Подунавка Земун

103

евод.тидвк 4.

ствено и узвмшено позориште чудесне природе што се свуда около насг распрострло. Дубоко подт. наиа вулкаиг, кои ннкада немируе, непрестана ука и грмлнва } г нутра у гори здружена сг непрестанимг изметанћмг. Покадшто затутнви сасвилг подмукло пеподг нашн ногу, покадшто пукне као рика одг многи топова; а покадшто се отвори гротло на далеко и увисг да неможешг догледати избаци вулканг оно, што ше хтео више у себи држати — да неможешг догледати, велимг, ерг морадо смо вмсоко у небо окомг пратити подижуће се море одг огн н. Затимг на ма' наступаше тишина — и сама хука унутра у гори престанше за часакг; наеданпутг почне опетг тутнвити, тако силно да се дуго орило по неброенимг доловима у лубинама Етне, понаипре у волуискимг долу, овомг стародавномг гротлу одг иакла. Више се нисамв плашЈо и |це ми необично бв)ло као одпре при погледу на лаву! сада самв осећао да самк ближе створешо; бнло ми е као да смелг завирити у таину напдублћ природне силе. Нкг и узвишенг осећао се човекг овде на висини, премда и магошанг, чимг самк себе и свого околину сравн!0 са овомг грдномг снагомг радеће природе." После овогг другогг изметанд застане мало вулканг, п истип.апћ лаве, кое е за два последнл месеца сл^ћдовало, нје тако силно било као оно прво. Тако е Л,и<1>арано, навблпже село, поштеђено остало одг беснила. Поздно, у Октобру 27., попне се путникг Дпглерг на гору. Сг неколико ићгови примедбШ завршићемо наше известте. Кадг се (тако приповеда) ноћу у 12 сати изг ЦаФарана кренемо, дувао е нкг ветарг и посипао насг досадномг кишомг одг пепела; ико облачно небо наГшосле се изведри и понека асна звезда гледала е желвно на ноћне путнико. Одма испредг села било е небо црвено као жарг, подижуће се масе одг дима, често као огнћни ступови, изгледау дивно црвено одг пламенитогг лаве. Иутг насг е водш преко страшно попуцаногг пола одг лаве, кое су потоци продирали и кое е као посеаио бмло, кладама, стенама и остатцима одг лаве. Полако смо н'али, зшгоћи дубина и врлетни узг брдо, што опасуе долину волуиску, и дођемо у лепу кестенову шуму, нагшосле се узпужемо на стрмену, вулканскимг пескомг посј - тз ' висину, коа се зове Пумитра. Било е 3 сата у готру, када се венца горе дохватисмо; врућина беше етрашна и изгледг иредг нама доста диванг. Море одг лаве сг опгћнимг као гуе пругама, кое се светлећи изливау узг Боке подг кратеромг и као златни ноточићи прштећи и клгочагоћи проб:ау крозг црне массе. Опгћиа река лаве КЈ т лала е живо изг горе и просипала се ег почетка на тавну землго као растоплћна руда. И самг кратерг иовостворенмв изгледаше знаменито. Могли смо лсно сматрати пламену кишу изг н'ћга: видили смо како пламенг свуда изб1а изг зем.гћ. Учинило ми се, као да видимг где узрасте огн4но дрво, сг ускнимг камен^мг и куглама о гранго, кое, бачене у висг

као ватрене ракетле у илнду светли лукова, часг у челгоств огнћногг гротла натрагг падау, часг се низг одкосг кратера ва.тау. Тавна ноћв, олун, усамл-ћна прнрода, густа киша одг пенела, севагоће огн-ћне массе бниу образи страовитогг но величествеиогг ноћногг лика. Свуда беше ратг стихја — само човекг единии мирнми гледалацг. Лава, кон извире у почетку усЈнно црвена покрје се дал-ћ у току црномг коромг и тече дал'ћ, нћно помнцан^ћ познае се по прштанго и спалвиванго предмета кое довати, као и по дим} т . Наипосле се знаменито у внсг нагомила те изгледа као усјнно ватрено брдо. 'Гако се токг примако до близу села ЦаФарано, Кассана и Мило па се онда срећомг сгЈ'снуо и ј т стввјо. Докле ће шшгг страовити, злосретни вулкани гожне ИталЈе транти, докле ће се Јоштг у своши утроби раздирати, то е питннћ будућности. ТиФеи , кои се на бОгове диго п коега е Зевсг у Етии спранјо , Јоштг се еднако труди, да се ослободи и силно камем-ћ , што оће да га згн-ћчи, са себе одбаци, као да бм хтео срушити темелв Сици.пе.

