дно" предузеће само Савршеномг пропастн и великимг губиткомг новца окончаги може, али невјорканско, нефундландско и лондонеко-телеграФско друштво бмло е засгавлћно изг мужева, коп се таквимг страомг нпсу давали застрашити и кои, едаипутг већг о извршенго свога пред}'зећа убеђени, сг особитомг ревносћу и озбилвносћу радили, и никаквомг нречагомг нити икаквимг начиномг надвладати се немогу. Они заклгоче, ако су подморскШ телеграФг између Франпуске и Енглеске у сташо бмле начинити, да ће и они изме!)у Епропе и Амерпке истмИ згоднимг средствама и олакшанама учинити моћи, и ова среДства и олакшанн бмла сј г нкима савршено на разположеше остакгћна. Неможе се одрећп, да е нвјово ,гћло трудно, али почемг су пређе сасвимг сумнителна предузнманн у славу ншовм извршитела окончана, то се и одг садаипгћгг плана санрше.нг усп +>хг очекивати може. Имена онм мужева, кои су дрзнј*ли то изпршен-ћ предузети , есу : Петарг Куперг, президентг, Мопсеи Таплорг, казначеА, Самуилг Б. С. Морзе, телеграФнстг; опс^г као директори: Иетарг Куперг, Мовсеи Таплорг, Кирг В. Филдг и маршалг 0. Робертг. Одг прилике пре трн године примила су ова господа одг гувернсрстпа неФЈ 'ндландскогг документг, кои е ш.и изклгочителномг привнлегјомг о постаиовленго едногг телсграфа на ономг отрову и на еднои одг граничссћи вода осигурао. Далћ дато

имг е нзг државне касе 25.000 долара на разположеше, сг коима бм раваиг путг на гожноД части тога острова начинили, кои е кг Јфеђешо и поправленго линје необходимо нужданг; кг томе предали су нмг интересг одг 250.000 долара на 20 година п поклонпло имг се 50 квад. м. зем1-ћ, кого бм сами по свошИ волви избрали. БудЈ 'ћи да имг е већг ире ослободително писмо дато одг гувернерства острова Принц-Едуарда и Нев-Бруневнка, бмла е савршена лшма за нам-ћраваннИ телеграФг обновл'ћна. На концј ' 1856. године метули су жицу између речене точке ј г затоку Санг-Лоренца одг нредгорјн Рап до предгорш Норта, просторно саедипен-ћ земл-ћ Јоштг пре две године свршено е. Толико е друштво срећно бмло, али пре него што е телеграФска жнца између НеФундланда и Ирланда метуга, д-ћло нје се могло за сапршено сматрати. Иосредствомг Кира В. Филда, едногг одг два директора цео доодакг одг 350.000 фунтш шгерлпнга подел-ћнг е и то иа части внше одг 5000 фј'н . штер., одг кои на Лондонг 101, на Ачерику 88, на Ливерпулг 86 , на Гласговг 37 , на Манчестерг 28 а остатакг на осталу Енглеску пао. Енглеско правителство драговолкно се изаснило, да 4 процентг одг капитала за подпомаган-ћ нкјовн излазећи н улазећн депеша плаћа , јоштг опред-ћлнло е, да ће, ако тан доодакг по тарифи впше ПЗН0С1О бЈ 'де , таи изиосакг платити. Правлеше саГознн држава подобимИ уговорг учпни ће и свако нравнтелство преправпло е по два пароброда кг постановленго жина крозг Атлангскш Океанг, као што е већг горе споменуто. Сачпннтелки жице сагласнли су се, да пету у савршенмн р<;дг довсдј ', и за употреблен-ћ способномг у руке невјорканске, нефундландске и Лондонске компаше ј чинс. Ммсли се, да ће се тан предузегакг за два месеце савршено у дћиство нрнвести. Ради извршена намћре, ла])с оба народа ј зећеду по 1250 мпла дугачке жнце и на опред-ћлену точку Океана отиснути се, коа половинј 7 сиолашн _ ћгг одстоана између Нсфундланда н Ирланда сачиаава. Сваку лаћу, коа жицу иоси, нрати една дрЈта лађа подг заставомг свога народа, да бм ј о Г ј у елучаго нј г жде у помоћк прптекла. Одстоанћ између залива Валенцје п Нефундланда нзноеи 1650 мнлн; но жнца, коа ће се ту метути, мора бмти 2500 милн дугачка, да бм едно збогг неравна дна мора а друго устЈпана ради ветру и олун доста бмло.

Оаигм*зва а у Иаввалгв. У Панами, брегОвитои н слабо иасел-ћнон зем би у гожноп Америки, живи шкодлБпва , жпвоту човечјемг опасна бува Нига. Она се задржава понаивнше у песку и прашпни, при.иоби се ногп човечјои и заглиби н у саму кожу да се скоро ппнгга неосети. Попређенмг! текг допше осетм спрабг и опазп у кожп црну едну точку. Садг е време да се човекг опрости шга