Подунавка Земун

ЛИГТ '1. ;м 3.4Б1ВУ II КВ»УКУ.

207

кадт> косацг хитро мане брмткоит, косомг, паде аги са рамена глава, конб му скочи и два и три пЈ "га, докг трупина кђ црноИ зем.и>и паде. Кадг то видише остали Турци, побегоше безг обзира. бданг одт> агнни слуга измакне у Карловце, и тамо поПунн Турке. Лука нје знао, да е Турчипг измакао у Карлогце, п пође тамо немислећи злога нншта, ал' срећолг изиђе предг н-ћга еданг н-ћговг прјнтелћ, те му каза: „Лука бра ге! неиди бодапг у Карловце, тамо су се побунилп Турци ; него иди кудг те очп воде." Лука брзо изрз*чи своме верномг другу лгобовцу сг благомг, оправи ш у Фрушке-горе шуму на сигурно место , гди е знао. да недолазн нпко, до лгата вука и кршна аидудука, Турчинг нигда; а онг оде опростивши се са лмбезномг у облвижнл села и побунп множину христјана, коимг е већг п онако бвш додјно нрамг турскди. 'Гурци понте, даугушеову буну, а нашг ш храбри Сенчевићг своВски дочека, и страшно се П06110. Оста много пусти капа, алг 10П1тг виша турс-ки сарука и днмл1н. Наши одрже надг Турцнма снину победу. Кадг обрну Турци плећа и почиу бегати, обрне се Лука као мрко изг горице в^ че, и гди е само кога Турчина увагјо, клао га е и мучт истимг мукама, коимг су Турци обичаи имали мучити Христјнне. Мејјутичг дође другја трећЈЛ данг после споменутогг окршап некји човекг Марко пменомг изг Славонје одг Вуковара кг Сенчевићу и каже му: „Витеже Луко! воиска хриспанека са С1н(о краева приближуе се да ослободи Славонјк) одг Турака; садг ее само држи, шначшВ еине, за кои данг, пакг ћемо се курталисати турскога арма. 0 немило барагаго Турци ег нами по тужнои Славонш тако, да плугг и кола морамо вући лесто волова и кона, пакг при томг послу о мртви падами. Жене намг и девоике отимаго и оскверннваго, деиу одводе у роб.гћ, насг мужеве колго , секу , и на колце живе набЈжо, валвда ће се већг едаредг смиловати Богг и ослободит" насг наши крвоша." Сенчевићг на оваб гласг похити кг Осеку, али изненада паде у турске заседе , где му е пао већи део н-ћгови гонака, остали се разбегну, а онг са својомг Фатимомг измакне преко Драве. Чуе Лука до мало крозг таиие поруке, да е Пожега одг иаши освоена, Турци многи побјепи подг воиводомг Нетромг Бакачомг . кои е сг добромг четомг гонака упутш се изг Мо-

славипе у Славонш, и после како бм пороб!о Пакрацг и Чикловацг дођеу Пожег\ 7 . Кадг реко 43'е то нашг витезг Лука, пошал^ћ свого лгобовцу Фатиму, коа се међутнмг покрстила, у Хрватску у градг Бакачевг, а опг почне са свно страна бунити понрмлћне Славонце тако, да е за кратко време скушо око себе чету 500 600 гонака. Сг овимг Лука придружи се храбромг Петру Бакачу кодг Пожеге, и после како су овап градг држали обседнутогг неколико дана запалп га самг Сенчезнћг ноћу. и тако изгоре Пожега страшномг ватромг. Паша пожешкш буле убЈенг, н-ћговг синг МустаФа ухваћенг са други близу 300 одличнм 'Гурака, а мртви е пало двапутв толико. Бакач: узевши робл'ћ и плћнг врати ее у Мославину, а Сенчевићг са своимг оде проти Осеку, да се освети бегу, кои му е пре неколико месеци изг заседе побш воиску. Дошавши тамо ноћу запали градг безг да бм се ко и надао, и кадг еу 'Гурци у наивећои забуни бмли забавл-ћнп са избавлвиван-ћмг свои ствари, уђе нашг гонакг у градг у поколћ Турке, као кадг мрко вуче увуче се ме1;у аганце. Али

Еракг. Ко правимг путемг иде, доћи ће у раи, а неволБнике вала тћшитп, вели пословица Петакг. А кадг бм коп крпвимг путемг неволћницу т'ћшити хтео?

бега ни жива ни мртва пемогоше добити у руке зато поити за нкпмг у потеру прама Валпову, гди га на путу увати и натакне на колацг, враћагоћи жао за срамоту, шпло за огнбило ! После обседне Валпаво за дуго време, поубш и смакне много Турака, ал на еданпутг ее понни куга у воиски и нћга првогг удавп. Покоина му душа ! — Нћговн гонаци разнђу се по целои Славонјп поради немиле болеетп, а Лукина Фатнма дође после са своЈомг Навлјомг, ерг н ова се иекако пробЈе кр. зг Славонјго , и нађе евого гоепођу уХрватскоп, дође, реко, Фатима у Пожегу. 'Гу е жнвила у туги и жалости за своимг Лукомг жалећи, и венула е као цветг^ кадг му коренг црвг подгризе , или бура сломи танке гране. Кукала е и цвидила бедна удовица за Сенчевићемг, иркимг своимг с}'нцемг, кое го ше впше огрјнло, докг и нбопзи дође скоро поеледнБш сатг, и она радо и весело пође ег овогг света, ерг е као ХристЈннка тврду наду, да се сг ону страну гроба , у вековитоети опетг саетати са свопмг милимг и драгпмг, где е већг ништа иеће сг пвиме разставити. м. С.

Еракг. ТаИ се налази на путу кг гробло, па тумара по мраку. Петакг. А онг нека упали свећу, да бо.гћ види.

Петакг. Видимг, да тбј нимало среће немашг, мои Ераче! Е р а к г. По чему тм то еудишг ? Петакг. По томе, што ниси могао службу добити, макарг да си томе у свему подобанг; отечественнкг си, умешг се подписати, притомг се зовнешг шшг и Еракг .... Еракг. Кон е ваПде, кадг неимамг способностп ма и за напманћтг чиновника. П е т а к г, А тн се гражи за великогг чиновника, па неморашг нп прочитати оно, што ћешг подпиеивати, а науке се гекг сврше, кадг е човекг већг великШ господинг. Еракг. А шта ћешг тм да радишг? II е т а к г. И а ћу службу тражити; метићу дугачакг шеширг на главу и на панталоне штрупФне, онда неФали служба. Е р а к г. Како то ? Петакг. Казаћеду да сзмб изображенг одг пете до главе.

Е Р А II '1» II ПЕТ4 К Т»*

П03!«1В1> иа ПРбЛПЛДТУ НД ПОДУН&ВКУ. овпиђ броемг истиће пренумераша св!н> онм наши иредброииика, кои су се до копца ГОша пренумерирали. Поподомд, тимг познвамо Ш иа0учтив1е на иову иредилату. Подунавка , кон е већт, лепо име кодг читагоћегЂ србскогг света стекла, доносиће као и досадг поучие и забавне чланке — кг томе, новости и трговиие изв*ст1а; а честпта и поштеиа лица Еракг и Петакг проводићеду и у будуће свое мудре лакрдје. — Дена Подунавке остае по старомг т. е. 1 фо р 30 кр. ср. на три, а 3 Фор. ср. на 6 месецш. Нреаумерацио ирима свака пошта, издавателћ и позиати г. г. скугштелБИ. УЧРЕДПИЧЕСТВО ПОДУНАВКЕ.