Нзввавмредко У Кетну су армшшши едаредг тако лгото 6б1 ли преварени, да имг е после дуго време светг пркосјо. бданг калФа касапскКј кугш иа еелЈ' едно теле, па онда замолн човека, одг когг е теле кушо, да му да н-ћгово големо псето, само да се по сата сг нвиме послј-жи , а у залогу за то псето оставла кодг нћга дотле куп.тћно и плаћено теле. КалФа стрпа у џакг то нсето, баци га на леђа и пође у варошв. На каши градскоД зад])же га армицшши; онг имг каже, да нема ништа у џаку, на што 6 б 1 се морала платити армицји, ербо е у н ^ћму едно псето. Армишнши му не хтедоше веровати, него одреше џакг , и како се уплаше, кадг уедаредг изскочи изг џака едно големо псето и весело, нгго се тавиице опростпло, крозг кашго у пол ћ побегне. КалФа отрчи за нвимг у село, али садг у место псета стрпа у џакг теле, и кадг оиетг дође до кап!е варошке, арлицјаши му не хтедоше по другШ путг прегледати и преметати џакг, ербо су ммслили, да е у нћму оно исто псето, кое е мало часг побегло, и гако унесе калФа теле безг армицје у градг. — бданг касапинг купи два прасета у селу, за едно плати ариишго, а друго унесе крадомг у варошг. Али му одма подкажу, да су чули за то армнпјшпи, и да ће доћи, да му кућу премећу. Онг е башг хтео едно прасе да закол'ћ, зато га брже мете у колевку, застре по н-ћму, стане га лголлти и певати му, и у томг послу затеку га ђумрукчје. Нозову га да буде сг нБима при иреметанго куће свое, али онг лголагоћи еднаго колевку потужи имг се, да му е дете ако болестно, и да несме садг само оставити. бданг армишашг понуди се, да остане у соби и да лгола дете, докг се онг невратн. „Добро" рекне касапинг „алп само лголаЛте полагано, молимг

васг — тако, немоите сг колевкомг дрмати, тако, садг е добро; али нипошто не одкриваите колевке, ерг ако васг види дете, одма ће п.закати, а докторг ми е особито наручш . . ." „Немаите бриге" рекне армнцјншг, в а већг знамг, како треба лголнти" и одма стане лголати и детету певати. Други армиијнши свј г кућу преметну, али парчета не нађу, и кадг пођу, рекну касаиину, да ш е морао неко преварити. Кадг они одј т , извуче касапинг изг колевке прасе и заколћ га. -— Нека госпол избезумни се, и каже едиомг дебеломг човеку, сг кимг е заедно путовала на колима, да е еданг шалг сакрила, когг е у Брислу купнла, и рада е, да га преко Француске границе шверцуе. На Францускои граиицм задрже армпцпппи све путнике, и одма се сиђе сг кола онаи дебео човекг, и уђе у канцелнрда армицјншку. Одатле изиђе сг едиимг армицјншомг, кои лепо знмоли госпого, да се да у нбинои соби Физитирати, н ^ћгова жена већг чека тамо на нго. ЈПалг се шфе, конфисцмра се и Јошг е морала та госпон новчану глобЈ' платити. Седну опетг на кола сви путницм, и кадг су тако заедно подзто путовали, сгане госпоа ндиковати и тужити се на оиогг дебелогг човека, што го е издао. Али ш0 онг рекне: „Ше нредчо, госпоице, толико речи иросииати за онакавг простг шалг, п, кои самг васг издао, имамг око могг тела обмотано нише одг 80.000 франака у еспапу; и самг дакле за мого сигурноств таину, кого сте ми поверили, на ваше зло а на мое добро употребш. На првои штацш, кадг моП струкг буде опетг танакг и вицкастг, и не као што е садг дебео, поклопићу вамг едан шалг, кои е миого 6 олби одг оногг когг сте мене ради нзгубили. — бданг ђаволаиг обклади се, да ће преко гранпце пренети доста златни сатова, и то исто ави и армшинишма. да се томе надаго кндг дође на граннцу. И Кидг заиста сг колима дође па границу, тако су и нћга, н кола, и кшгћ армиЦ1ншн преметали и претресли, да ше ни еданг буџачићг недирнутг остао, па опетг не нађоше ниедногг златногг сата. Али онг е за то опетг доста златни сатова пренео, н то на оваи начинг: дао е руду одг кола изшуплвити, и кадг е целу ту шуплБИну са златнимг сатовима напунјо, онда е као што се обмчно ради, вр' рудинг с' гвожђемг оковати. — У Берлину на хамбуржкои капји увате едаредг чудноватогг едногг шверцера. Бмла му е нка одг алБине здраво дебела; то упадне у очн армишашимз, и кадг му на страни распарам ш.'з т , нађу у нбоп само брашно. Армшинши га запитаго загато е то учинјо, и онг имг одговори: „Та му е нка збогг здранлн одг доктора препоручеиа да е ноеи;" али 1ие знао казати, кои му е докторг таи лекг препоручш,